„Савићева чета” спремна за најважнији меч
ПОСЛЕДЊИ ПУТ СА ХРВАТИМА НА СТАРТУ ЕП У БЕОГРАДУ, 10. ЈАНУАРА,
И НАШИ СУ БИЛИ НЕУМОЉИВИ
Ватерполисти Србије
ДАН за који живе годинама. Дан за остварење сна. Дан када могу да обједине све могуће титуле. Ватерполисти горе од жеље да коначно постану олимпијски победници. Светски и европски прваци вечерас (22.50) у великом финалу намериће се на олимпијског шампиона и великог ривала, Хрватску.
- Хрватска је фантастична екипа и биће прави спектакл. Играмо све боље и надам се да ћемо пронаћи снагу да одиграмо најважнији меч најбоље што умемо и да славимо. У финалу се никад не зна, све је отворено. Даћемо све од себе, надам се да ћемо се радовати - сав трепери капитен Живко Гоцић.
Биће то ватерполо класик, судар титана у базену. Заборављају се раније победе или порази, данас мора да се оставе и срце и душа у базену. Улог је олимпијско злато, које бране Хрвати, а нападају Срби.
- Ово је можда наша последња утакмица у овом саставу. Финале је шлаг на торту, али и велика шанса да се домогнемо толико жељеног злата. Играли смо толико финала, али никад олимпијско. Хрвати су у Рију показали да имају сјајне појединце, одличне голмане, али и ми имамо своје адуте. Оно што ме храбри је то да идемо узлазном линијом, да играмо све боље - наглашава Андрија Прлаиновић.
Последњих година одлучујуће дуеле добили су „Делфини”. Лане је „Савићева чета” била силовита и у финалу Светске лиге у Бергаму (9:6) и у финалу СП у Казању - 11:4. Последњи пут састали су се на старту ЕП у Београду, 10. јануара, и наши су били неумољиви - 13:7.
- Штета је што од тада нисмо одмерили снаге са њима. Нисмо их осетили, а видимо да су им квалитет игре подигли бивши шпански репрезентативац Гарсија, који је пре месец дана добио дозволу да игра за њих, и повратник Муслим. Овде су били веома сигурни. Верујем у нас, верујем да ћемо успети да их надмудримо - подвлачи голман Бранислав Митровић.
Наши су у Рију показали два лица. Суморно у групи, распевано у нокаут фази. Чини се да је то последица искуства из Лондона 2012, када су на почетку млели све редом, а онда на волшебан начин стигли до бронзане медаље.
- Хрвати су цео турнир одиграли одлично. Срећом, ми подижемо форму, из утакмице у утакмицу смо све бољи. Остао нам је последњи корак до зацртаног циља, верујем у другове, верујем у славље - оптимиста је Гојко Пијетловић.
Слободан Никић сматра да им је пут до финала био веома тежак и да им је тек уласком у финале пао камен са срца.
- Током целог лета смо причали да је најважније да будемо најспремнији за нокаут фазу. Уколико у финалу одиграмо јако добру одбрану сигуран сам да Хрватима неће бити лако против нас. Не бих ништа, као и увек, најављивао, него смо радили и освајали медаље. Хрвате добро познајемо, они су олимпијски шампиони. Само, ми смо велика екипа и надам се да ћемо то крунисати на прави начин - каже најтрофејнији ватерполиста данашњице.
Да се против Хрвата неће нимало штедети истиче и Душан Мандић:
- Сигурно је да ћемо да уживамо у финалу, да ћемо да дамо све од себе, последњи атом снаге ако треба да дођемо до тог злата.
НА ОИ 12 МЕДАЉА
Србија се као наследник СФРЈ, СРЈ и СЦГ дичи са три злата, пет сребра и три бронзе на ОИ. Прексиноћ су осигурали 12. трофеј. Иначе, као Србија имају две олимпијске бронзе, у Пекингу 2008. и Лондону 2012. „Делфини” су у овом тренутку светски, европски прваци, победници Светског купа и Светске лиге.
СРБИЈА УСПЕШНИЈА
Од 2006, када је Србија постала самостална, велики ривали одиграли су 22 утакмице. „Делфини” су добили 13, изгубили седам, уз два ремија.
- Сада први пут играмо олимпијско финале. Сигурно неће бити резултатски извесно као у полуфиналу са Италијом. Међу нама нема непознаница, познајемо се одлично још из јуниорских дана. Знамо како играју, много тога зависи од нас - истиче Душко Пијетловић.
ШОШТАР: ФАНТАСТИЧАН УСПЕХ
Александар Шоштар, члан TVPC FINA и LEN бироа одушевљен је ватерполистима:
- Већ су остварили фантастичан резултат, успешнији су него у Пекингу и Лондону, где су били трећи. Када није ишло у групи говорио сам да се стане, да се сачека крај. Последњи успеси наше репрезентације створили су илузију да је довољно доћи и узети злато. Видело се да то није тако. Срећом, то су момци знали. Финале је финале, то је утакмица која се игра из задовољства. Сви се надамо повољном резултату, што наши момци највише желе. Али, сада их оставимо на миру, да се спреме за утакмицу каријере.
