Милорад Чавић: Стварно смо небески народ

КАДА БИ ПЛИВАЊЕ, АТЛЕТИКА И РВАЊЕ ЗАЈЕДНО ИМАЛИ 10% ФИНАНСИЈА КОЛИКО ИМА ФУДБАЛ ИЛИ КОШАРКА…

Милорад Чавић

Пише: Бранислав Јоцић

        Са њим је почео успон базичних спортова, одједном је у Србији почело да се прати и пливање, а са Иваном Шпановић је дошла и атлетика.

        Сваки пут пливао је на све или ништа, зато смо се и сви будили да гледамо када он наступа. Било је, буквално, до последњег даха.

        Сада, у улози оца и мотивационог говорника, Милорад Чавић може много реалније и сталоженије да сагледа ствари.

        Трка против Мајкла Фелпса у Пекингу 2008. увек ће остати у историји пливања, а у време празника, он је у свом стилу, само за Спорт Клуб, одговорио на неколико питања.

        Зашто баш делфин стил?

        Као и у љубави, сматрам да ми је тако, једноставно, било суђено! Одличан сам био у слободном стилу, као и у леђном, али ми је најбоље легао делфин стил.

        Да ти је неко пре почетка каријере понудио ово што сада имаш, да ли би пристао?

        А шта је то што имам? Медаље? Хроничан бол, са којим ћу морати да се носим до краја живота због дискус херније? Да не звучим превише циничан, поносим се својим успесима, што сам видео свет, што сам се образовао на Берклију, што имам све што данас имам, и на то се људи углавном фокусирају. Оно што људи не виде и што ретко кад неко жели да чује и да зна је то колико се неко жртвовао и одрицао да би био број један на свету. Нисам неко ко стално мисли да је трава зеленија на другом месту, али због многих прилика које сам испустио због спорта, а највише због здравља, нисам сигуран да ли бих пристао на исти пут да ми је неко понудио све што данас имам. У једно сам сигуран, а то је, да ми је неко показао слику неког дечака и рекао да ће ми једног дана бити син и да ћу бити оволико поносан, све бих из почетка 100 пута.

        О трци у Пекингу 2008. сви знају, али 2009. СП у Риму, ти и Фелпс први у историји испод 50 секунди на 100 метара батерфлај?

        Многе колеге са којима сам пливао 19 година ме и дан данас „зезају” како сам бржи био од њих на 100m пливајући делфин стил, а они слободно. У пливању је 50 секунди на 100 метара за све стилове осим слободни била немогућа мисија до 2009. године!

        Тада си освојио и злато на 50 метара?

Тако је, тада сам био проглашен најбржим човеком на свету, а у пролазу у финалу на 100 метара сам „окренуо” две стотинке спорије на 50m.

        Сада се бавиш мотивационим говорима. Опиши нам то мало детаљније.

        У слободно време волим да дајем мотивационе говоре, највише деци, јер иако сам одрастао у САД, имао сам посебан пут у животу, другачији од свих мојих пријатеља тамо, као и деце овде. Већи део живота сам живео у бесу, и део мог говора се бави управо тиме - како је утицало на формирање моје личности, као врхунског спортисте, и као оца данас.

        Какав је био осећај тренирати у „Race Club“-у са именима као што су Роналд-Марк Скуман, Рик Нитлинг, Гери Хол Јуниор, Тереса Алсхамар?

        Свако од њих је тренирао на свој посебан начин, јер на врхунском нивоу не постоји шаблон ни унапред написан рецепт за успех. Оно што је најинтересантније када радите/сарађујете са људима који су на врху спорта, као и у бизнису, је посматрати их - како размишљају, шта их покреће, ЗАШТО раде шта раде, јер ретко кад је разлог и одговор очигледан, јасан, или нешто сто можете научити из књиге.

        Иако се то полако побољшава, како додатно популаризовати базичне спортове на овим просторима, јер без обзира на резултате, они промовишу све што је добро и здраво у животу?

        Тачно је да су се мало популаризовали базични спортови, али сматрам да држава мора да преузме посебне мере како бисмо побољшали општу ситуацију за 5, 10, 20 година. Помак унапред у базичним спортовима значи огроман помак у екипним спортовима, то нико не може да оспори, али џаба причамо о томе, када се гледа резултат сутра и када се гледа само оно што је најпопуларније на свету, а то су фудбал и кошарка. Када би пливање, атлетика и рвање заједно имали 10% финансија колико фудбалски или кошаркашки савез Србије добијају на годишњем нивоу, за 10 година бисмо редовније освајали медаље у свим спортовима, јер стварно сматрам да смо небески народ.

        Који је био најбољи савет који си добио у каријери и који би поделио са нашим читаоцима и гледаоцима?

        Александар Шапић ми је једном приликом рекао: „Милораде, када си на врху, сви ће те држати тамо, а када паднеш, буди сигуран да ће те газити и желети да останеш на дну. Ти, где год био, бори се увек да се вратиш у средину“. Испоставило се да бољи савет у животу никада нисам добио - у спорту, у односима са другима, и у послу. Ваша ароганција данас ће Вас скупо коштати сутра, наградите се и прославите све лепо, али да то не буде више од један дан… идемо у нове победе сутра!

        Спорт клуб
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари