Кључна црнкиња у Стејт департману конфликт САД и Кине назвала сукобом беле и небеле расе
КИРОН СКИНЕР УНУТАР ДИПЛОМАТИЈЕ САД РУКОВОДИ ПОЛИТИЧКИМ ПЛАНИРАЊЕМ - КАО ЏОРЏ КЕНАН
* Приликом наступа на форуму „Безбедност будућности – 2019“ у Вашингтону, Скинер је геополитичку конкуренцију САД и Кине назвала „оштрим сукобом цивилизација“: „Први наш конкурент је велика сила која не представља белу расу“
* У Пекингу већ изведен и закључак: Скинер сматра да је борба САД против СССР сматрана борбом између представника беле расе, а да је конфронтација између САД и Кине – борба између небеле и беле расе. А то је „улазак у минско поље америчке политике“
* Званичници САД показују склоност да конфликт са Кином представљају као расни рат – увек када Вашингтон остане без аргумената. Фали још само мало па да кључни људи око Трампа почну да говоре о „жутој опасности“. Као почетком 20. века поводом кинеских имиграната, а у Другом светском рату о Јапанцима...
__________________________________________________________________
ВЕЋ две године - не само на Западу – покушавају да схвате шта је то „Трампова доктрина“.
Око тога сагласности још нема на видику, а трговинском рату између Вашингтона и Пекинга придодао се и – судар цивилизација са расистичким нотама.
Госпођа Кирон Скинер, високи званичник Беле куће, изговорила је речи које могу помоћи у поимању природу актуелене америчке власти.
Приликом наступа на форуму „Безбедност будућности – 2019“ у Вашингтону, Скинер је геополитичку конкуренцију САД и Кине назвала „оштрим сукобом цивилизација“.
Признала је да САД досад никад нису биле у тој врсти сукоба.
«Први наш конкурент је велика сила која не представља белу расу“.
Скинер је јасно означила кога Трампова администрација сматра главним непријатељем. неки су из тога извукли закључак: велике силе конкуришу међусобно, или сараују, у зависности у складу са својом културом и расним идентитетом“.
Кирон Скинер је шеф одељења Стејт департмана за политичко планирање. Докторирала је филозофију на Харвардском универзитету и један је од водећих америчких стручњака за владавину Роналда Регана.
Њен положај је један од најпрестижнијих у федералној влади САД. Уосталом, на њему су били Џорџ кенан и Волт Ростоу.
На страну Скинер одмах су стали конзервативни аутори и политиколози из целог низа издања: Washington Examiner, American Spectator, Washington Free Beacon и других.
Сви указују: Скинер има важну функцију јер Трампове спољнополитичке аксиоме уводи у функционисање Стејт департмана. И наглашавају: она је само гласно изговорила оно што сви одавно знају: Кина је неевропска цивилизација, са дугачијом идеологијом и начином живота.
Међутим, већина америчких медија је осудила њен приступ Кини.
У самој Кини су Скинер већ оптужили да оспорава туђе цивилизацијске вредности и да има „дискриминационе закључке о суштини америчко-кинеских односа“.
У Пекингу је већ изведен и закључак: Скинер сматра да је борба САД против СССР сматрана борбом између представника беле расе, а да је конфронтација између САД и Кине – борба између небеле и беле расе. А то је „улазак у минско поље америчке политике“.
Многи су и у Аудстралији, упркос томе што се у тој земљи Кина умногоме доживљава као опасност, речи Скинер назвали „расистичком проценом природе кинеске претње“.
Неколико аустралијских министара, чији идентитет није откривен, изразило је забринутост и указало: „То је фалсификат који иде на руку кинеским комунистима. Ми се никада нећемо служити таквим језиком“.
Скинер разрађује нове приступе у амричко-кинеским односима, а за време истог наступа је рекла:
„Сада смо у борби са другачијом цивилизацијом и другачијом идеологијом“.
„Додатну интригу“ свему придаје то што о конфронтацији беле и небеле расе говори Афроамериканка Скинер.
Када је Скинер поменула „оштри сукобе цивилизација“, она је само цитирала Семјуела Хантингтона. Међутим, и у Кини су читали Хантингтона, па су – не само њој – поручили да он није позивао на то да Запад намеће своје вредности другим цивилизацијама, већ да са њима буде „у дијалогу и сарадњи“.
Званичници САД показују склоност да конфликт са Кином представљају као расни рат – увек када Вашингтон остане без аргумената.
Фали још само мало па да кључни људи око Трампа почну да говоре о „жутој опасности“. Као почетком 20. века поводом кинеских имиграната, а у Другом светском рату о Јапанцима...
„Трампова доктрина“ је трговински рат са Кином претворила у једну од главних обавеза актуелне администрације САД. Само, кад се то смешта у расне оквире онда то подразумева претерано рискантну и агресивну спољну политику.
Сукоб цивилизација може довести у питање опстанак свих цивилизација.