Америчка компанија Upside Foods добила дозволу за продају вештачког меса

ЗАСАД САМО ЗА ПИЛЕТИНУ УЗГОЈЕНУ ИЗ КОКОШИЈИХ МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА

* „Ћелијске линије“, које се извуку из „животињског мишићног узорка“, потом се размножавају у биореакторима у посебном хранљивом раствору, у којем се матичне ћелије претварају у мишићна влакна. Сами биореактори су велики изотермни контејнери који се напајају хранљивим растворима са хормонима и „факторима раста“

* Тренутно широм света постоји око 170 компанија које се баве узгојем вештачког меса. Неке су успеле да привуку значајне инвестиције, па је започела права трка за лидерство на тржишту које се процењује на милијарде долара

* Висока цена је и даље ограничавајући фактор. Сада је то око 90 долара по килограму, али за годину дана, према речима стручњака, може да се бар преполови. Кад предузећа у изградњи достигну планирани капацитет, цена ће пасти на „нормални ниво“. Америчке компаније сматрају да ће тада одлучивати – шта ко више воли...

__________________________________________________________

       АМЕРИЧКА агенција за храну и лекове (FDA) дала је компанији Upside Foods дозволу за продају меса узгојеног из животињских матичних ћелија.

       Засад дозвола важи само за један њен производ - вештачку пилетину.

       Стотине других произвођача „вештака“ већ чекају у реду.

       Вештачко месо је врућа тема последњих година. Они који га промовишу тврде да је употреба меса закланих животиња неетичка и да доводи до повећања штетних гасова у атмосфери.

       Као решење предлажу да се што пре успостави индустријска производња меса из епрувете. Овде се не ради о биљној замени, која се одавно продаје у продавницама, већ о синтетичком производу на бази природних животињских ћелија.

       Научници су више пута демонстрирали могућност производње вештачког меса од матичних ћелија у специјалним биореакторима. У принципу, тај процес се не разликује од узгоја ткива за трансплантацију.

       „Ћелијске линије“, које се извуку из „животињског мишићног узорка“, потом се размножавају у посебном хранљивом раствору, у којем се матичне ћелије претварају у мишићна влакна.

       Биореактори су велики изотермни контејнери који се напајају хранљивим растворима који садржи хормоне и факторе раста.

       Систем за мешање обезбеђује хомогенизацију „смесе“, а дифузор-аератор снабдевање кисеоником.

       Научници са Универзитета Харвард, користећи желатинску базу, узгојили су месо из мишићних ћелија зеца и краве, за које тврде да се чак ни на нивоу микроскопске структуре не разликује од природног.

       Да је могуће узгајати месо у индустријским условима говорило се пре више од 80 година, Винстон Черчил је у свом футуролошком есеју „Педесет година касније“, објављеном 1931. године, писао: „Избећи ћемо апсурд да гајимо цело пиле да бисмо појели пилећа прса или крилца. Тако што ћемо ее делове пилета узгајати одвојено у погодном окружењу. Синтетичка храна се практично неће разликовати од природних производа“.

       Вештачка мишићна влакна су први пут добијена у лабораторији 1971. године. Али активна истраживања су почела тек средином 1990-их, након што је FDA званично одобрила технологију коју је развила NASA за дугорочну исхрану астронаутима у свемиру.

       Године 2008. створен је међународни конзорцијум за производњу меса in vitro, а у новембру 2009. су научници из Холандије  објавили да су успели да узгоје први узорак у лабораторији користећи ћелије живе свиње.

       Званичним датумом пуштања новог производа на комерцијално тржиште сматра се 5. август 2013. године, када је професор Марк Пост са Универзитета у Мастрихту представио први хамбургер који садржи 140 грама вештачког меса.

       Сергеј Брин, суоснивач Гугла, уложио је више од 330 хиљада долара у реализацију пројекта.

       У септембру 2019. Фабрика прехрамбених састојака „Очаково“ објавила је да је произвела прву вештачку шницлу у Русији.

       Њој су за производњу 40 грама млевеног меса биле потребне две године и 900 хиљада рубаља. Основа је био комадић мишићног ткива новорођеног телета.

       Тренутно широм света постоји око 170 компанија које се баве узгојем вештачког меса. Неке су успеле да привуку значајне инвестиције, па је започела права трка за лидерство на тржишту које се процењује на милијарде долара.

       У новембру 2020., израелски SuperMeat је отворио тест-ресторан поред своје пилот-фабрике у Нес Сиону. Новинари, стручњаци и неколицина потрошача могли су да пробају нова јела гледајући кроз стаклени прозор у процес производње. Истина, сви су морали да потпишу „одрицање од одговорности SuperMeat“, пошто компанија није имала времена да добије регулаторно одобрење.

       У децембру исте године, American Eat Just, највећи светски произвођач природних замена за храну (са капитализацијом већом од милијарду долара), почео је да продаје вештачке пилеће груменчиће у ресторанима у Сингапуру. Првој држави у свету која је издала званичну дозволу за месо из епрувете.

       Провера безбедности производа трајала је две године.

       Инспирисан успехом, Eat Just је одлучио да прошири производне капацитете.

       У то време имао је само један биореактор од 1200 литара, а већ у мају 2022. године започела је изградњу у Сједињеним Државама највећег комплекса на свету са десет биореактора капацитета 250 хиљада литара сваки.

        Тај комплекс – највећи на свету - биће  пуштено у рад крајем 2024. године, а до 2030. године његов капацитет би требало да буде 13.000 тона вештачке пилетине и говеђег меса годишње.

       То је довољно за снабдевање десетина хиљада продавница и ресторана широм света.

       Међутим, претекла га је америчка компанија Upside Foods (раније позната као Memphis Meats)  која је у новембру 2021. отворила погон за производњу  око 22 тоне вештачког меса годишње.

       Upside Foods већ је прикупио 400 милиона долара инвестиција. Њени акционари су постали: Бил Гејтс, Ричард Бренсон, Сузи и Џек Велч, брат Илона Маска Кимбал Маск и највећи фондови ризичног капитала.

       Одобрење FDA је само први корак у стављању у промет. За почетак рада потребно је позитивно мишљење Министарства пољопривреде Сједињених Држава (USDS).

       Мораће да уследи и „стандардизација производа“.

       Висока цена је и даље ограничавајући фактор. Сада је то око 90 долара по килограму, али за годину дана, према речима стручњака, може да се бар преполови.

       Кад предузећа у изградњи достигну планирани капацитет, цена ће пасти на „нормални ниво“.

       Америчке компаније сматрају да ће тада одлучивати – шта ко више воли...