Екс-саветник шефа Пентагона: Све што САД и НАТО имају у Европи у случају рата биће лак плен Русије
УПОЗОРИО: САД СУ ГОДИНАМА РАТОВАЛЕ САМО СА ОНИМА КОЈИ НЕМАЈУ НИ ПВО НИ АВИЈАЦИЈУ
* Пуковник Даглас МЕКГРЕГОР: Неспремност Вашингтона да призна стратешке интересе Москве може довести до тога да ће САД и њихови савезници бити суочени са искушењима која су могли да избегну, а која ће тешко издржати
* Упозорио: „Далеко на западу, иза границе Пољске, налазе се сконцентрисане трапаве копнене снаге САД и НАТО-а, које, упркос дугогодишњој интеракцији, још нису научиле како да се ефикасно боре као јединствен борбени организам“
___________________________________________________
ПОЛИТИКА различитости и инклузивности, која преовладава у америчкој војсци, могла би да буде погубна за њу у случају руско-украјинске конфронтације, оценио је бивши саветник америчког министра одбране Даглас Мекгрегор у листу The American Conservative.
Указао је у истом тексту да неспремност Вашингтона да призна стратешке интересе Москве може довести до тога да ће САД и њихови савезници бити суочени са искушењима „која су могли да избегну, а која ће тешко издржати“.
Мекгрегор је приметио да уз значајну разлику у војним расходима – у корист САД – Оружане снаге не само да нису инфериорне, већ по много чему превазилазе америчке захваљујући паметним реформама.
Написао је и да је Путин знатно „подмладио кадрове“, па Русија – и захваљујући томе – данас има „високо мобилне војне формације, са мањим бројем војника, али са повећаном борбеном способношћу”.
Даглас Мекгрегор
Мекгрегор сматра да земље НАТО, напротив, показују апсолутни недостатак координације и неискуство:
„Далеко на западу, иза границе Пољске, налазе се сконцентрисане трапаве копнене снаге САД и НАТО-а, које, упркос дугогодишњој интеракцији, још нису научиле како да се ефикасно боре као јединствен борбени организам“, рекао је Мекгрегор.
Додао је да су операције у Авганистану и Ираку јасно показале нејединство западних савезника.
По његовој процени, те разједињене снаге би за руску војску, у случају судара, постале „лаки плен“. И због политике разноликости и инклузивности, која само деморалише трупе, лишавајући их устремљености на циљ и кохезије.
Мекгрегор посебно указује да су САД своју војну моћ демонстрирале на противницима без праве армије, савремених система ПВО и авијације. А Русија све то има.
Он циљеве САД у Украјини сматра проблематичним, а веома сумња и у успех своје земље у конфронтацији са Москвом. И опомиње: да ће се и САД, и њихови савезници, у случају неуспеха, суочити „са снажним незадовољством и код куће и у иностранству“.
Мекгрегор закључује нетипично за једног Американца:
„Бајденова администрација, као и многе привилеговане класе пре ње, можда ће дати предност 'потпуном уништењу', само да не призна да су њена најдража уверења у ствари апсолутне заблуде”.