Митро: Отац мислио да ћу бити криминалац

ЗА „ТЕЛЕГРАФ“ ГОВОРИО О ТОМЕ ШТА „ПУКНЕ“ У ЊЕМУ НА ТЕРЕНУ И ЧИМЕ БИ СЕ БАВИО ДА НИЈЕ ФУДБАЛЕР

Александар Митровић

        Друга сезона на Острву и друга сезона у дресу Њукасла.

        Александар Митровић је брзо „ушао“ у срце навијача овог клуба, али још увек тражи праву форму како би их и чешће увесељавао погоцима. Међутим, оним најприврженијим „џордијевцима“ и није нарочито стало до статистике и бројки, па код „Митра“ највише цене количину зноја коју остави на терену.

        Одмах су у њему препознали „оно нешто“, а његова борба на терену и кидисање на сваку лопту могла се видети и кроз судијске реакције - 2 црвена и 9 жутих, за сада је његов „скор“.

        Пажњу британских новинара привукао је необичним слављем погодака, својих, али и колега, због којих су навијачи свесни да код њега ништа није лажно него се ради о најискренијој емоцији према Њукаслу.

        Примећује новинар Телеграфа да је попут многих оних који су „гласни и агресивни на терену“ у ствари врло пријатан човек. Доза адреналина као да се, по правилу, активира код оваквих људи тек када истрче на стадион, па за Митровића, у разговору, примећују да је пристојан, васпитан, стидљив.

        „Нерадо вас гледа у очи, али када то уради, онда оне сијају несташлуком“, пише новинар Лук Едвардс.

        „Од почетка сам срећан у Њукаслу. То ми је омиљени клуб још из детињства. Пратим их цео свој живот, чак имам и два дреса. То је било необично за све јер обично људи навијају за Манчестер јунајтед или Барселону, али за мене је постојао само Њукасл“, казао је Митар.

        Присетио се 2003. године и квалификација за Лигу шампиона.

        „Играли су против мог Партизана када сам био мали. Не знам, било је нешто што ми се јако свиђало код њих. Та страст, однос између навијача и играча. Могао си да осетиш и док гледаш на телевизији да је нешто другачији“, рекао је Митровић.

        „Ја сам навијач Партизана, а они су играли у дресовима исте боје. Црно-бели. Заљубио сам се у њих, баш због те њихове страсти. Наравно, пресрећан сам што играм за њих. Осећам се као код куће. Њукасл је мој клуб, за мене су они сада као Партизан“.

        Изгубио је место стартера у новој сезони, али га то није поколебало.

        „Прелепо ми је у Енглеској. Надам се да ћу овде бити још 10-15 година. Провео бих овде читаву каријеру. Док год ме желе - ја ћу бити овде. Сјајно је што је и моја породица срећна. Мој син Лука ће бити срећан што одраста овде. Израшће у правог џордијевца“.

        Примећује разлику између Њукасла и осталих великих тимова.

        „У свим великим клубовима постоји притисак. Сви желе да победе и сви очекују да победе. Овде је сјајно што навијачи те воле и када не побеђујеш. Само мораш да даш све од себе, да се бијеш до краја. То је српски начин... Ми смо мала земља, али знамо да ако нешто желиш мораш да се бориш за тој. То је део историје моје земље, усађено је у наш менталитет“, казао је он.

        Шта мисли о себи и свом понашању?

        „Некада стварно нисам нормалан на терену, али ван њега ја сам породичан човек. Радим нормалне ствари као и сви други људи. Али, на терену се нешто промени у мени. Ма, чак и када играм Фифу против брата полудим и хоћу да га истучем када изгубим. То је до мене - увек желим да побеђујем“.

        Такав је од малена...

        „Отац ми је рекао да ћу бити или криминалац или кик-боксер. Не знам шта бих радио да не играм фудбал. Можда нешто где опет могу да користим мој адреналин. Вероватно бокс. Имао сам много енергије као дете, било је тешко мојим родитељима да ме обуздају. Видим себе сада и у мом синчићу и сада схватам шта је родитељима значила она реченица видећеш ти кад будеш отац“.

        Александар Митровић је у овој сезони одиграо 8 утакмица за Њукасл, али само 280 минута, и уписао три поготка. Смедеревац је претходну у Премијер лиги завршио са девет голова, али и одличном минутажом.

        Мондо
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари