Хоћи ли за Американце Пети новембар бити њихов Пети октобар?

АМЕРИКАНЦИ БИРАЈУ ТРЕЋИНУ ГОРЊЕГ И КОМПЛЕТАН ДОЊИ ДОМ КОНГРЕСА И ГУВЕРНЕРЕ 11 ДРЖАВА

* Унутарамеричке изборно-политичке страсти, иза којих стоје дубљи разломи, поделе и антагонизми, толико су се усијале да је за многе у САД важније хоће ли у земљи доћи до грађанског рата него – да ли ће нови шеф државе бити Камала Харис или Доналд Трамп

* Американолог Малек ДУДАКОВ: „После избора у САД могу почети немири и период нестабилности. Вероватноћа да до тога већа је ако Трамп победи. И на његовој страни има насилних активиста, али су неки од њих у затворима након протеста на Капитолу 6. јануара 2021. године. Демократе, напротив, задржавају своју милитантни потенцијал – то су покрети BLM и Антифа. Они уживају у својој некажњивости и способни су да изазову озбиљне немире ако републиканац победи“

* Превремено гласало 82.713.594 Американаца, од којих је око 45 милиона гласало на бирачким местима, а око 37,7 милиона је послало гласове поштом. Безмало 38 одсто оних који су раније гласали изјашњавају се као демократе, а 35,8 одсто као републиканци

* „То такође – наглашава ДУДАКОВ - игра на руку Трампу и републиканцима. Осим ако се не догоди нека врста више силе са одзивом републиканаца или преваре великих размера. Трампу одговара и што су многе државе појачале контролу над гласањем путем поште. У Џорџији је, на пример, суд забранио регистрацију гласачких листића након дана избора. Али, у Невади ће бити примани до 8. новембра, па тамо треба очекивати постизборне битке око ове теме“

________________________________________________________

          ДЕЦЕНИЈАМА су се у многим земљама широм света – у режији америчких тајних служби и тобоже „демократских фондова“ – избори завршавали политичким сукобима и „обојеним револуцијама“. Сада су ствари дошле дотле да се то може догодити и у самим Сједињеним Државама.

          Упркос томе што у Вашингтону нема америчке амбасаде.

          Унутарамеричке изборно-политичке страсти, иза којих стоје дубљи разломи, поделе и антагонизми, толико су се усијале да је за многе у САД важније хоће ли у земљи доћи до грађанског рата него – да ли ће нови шеф државе бити Камала Харис или Доналд Трамп.

          Американолог Малек Дудаков указује и наглашава:

          „Трампов победа је врло реалан сценарио, с обзиром на трендове које је донело превремено гласање. Међутим, може доћи до немира које ће организовати милитантни активисти Демократске странке, као и до покушаја да се спречи пренос власти“.

          Укупан број регистрованих бирача у САД је око 168 милиона, а безмало 83 милиона Американаца искористило је могућност превременог гласања.

          У извјештају који је сачинио Државни универзитет Флориде, наводи се да је око 45 милиона гласало на бирачким местима, а око 37,7 милиона послало гласове поштом.

          У истом извештају се наводи да је 37,8 одсто „превремених“ чине демократе, а 35,8 републиканци, док 26,6 одсто није открило којој страни је наклоњено.

          Дудаков овако додатно изоштрава слику:

          „Прво, више републиканаца него демократа је већ гласало у Невади, Аризони, Џорџији и Северној Каролини. То је необично јер је Демократска партија на превременим гласањима деценијама имала предност. Демократе имају предност у Мичигену, Висконсину и Пенсилванији, али је мања него што је била 2020-те. Стога ће републиканцима сада бити лакше“.

          Дудаков такође указује на слаб одзив међу традиционалним групама бирача Демократске партије - Хиспаноамериканцима и Афроамериканцима:

          „То такође игра на руку Трампу и републиканцима. Осим ако се не догоди нека врста више силе са одзивом републиканаца или преваре великих размера. Трампу одговара и што су многе државе појачале контролу над гласањем путем поште. У Џорџији је, на пример, суд забранио регистрацију гласачких листића након дана избора. Али, у Невади ће бити примани до 8. новембра, па тамо треба очекивати постизборне битке око ове теме“.

          Демократска странка има простора за манипулацију, али је мањи него пре четири године:

          „После избора у САД могу почети немири и период нестабилности. Вероватноћа да до тога већа је ако Трамп победи. И на његовој страни има насилних активиста, али су неки од њих у затворима након протеста на Капитолу 6. јануара 2021. године. Демократе, напротив, задржавају своју милитантни потенцијал – то су покрети BLM и Антифа. Они уживају у својој некажњивости и способни су да изазову озбиљне немире ако републиканац победи“.

          Додатно објашњава: „Ако Трамп победи, биће поновног бројања гласова, као и притисака на Изборни колегијум. Треба очекивати и покушаје у Конгресу да се поремети овера изборних резултата. У том циљу, неке демократе већ предлажу да се Трамп прогласи за побуњеника због догађаја од 6. јануара. Њихов план је заснован на уставном амандману који забрањује побуњеницима да обављају изборне функције. Уколико  изгуби, покушаће са тужбама. Али, ако пре четири године, док је још био председник државе, није успео, сада има још мање утицаја и мање шансе“.

           Американци ће, поред председника државе, бирати и трећину Сената, комплетан Представнички дом и гувернере 11 савезних држава и две територије.