Петровић: Партизан делује као озбиљан клуб

СНИМАЋЕ ПАРТИЗАН И РАД И ПРИЗНАЈЕ ДА ДО САДА НИКАД НИЈЕ ГЛЕДАО УТАКМИЦУ У ТИШИНИ, БЕЗ НАВИЈАЧА

Жељко Петровић

          Жељко Петровић, заједно са Диком Адвокатом, стиже у Београд! Срчани борац завидног играчког педигреа и племените тренерске крви, ангажован у Немачкој, Јапану, Енглеској, Холандији, УАЕ, имаће данас и први специјални задатак на домаћем поднебљу.

          Снимаће Партизан и Рад и признаје да до сада никад није гледао утакмицу у тишини, без навијача. Усуд српске фудбалске збиље ошинуо га је одмах по доласку...

          - Шта да се ради - одговара контрапитањем. - Селектор ме шаље у извидницу, прошле недеље био сам у Немачкој, сад ме распоред доводи у Србију, где је и моје ново радно место. Признајем, радује ме долазак у Београд, међу пријатеље...

          Какву слику је на вас оставио српски фудбал док сте гледали меч Црвене звезде и Јагодине?

          - Све се променило из времена док сам играо. На срећу, таленти поново стасавају, а то није мала ствар. Клубови су у великим проблемима, Звезда није смела да остане без Европе. Реч је, ипак, о институцији у европским оквирима. Европа је њена суштина...

          Ако Србију поредите са осталим земљама бивше СФРЈ, на које место бисте је сместили?

          - На прво, заједно са Хрватском. Обе земље направиле су искорак.

          Занемарујете Словенце, иако једини имају представника у Лиги шампиона?

          - Не. Марибор је направио сјајан успех, као плод ангажовања приватних инвеститора.

          Јесте ли гледали Партизан у Бакуу?

          - Црно-бели, као и загребачки Динамо, остављају утисак озбиљног клуба на овдашњим просторима. Издржали су све, чак и тешке провокације у Азербејџану. Успех Партизана, гледајући са свих страна, а највише буџета, добија на тежини...

          Последњу утакмицу за репрезентацију одиграли сте на Мондијалу у Француској, јуна 1998, некима је сметало што сте играли у Динаму до 1991. Јесте ли имали проблема због тога?

          - Не, ниједан проблем нисам имао. Ни најмањи инцидент нисам доживео. У јуну 1991. отишао сам у Севиљу, људи из Динама исплатили су ме до последњег динара. С поносом сам играо за тадашњу Југославију, радо одлазио и без проблема боравио у Србији, Републици Српској... Чак су измислили да сам наводно играо за Хрватску...

          Спортски журнал
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари