НАТО је осиромашеним уранијумом у Србији извршио геноцид

Е К С К Л У З И В Н О

ИЗ КЊИГЕ „ЗЛОЧИН У РАТУ - ГЕНОЦИД У МИРУ” ЧИЈИ ЈЕ ЈЕДАН ОД АУТОРА

ДР СЛОБОДАН ЧИКАРИЋ, ПРЕДСЕДНИК  ДРУШТВА СРБИЈЕ  ЗА БОРБУ ПРОТИВ  РАКА (КРАЈ)

• У периоду  2006-2017. у Србији ће се открити 25.488 новорегистрованих малигних тумора и 16.416 умрлих од малигних тумора, заслугом 10-15 тона осиромашеног уранијума који је „Милосрдни анђео“ поклонио Србији 1999. године
• Пренос радиоактивног отпадног материјала какав је уранијум (238U, ВПР 4,5 милијарде година) с ненасељеног подручја (Пчињски округ) у густо насељено подручје (12 километара од Београда, у Винчу), ма колико тај пренос и смештај били безбедни, представља аутоагресију опасним радиоактивним отпадним материјалом. У случају елементарних непогода - земљотрес, поплава, пожара и сл., тај материјал, као и остали радиоактивни отпад у Винчи, представљао би велику опасност по становнике Београда и околине
• Израчунато  је да је за деконтаминацију (чишћење) земљишта, на које је бачено 70 тона осиромашеног уранијума, потребно утрошити четири до пет милијарди америчких долара. Дакле, за деконтаминацију четири локалитета око Врања и на Космету потребно је обезбедити око милијарду америчких долара
• Уколико починиоци овог својеврсног геноцида желе да се бар делимично искупе за своја недела, треба да сакупе сав радиоактивни отпадни материјал бачен на Србију 1999. и да га врате у земље у којима је овај материјал и створен
• Такође би требало да партиципирају средства за лечење оболелих од рака. Израчунали смо да ће у наредних 15 година само за цитостатике бити потребно издвојити из државног буџета Србије више од милијарду евра (половина годишњег здравственог буџета у Србији)

        У ЈУНУ 1999. Кумановским споразумом прекинута су ратна дејства НАТО алијансе на простору бивше СР Југославије (Србије и Црне Горе).

       Онколошки стручњаци у Србији нарочито су се интересовали за извештаје који су стизали из војних извора, а који су се односили на радиоактивни отпадни материјал - осиромашени уранијум, који су НАТО авиони избацили на простор Србије за време ратних сукоба у марту, априлу и мају 1999. године. Према тим изворима, НАТО алијанса је по Србији (рубна подручја Пчињског округа и на Космету) „просула“ око 15 тона осиромашеног уранијума (238U), користећи бојеву муницију разних калибара с пенетратором од осиромашеног уранијума (отпадни радиоактивни материјал).

Др Слободан Чикарић

       На једном симпозијуму у Београду посвећеном НАТО агресији на Србију, скренуо сам пажњу учесницима (били су присутни и страни новинари) да ће 15 тона осиромашеног уранијума баченог на Србију током марта-маја 1999. имати за последицу знатно повећање малигних тумора у Србији, али ће се клиничка манифестација системских малигних неоплазми (леукемије/лимфоми) дешавати тек кроз 5-10 година, а солидних тумора кроз 10-20 година, колико траје канцерогенеза у једном и другом случају (временски интервал од тренутка дејства канцерогеног агенса до клиничке манифестације малигне болести).

       Међутим, 238U има време полураспада 4,5 милијарде година, и највећи део осиромашеног уранијума који је НАТО бацио на Србију 1999. (око 15 тона) остаје трајно на овим просторима и представља велики еколошки проблем не само за Србију већ за цело Балканско полуострво.

       Према НАТО изворима, на Србију је бачено „само“ 10 тона осиромашеног уранијума. Овај податак би ваљда требало да утеши становнике наше земље...

