Ноле: Легенда о зрелом човеку

Новак Ђовокић љуби вимблдонски трофеј

•    У феномену Ђоковић ја сам видео два кључна момента: најпре, он није од оних некадашњих српских спортских генија који кад противник поведе, малодушно губе меч

•    Новак Ђоковић је сој који су у наш спорт засејали Бодирога и Ребрача, а наравно и Ђорђевић, маестро последње секунде

•    Сада већ можемо да кажемо: нису само чланови немачких „маншафта“ кадри да пораз преобрате у победу, него и наши закључно са Нолетом

​Пише: Раша Попов

          НOВАК је остварио сан савремених младих генерација: наћи се сам пред непрегледном масом сународника који ти кличу и воле те!

          Још пре тридесет година, светски експерти су испитивали зашто у Африци ретко који млади човек иде у техничке, хемијске и технолошке школе. Одговор је био препознатљив: „Милиони младих желе да стану пред грдну масу и да доживе овације. Они желе да буду поглавице, а то ће им дати само певачка каријера!“ Разумљиво за музикалне Африканце.

          Новак је у Вимблдону и испред Народне скупштине Србије достигао тај сан. Он је те халуцинантне ноћи био наш поглавица. Назвали су га „Краљ тениса“, а он је био краљ наших срдаца!

Новак са породицом и тимом испред Скупштине

__________________________________________________________________________________

          „Импоновала нам је суздржаност татина, одважност најмлађег брата: „Дајте ми девет година, освојићу Вимблдон!“ Да Бог да да му се обистини.“

__________________________________________________________________________________

          Ниједан Србин досад није доживео да може маси од сто хиљада људи да приказује једно по једно: чланове свог тима, тренера Вајду, брата Словака, кондиционог тренера, „рођака“ из Кине, па онда свог деду па две баке, браћу, маму и тату  и најзад краљицу вечери, тетку, мамину сестру! Зашто је она била најблиставија. Она је у породици истакнута спортисткиња, рукометашица. То су ти гени, чудесни божји дар који може да те у спорту доведе на сам светски врх!

          Импоновала нам је суздржаност татина, одважност најмлађег брата: „Дајте ми девет година, освојићу Вимблдон!“ Да Бог да да му се обистини. Чудесност гена је таква: што може један брат, може и други, ако су се дарови на сличан начин укрстили.

          У феномену Ђоковић ја сам видео два кључна момента: најпре, он није од оних некадашњих српских спортских генија који кад противник поведе, малодушно губе меч. Новак Ђоковић је сој који су у наш спорт засејали Бодирога и Ребрача, а наравно и Ђорђевић, маестро последње секунде! Први, усамљени јунак те сорте био је, наравно – Караси. Сада већ можемо да кажемо, нису само чланови немачких „маншафта“ кадри да пораз преобрате у победу, него и наши закључно са Нолетом. Како је само самлео Цонгу! То Нолетово срце је од најфиније дијамантске материје!

Ђоковић и Цонга на Вимблдону

__________________________________________________________________________________

           „Наше навике: ми бисмо хтели оно старо „радио не радио, свира ти радио“. Међутим сам Ноле је у свом звезданом тренутку открио да је његов беспоштедни тренинг трајао двадесет година! Од четврте године.“

__________________________________________________________________________________

          И друго, кажем ја у једном кафанском разговору: „Ноле тренира до суровости према себи. Његова је кондиција, коначно, оружје свих његових тријумфа. И то кондиција која се одржава месецима!  Моји кафански саговорници ми одврате: „Ма није! Не тренира он. То је код њега  богомдани дар.“

          Насмејао сам се: „А шта мислите зашто је унајмио посебног кондициониг тренера? Није ваљда ради пландовања!“

          Наше навике: ми бисмо хтели оно старо „радио не радио, свира ти радио“. Међутим сам Ноле је у свом звезданом тренутку открио да је његов беспоштедни тренинг трајао двадесет година! Од четврте године.

одушевљење на дочеку Ђоковића

          Чудо од детета, чудо од тинејџера и сада наравно чудо од зрелог човека. Није случајно један светски коментатор рекао за њега: „Прославио се имитирањем својих колега тенисера, имитирао је успешно и Надала, а сада је постао – човек!“

          Човече, хвала ти.