Тијана Богдановић: За шампионе нема одмора

НОВА ГОДИНА ДОНОСИ И НОВЕ ИЗАЗОВЕ, КРАТАК ПРЕДАХ ДОЗВОЉЕН ЈЕ САМО ЗА НОВОГОДИШЊЕ ПРАЗНИКЕ

Тијана Богдановић

        ТЕК што је закорачила у свет одраслих, схватила је да се налази у земљи шампиона. У 2016. Тијана Богдановић будна је сањала своје снове. Све је почело у јануару, када је са непуних 18 година резервисала карту за лет ка Рију. Прославила је пунолетство у мају, а као најдражи поклон стигла је титула европског шампиона у теквонду. Међутим, Тијана није желела да се пробуди из сна, наставила је да „бије“ старије противнице без страха у очима и са широким осмехом на лицу, све до тренутка када је као круна петнаестогодишњег рада у њеним рукама засијала сребрна медаља на Олимпијским играма у Бразилу. ОКС је изабрао и за најбољу спортисткињу Србије.

        - Увек кажем да сам имала ту срећу да дођем у ТК Галеб и упознам Драгана Јовића Галета - већ на старту приче за „Новости“ Тијана истиче ко јој је помогао да постави спортске темеље за још један историјски резултат Србије у теквонду, после злата Милице Мандић. - Захвална сам родитељима, који су ме довели ту и препустили да ме води путем шампиона, који Гале очигледно веома добро познаје. Да није било њега, сигурно не бих била на нивоу на ком сам сада, а оно што нас учи није само теквондо, већ и понашање, култура, учтивост, поштовање и све у свему да будемо прави људи, што нам показује личним примером. Већ 25 година ствара шампионе. И генерације пре мене су ми биле и још су узор у много чему.

        Већ у септембру Тијана се вратила у реалност. Да повратак у школску клупу што безболније поднесе, побринули су се ђаци и професори Спортске гимназије, који су је дочекали раширених руку...

        - Сви су имали разумевања за моје обавезе и пре и после ОИ, помагали су ми и на тај начин су и они постали део олимпијске медаље. Када сам се вратила, професори су били стрпљиви и дали су ми времена да надокнадим пропуштено. За то је најзаслужнија моја разредна Ирена Радојичић, јер ме гледала као сопствено дете и велико јој хвала на томе. Без свих њих заиста не бих могла да имам мир у току припремног периода за Рио, били су ми изузетна подршка.

        Сваки дан са пријатељима је леп, а посебно када се слави највећи успех у каријери.

        - Добијала сам поруке подршке пре такмичења, а по повратку сам направила прославу за све драге људе. Ту су били другари из Спортске гимназије, који најбоље разумеју колико је труда било уложено јер и сами сви имају исте обавезе. Као и друштво из старе Фармацеутско-физиотерапеутске школе, и из основне. Много их волим и захваљујем што их имам.

        С обзиром на то да је Тијана већ деценију и по у „сродству“ са овим борилачким спортом, тешко би могла да замисли себе без њега...

        - Од треће године сам у теквонду, што је скоро цео мој живот. Можда бих се да нисам то што јесам, посветила највише школи.

        За шампионе нема одмора, нова година доноси и нове изазове. Кратак предах дозвољен је само за новогодишње празнике...

        - Нову годину ћу прославити са драгим друштвом, а Божић с породицом. Имамо ритуал за Божић да идемо у село код бабе и деде и остале родбине, и заједно све дочекамо са много љубави и радости.

        Биле медаље ту или не, ставка број један у Тијанином животу јесте породица. Сваки моменат проведен у топлом дому, који дели са две сестре, братом и родитељима је за њу посебна вредност...

        - Мислим да су моје две сестре и брат највећа срећа и тренуци проведени с њима су незаборавни. Увек је весело у породици, никада није досадно, срећна сам што их имам поред себе, заиста они могу да ми улепшају сваки дан и поправе расположење. Они су нешто највредније у мом животу, и захвалила бих им што ме трпе, што се радују мојим победама, теше ме када не иде како треба, и што су ту увек.

        Свако од њих представља по један део породичне слагалице Богдановић.

        - Звездана, као најстарија, увек је ту да удели неки добар савет. Хелена као млађа сестра да саслуша, да одгледа филм са мном, и да помогнем ја њој око њених проблема. И Жарко као најмлађи да развесели својом енергијом и орасположи смехом, лудим идејама, као и да се играмо заједно - појаснила је Тијана одакле црпи позитивну енергију...

ОМИЉЕН ЦИТАТ МАЈКЛА ЏОРДАНА

        Слободног времена је мало, али Тијана успева да у распоред уврсти и дружење са књигом.

        - Највише волим да читам књиге из популарне психологије, а последња коју сам прочитала и која ме је одушевила је „Пази којег вука храниш“. Једна која је такође оставила велики утисак на мене је „Херој“, њу сам прочитала више пута и увек јој се радо враћам. Волим да читам и романе, један од лепших ми је „Прва љубав“ који сам добила од Милице Мандић и њене сестре Јоване.

        Омиљени цитат, који је води кроз живот, јесте мисао Мајкла Џордана:

        - Ако једном одустанеш, то ти постаје навика. Никад не одустај.

ВОЛИМ ПСИХОЛОГИЈУ

        Богдановићева је четврти разред гимназије, па јој се полако ближи одлука о наставку школовања...

        - Баш зато што сам уживала док сам учила психологију у школи, у другом разреду, размишљам да упишем тај факултет. Привлачи ме из више разлога, а свакако је један од многих и веза са спортом. Психологија је нераздвојан део професионалног спорта.

        Вечерње новости
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари