Штефанек очекивао медаљу, али не и златну
ПЛАНЕТАРНО ОДЛИЧЈЕ МИ ЈЕ НЕДОСТАЈАЛО У КОЛЕКЦИЈИ,
МЕДАЉА ДАР ЗА РОЂЕНДАН - КАЖЕ АС ИЗ СУБОТИЦЕ
Давор Штефанек
Давор Штефанек је јунак српског рвања и спорта. После 33 године Србија се дичи златном медаљом са светског првенства у грчко-римском стилу.
Прошло је седам година од кад у Азербејџану (Баку), Кристијан Фрис, Даворов репрезентативни колега, освојио последњу светску медаљу. Био је трећи.
У Ташкенту, 13 септембра, вијорила се српска застава, певала химна захваљујући феноменалном Штефанеку. У категорији до 66kg био је неприкосновен, ушао у историју.
- Очекивао сам медаљу, желео је свим срцем, али нисам мислио да ће бити златна - говори Штефанек.
- Ово сам сањао од кад сам крочио на струњачу. Светска медаља ми је недостајала у колекцији.
Орлови су, пре пута у Узбекистан, редом понављали да никад нису били спремнији, да су напредовали, а „Тигар“, како зову Штефанека, појаснио је.
- Био сам спреман, до неба мотивисан, после одлично одрађених летњих припрема. Било је тешко, напорно, много спаринга, турнира. Није фраза, без великог рада, одрицања, нема медаља. Форму сам добро темпирао. Пред пута сам за Журнал рекао да ћу се максимално борити, дати све, до последњег атома снаге, да ћу оставити срце на струњачи, и ако се то оствари и коцкице се сложе, да може бити свашта. И, остварио сам сан освојивши златну медаљу.