       У околини Врања на четири локације испаљено је око пет тона осиромашеног уранијума. На Косову и Метохији таквих локација било је више од 100, али се за сада не зна тачно које су количине овог радиоактивног материјала бачене на ова места (10 тона?).

       Израчунато је да је за деконтаминацију (чишћење) земљишта, на које је бачено 70 тона осиромашеног уранијума, потребно утрошити четири до пет милијарди америчких долара. Дакле, за деконтаминацију четири локалитета око Врања и на Космету потребно је обезбедити око милијарду америчких долара.

       Уколико се садашњи тренд умирања од леукемија/лимфома у Србији настави, онда ће се овај број од 2.466 умрлих током четири године порасти два пута за осмогодишњи, односно три пута за дванаестогодишњи период.

       Бројеви су импозантни:

       2.466 (2006-2009)

       4.932 (2006-2013)

       7.398 (2006-2017)

       Готово са 100% сигурности можемо да тврдимо да су горе наведени бројеви (2.466-7.398) умрлих од леукемија/лимфома у Србији, који су се десили или ће се десити, последица 10-15 тона осиромашеног уранијума који је бачен на Србију 1999. године.

       Треба истаћи да је, почев од 2009, наступио временски период који представља десетогодишњу дистанцију од избацивања осиромашеног уранијума из НАТО авиона на Србију, и требало би очекивати тренд раста и солидних малигних тумора у граници статистичке сигнификантности.

       Током наредних осам година ови бројеви ће се повећати за 16.992 случаја новорегистрованих малигних тумора и 10.944 случаја умрлих од малигних тумора у Србији уколико се задржи досадашњи тренд раста малигних тумора. Дакле, у периоду 2006-2017. у Србији ће се открити 25.488 новорегистрованих малигних тумора и 16.416 умрлих од малигних тумора, заслугом 10-15 тона осиромашеног уранијума који је „Милосрдни анђео“ поклонио Србији 1999. године.

       Узрочно-последична веза 10-15 тона осиромашеног уранијума који је бачен на Србију 1999. и досадашњег и будућег кретања малигних тумора у Србији говори у прилог закључку да је у Србији почињен геноцид sui generis.

       Пренос радиоактивног отпадног материјала какав је уранијум (238U, ВПР 4,5 милијарде година) с ненасељеног подручја (Пчињски округ) у густо насељено подручје (12 километара од Београда, у Винчу), ма колико тај пренос и смештај били безбедни, представља аутоагресију опасним радиоактивним отпадним материјалом. У случају елементарних непогода - земљотрес, поплава, пожара и сл., тај материјал, као и остали радиоактивни отпад у Винчи, представљао би велику опасност по становнике Београда и околине.

       Чињеница да је у радиоактивној прашини коју је НАТО алијанса „просула“ по земљи Србији пронађен плутонијум, говори у прилог тврдњи појединих стручњака да је за израду пенетратора бојеве муниције која је употребљена у Србији коришћено и истрошено нуклеарно гориво из нуклеарних реактора.

       Израчунали смо да ће у наредних 15 година само за цитостатике бити потребно издвојити из државног буџета Србије више од милијарду евра (половина годишњег здравственог буџета у Србији).

       До краја света и века остаје Србији поклон „Милосрдног анђела“ у виду 15 тона осиромашеног уранијума и неодређене количине веома радиотоксичног плутонијума. Овај радиоактивни отпадни материјал ће и даље индуковати малигне туморе и вршити мутацију генома (психофизичке малформације потомства) код становника Србије.

       Уколико починиоци овог својеврсног геноцида желе да се бар делимично искупе за своја недела, треба да сакупе сав радиоактивни отпадни материјал бачен на Србију 1999. и да га врате у земље у којима је овај материјал и створен.

       Такође би требало да партиципирају средства за лечење оболелих од рака.

       (књигу је издао Службени гласник)