Рукомет: Генерација чије најбоље године долазе

ПОСЛЕ СРЕБРА НА СВЕТСКОМ ПРВЕНСТВУ, НОВЕ БИТКЕ ВЕЋ У МАРТУ, КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО, КАО И НА СЛЕДЕЋИМ ОЛИМПИЈСКИМ ИГРАМА

Наше рукометашице по завршетку финала Светског првенства

         На три велика такмичења у нашој земљи за две године, српске рукометашице и рукометаши играли су два финала, а треће им је измакло за „једну лопту”. Сребрне медаље мушкараца на Европском првенству 2012. и жена на протеклом Светском шампионату, као и четврто место дама на континенталној смотри прошлог децембра, јесу такмичарски биланс који говори да спорт који је и пре ових резултата имао највише добитника националних признања, може да се подигне до оних висина у којима је био деценијама и у којима је освајао златна одличја...

         Као и са рукометашима, који ће следећег месеца у Данској бранити своје „сребро”, пред светским вицешампионкама ће сада бити доказивање да успехе не дугују пре свега томе што су играле на домаћем терену, уз посете и атмосферу какву женски рукомет пре није доживео. Од учинка у следеће две године, у којима следе Европско првенство у Хрватској и Мађарској и Светски шампионат у Данској, још важније су Олимпијске игре у Рио да Жанеиру 2016. када ће у најбољим играчким годинама бити лидерке ове генерације националног тима. Ако из Бразила донесу медаљу, биће и мањи жал што је сада пропуштена прилика да се освоји „злато”...

         Та шанса је била велика, иако се на трону нашао дефинитивно најбољи тим Бразила, који поседује и највеће индивидуално мајсторство (укључујући два врхунска голмана) и игру са највише начина за постизање голова, о чему сведочи и то што су четири његове играчице међу 15 најбољих стрелаца турнира (следи Србија са два, Лекићева и Дамњановићева деле пето место са по 46 погодака). У Светској рукометној федерацији (IHF) би могли да се позабаве критеријумима свог „експертског жирија”, који је за најбољу рукометашицу године управо номиновао петорку у којој нема ниједне Бразилке - навијачи могу да гласају за Андреу Лекић или неку играчицу из квартета који није дошао ни до полуфинала (Норвежанке Луке и Харалдсен, Мађарица Гербиц и Црногорка Булатовић).

         Да репрезентација Србије има простора за напредак говори и то што је до највећег успеха нашег рукомета од 1990. дошла иако је на крају имала 13. проценат шута (56 %), 16. успешност у покушајима с крила (48 %), 18. реализацију контранапада (67 %, ниједна репрезентација на Првенству није прокоцкала више). Што се тиче лаких голова, није међу десет по прецизности из седмерца (десет промашених од 35).

         Где су основе успеха, у статистици показује то што су наши голмани имали други проценат одбрана (43 %, ривали нису искористили 17 седмераца ), а екипа највећи број изблокираних покушаја ривала. Успешност противника са позиција левог и десног бека била је испод 25 %...

         Одлука да се готово цело Првенство одигра са само једном играчицом која је по вокацији десно крило (Катарина Крпеж зато далеко највише на терену), извесно је утицала да са те стране буде примљено двоструко више голова него са супротног бока, а и нападачки проценат је био слабији. Ипак, на левом крилу се отварају питања за будућност, због повлачења Светлане Огњеновић.

         Са Сањом Дамњановић, која се нашла у идеалном тиму у којем је и пивот Драгана Цвијић (екипно, наш тим имао трећу реализацију са „црте”), разумљиво је што наш напад много више иде преко позиције левог бека (57 шутева, 21 гол) него десног (23, 11 погодака). Ипак, на овој првој је потребан већи допринос алтернатива. Јелена Живковић (четврти стрелац, осма „минутажа”) је показала да не мора да се брине за позицију десног бека, на којој избор повећава Марина Дмитровић, која је овог пута била у саставу само за финале. На овом Првенству праву шансу није имала Кристина Лишчевић (61 минут), која на средњем беку испред себе има Лекићеву. За разлику од мушке репрезентације која годинама кубури са организатором игре, „мозак” женског тима крије велику моћ, коју ће и показати ако селектор Саша Бошковић буде пронашао модел у којем ће и Лишчевићева доћи до изражаја.    

         За српске рукометашице, нове битке долазе већ у марту, против Швеђанки у квалификацијима за Европско првенство...

         Политика
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари