Лига шампиона: Пре него окривите Гвардиолу...

ДА ЈЕ ПЕП ФУДБАЛСКА НЕЗНАЛИЦА ВЕЋ СМО СЛУШАЛИ. АЛИ, ДА ЛИ ЈЕ БАЈЕРН УРАДИО СВЕ ШТО ЈЕ МОГАО ДА ДО ОВОГА ДОЂЕ?

Пеп Гвардиолa

Пише: Никола Јанковић
 

        Пре него што све свалите на Пепа Гвардиолу, станите.

        Прочитајте прво нешто што је прошлог лета по завршетку велике каријере, рекао Дејан Станковић.

        Питали смо га шта се догодило са Интером те јесени 2010. године, само пар месеци након што су освојили СВЕ са Жозеом Мурињом, кад су узели ту проклету „Триплету“. Питали смо га шта је недостајало? Да ли је проблем био у Рафаелу Бенитезу?

        „Колико је вама у Интеру било тешко да се поновите после „Триплете“ и његовог одласка?“

        „Ево, искрено ћу да вам кажем, те године када смо освојили све, изгубили смо 20 одсто себе. То је невероватно, као да ти је неко узео део тебе. Нема га, осећаш да би требало да си ту, али нема! Није то ни жеља, ни воља. То је нешто, што не знам како се зове и што смо одмах изгубили...“, уозбиљио се Деки причајући о томе.

        „Дошао нам је и добар тренер, али је Бенитез имао јако лош тајминг. После перфектног тренинга, дошао је он и све нам је сметало. Човек је отишао после шест месеци, јер смо били као бебе, били смо неподношљиви. Мислили смо да све знамо, ми смо неки, узели смо Триплету. То је то...“

        Интер се до данас није опоравио од Муриња и „Триплете“. Као да их је проклела. Проћи ће још неколико сезона док се тај клуб сабере од успеха који је направио. И не треба наглашавати да је сваки после Муриња био погрешан, баш као што ће Гвардиола бити погрешан само и искључиво зато што је дошао после Јупа Хајнкеса.

        Пре него што све свалите на Пепа Гвардиолу, станите.

        Разумите пре свега да је Бајерн прошле сезоне освојио све што је могао да освоји, тј. није освојио само оно где га нису позвали да учествује. На страну тактика и моћ овог тима Реала, који је некако сазрео баш онда кад је шампион презрео, баш као што је Бајерн сазрео баш онда кад је шампион (Барселона) презрео, а баш као што је Барса сазрела баш онда кад је шампион (Интер) презрео...

        Ови играчи Бајерна не играју са истим жаром као прошле сезоне.

        „Човек је отишао после шест месеци, јер смо били као бебе, били смо неподношљиви“, можда смо досадни, али наглашавамо неке ствари.

        Пре него што све свалите на Пепа Гвардиолу, станите.

        Бајерн је ово сам себи урадио! Не само што је креирао лошу карму у и око клуба, Бајерн је урадио све што је могао да му се ово понижење догоди. На месту на којем је пре округло годину дана обесмислио једну фудбалску идеју коју је деценијама чекала Барселона, та иста идеја обесмишљена је искључиво кривицом Бајерна.

        Зашто?

        Зато што је тај надобудни немачки гигант, који може све што му се хоће, па и више од тога, потпуно неспреман дочекао двомеч са Реалом, и то каквим Реалом. Реалом који је специјалисту за испадање у полуфиналу Лиге шампиона, заменио специјалистом за такмичења на 90 или 180 минута.

        Бајерн Минхен је, заједно са успоном економске моћи, створио монопол у Бундеслиги какав је законом забрањен у свим земљама Европске Уније. Па и ван њених граница! Тај клуб уништио је сваки покушај провинције (част осталима, али први фудбалски град Немачке је престоница Баварске) да произведе неки привид ривалитета аждаји са „Алијанц арене“.

        Појави се неки тамо Мануел Нојер у Гелзенкирхену: „Зови му менаџера, реци да не продужава уговор никако“. Појави се тамо неки Данте у Менхенгладбаху: „Пошаљи им понуду коју неће моћи да одбију“. Појави се тамо неки Марио Геце у Дортмунду, реално једином граду из којег је претила опасност: „Колико износи излазна клаузула? Плати је! Молим? Плати је!“

        Бајерн је створио монструма који није имао против кога да провери колико је моћан. А, у међувремену, снага тог монструма стварала је партизански покрет отпора у окружењу и он је временом превазишао границе Немачке.

        Можда ће вам ово звучати као потпуни „нонсенс“, али овој катастрофи Бајерна допринеле су и озбиљне, тј. тешке повреде које су ове сезоне имали фудбалери Борусије из Дортмунда. У јеку борбе у „групи смрти“ Лиге шампиона, вођа побуњеника, бундеслигашки „Че Гевара“, Јирген Клоп, остао је без Невена Суботића, Матса Хумелса и Марсела Шмелцера, Бајерн му је већ био отео Марија Гецеа пре лондонског финала и донекле га понизио, а онда је сазнао да га је издао и најбољи витез, Роберт Левандовски.

        Клоп је морао да бира и изабрао је Лигу шампиона пре Бундеслиге.

        Шта се догодило? Бајерн је стекао привид моћи и освојио Бундеслигу у рекордном року, иако је претходне сезоне са никад довољно цењеним Јупом Хајнкесом поставио рекорд у том смислу, а касније стигао до проклете „Триплете“.

        И...

        Гвардиола је упао у замку, тј. Клопку: Више није имао против кога да игра. Није имао пред ким да мотивише екипу. Све се свело на то кога ће извући у Лиги шампиона. Дани и недеље су пролазили, а суперталентовани тим са помало већ потрошеним Франком Риберијем и Арјеном Робеном и унапред прецртаним Маријом Манџукићем, природно није могао да остане мобилисан, мотивисан за највећа искушења... Ко би, звао се Гвардиола, Жозе Мурињо или сер Алекс Фергусон, такве играче могао да тера да тренирају на горњој граници могућности пред мечеве са Аугсбургом или Брауншвајгом?

        Нико!

        Бајерн је толико рано освојио титулу, да су му биле потребне посебне припреме у иностранству за дуел са Реалом. Само четири од девет утакмица након што је математички осигурао титулу првака Немачке добио је Гвардиола.

        За то време, Реал Мадрид се тукао на крв и нож са Барселоном и Атлетико Мадридом, свака утакмица у Примери била је финале Лиге шампиона, ту је негде „упало“ и финале Купа краља, у Лиги шампиона ишло се, ни мање ни више, преко Борусије Дортмунд.

        Бајерн Минхен је урадио све што је могао да потпуно неспреман уђе у двомеч са Реалом из Мадрида! Као регија, као клуб, као покрет, као тим...

        И тек ту долазимо до Пепа Гвардиоле, којег сте били спремни да пљунете на почетку текста.

        Тај млади тренер сувише је тога освојио на почетку каријере са Барселоном да би му се опростила и победа над Реалом мања од три гола разлике, збирно, а камоли 0:5.

        Гвардиола је крив јер није мало боље размислио. Крив је што је помислио да ће у Баварској, после годину дана шетње по Менхетну, моћи тек тако да настави да ради оно што је радио у Барселони, иако је оставком поднетом после четири сезоне и 14 трофеја (!?) сам признао да је стил који гаји и који му је једини близак - превазиђен!

        Крив је што ништа није научио од Муриња, који је плакао, али је отишао из Интера када је Интер био најмоћнија фудбалска сила у Европи.

        Њему апсолутно нико не може да замери кад каже:

        „Људи из Бајерна су ме довели да поставим свој стил игре и ја сам то урадио. Играћемо 'тика-таку'. Ако им се не свиђа, нека ме смене“.

        Ко после тога може било шта да му замери? Нико. Он је само радио оно због чега је доведен и за шта је плаћен 17 милиона евра годишње, колико и најплаћенији фудбалер света, Кристијано Роналдо.

        Гвардиола је, иако је могао да бира да ли жели да води Челси, Манчестер јунајтед или Манчестер сити, изабрао клуб у којем нико није могао, осим пре две недеље Јирген Клоп, да га убеди у то да му је систем проваљен, превазиђен и безопасан у елитном рангу такмичења.

        Гвардиола ће бити крив уколико не оде из Бајерна само због тога што нико од нас не зна како ће Карло Анћелоти одиграти наредну утакмицу са Реалом из Мадрида, а свако од нас, па и Пеп, зна како ће Бајерн одиграти своју наредну утакмицу.

        Бајерн нема алтернативу, а Гвардиола не може да је понуди.

        Мондо
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари