Лековић: Српском фудбалу је време истекло
ПАД НАШЕГ ФУДБАЛА У СВИМ СФЕРАМА И НА СВИМ НИОВИМА КОНТИНУИРАНО ТРАЈЕ ВЕЋ 10-АК ГОДИНА
Иван Бекјарев и Небојша Лековић
Бивши председник Фудбалског савеза Србије и Црне Горе Небојша Лековић говорио је за Б92 о проблемима српског фудбала. У интервјуу Лековић каже да је свестан огромних проблема, али да они нису нерешиви, уз неколико услова. Први је да коначно схватимо где смо у односу на Европу, и да почнемо јавно да говоримо и признамо да су проблеми огромни. Лековић је један од кандидата да наследи Томислава Караџића на месту првог човека српског фудбала.
„Пад нашег фудбала у свим сферама и на свим ниовима континуирано траје већ 10-ак година. Има људи који могу да допринесу и донесу бољитак, који знају и како, и имају идеју, али неће да седе са људима из криминогене средине или који су повезани са таквим људима. Ти људи су компромитовани не само у нашој средини, већ и у најважнијим фудбалским срединама и организацијама које нису овде.”
Лековић сматра да је фудбал привредна грана која би могла да доноси новац у буџет Србије.
„Само незналице користе флоскулу „најважнија споредна ствар на свету“. Не! фудбал је озбиљна привредна грана која може да донесе новац у буџет ове земље, а не само као последњих 10-ак година да извлачи новац. Фудбал у неку руку озбиљно утиче на ментално здравље људи. Уместо да овде представља задовољство, јер је најпопуларнији спорт у Србији, он је постао извор огромне фрустрације, а не радости и извор прихода српске привреде, који заиста не би био мали.”
Лековић има једноставно објашњење за тренутно стање у српском фудбалу:
„Од 1903. године када је Чика Дача донео прву лопту у Србију и Шумадију, није било горе стање. Такмичење нам је трећеразредно, многи, па и највећи клубови на „вештачком дисању“, савез се бави репрезентацијом - видимо резултате и где смо стигли.“
Он ипак тврди да беспарица није највећи проблем фудбала у нашој земљи.
„Све то могло би да се поправи и било би потребно време, али нама највише недостаје, а о томе се најмање говори, добрих, квалитетних спортских радника. Морамо да направимо нову генерацију таквих људи, тим послом не могу да се баве само бивши фудбалери, већ људи који воле тај спорт али долазе из свих сфера живота: са факултетима и озбиљним биографијама и искуством.“
Ови простори нису више лига старе СФРЈ, када је постојала старосна граница за одлазак у иностранство.
„Огроман проблем је и што смо ми сада практично база и регрутни центар европских клубова. Па, најбољи показатељ за то су Вам главне вести ових дана у медијима, одласци талентованих тинејџера у европске клубове. Ко иде у Челси, ко иде у Рому, ко би могао у Барселону? Нису ни пунолетни. Уместо да одиграју овде макар две три сезоне и ако вреде, иду у милионским трансферима, они одлазе за ситан новац, пропадају, а српски клубови и фудбал немају ништа од тога.”
Према речима Небојше Лековића, све идеје, нова енергија, па и новац који би стигао од спонзора, које би довео у спрски фудбал, не би били довољни, уколико не дође до договора оних који су важни фактори у српском фудбалу. Кључна реч је „систем“.
„Србији су потребна нова правила, нови, како ја кажем, „new deal“, договор највећих. Прва ствар је систем. Како га направити? И правила по којима ће сви клубови и важни учесници у српском фудбалу бити важан део, а не да сви зависимо од доброг расположења или односа било ког функционера у ФСС. Међутим, то не значи да су сви лоши. Најбоље треба оставити да раде свој посао, али их уклопти у нови систем, нови начин рада и размишљања. Када сам рекао new deal тај нови договор свих важних чинилаца и људи би знатно олакшао прављење тог новог система.”
Имате искуство из времена када сте водили ФССЦГ и били потпредседник Звезде. Много је проблема, али треба направити редослед потеза. Шта по Вама треба прво урадити?
„Прво, морамо да подвучемо црту, да видимо и у папирима какво је стварно стање у српском фудбалу. Друго, ми морамо да тражимо помоћ државе, али не за највеће клубове, већ за базу, за аматерске и мале клубове. Да видимо да ли можда можемо да реализујемо „аматерски динар“ да помогнемо тим људима. Ми заборављамо да је фудбал највећа спортска и друштвена организација у Србији са преко 100 хиљада регистрованих фудбалера. Имали смо 2.500 клубова, многи се гасе или су већ нестали. А ту су нам настали Матићи, Ивановићи...”
Из свега што се претходно рекли, јасно је да сматрате да можете да помогнете и промените неке ствари у српском фудбалу. Шта би донели новим повратком у српски фудбал?
„Имамо тим, имамо и програм. Знамо шта хоћемо, имамо и људе и јаке фирме које без обзира на све наведено, желе да уложе у српски фудбал. Сада се беспарица користи као алиби за неспособност. Фудбал мора да иде у сусрет догађајима, а не да догађаји одређују шта ће се дешавати у српском фудбалу.”
Како помирити Црвену звезду и Партизан као „генераторе“ свега у српском фудбалу?
„Осим помоћи малима, то је један од првих задатака. Колико год причали о малим клубовима, „вечити“ су креатори свега у српском фудбалу, и доброг и лошег. То спортско ривалство је прерасло у отворено непријатељство. Тај однос се „прелио“ и на Савез, па је и Савез дубоко подељен и око најмањих питања. Е сада, замислите када мора да се одлучује о питањима која су круцијална за српски фудбал?”
Били сте у Звезди и као такви можда не би били по вољи других клубова. Како би задовољили обе стране?
„И док сам био у Савезу имао сам одличне односе са људима из оба клуба. Ти односи морају и могу да се поправе. Ако не схватимо да имамо заједнички циљ, да се овде не ради о „Звездиним“ или „Партизановим“ људима, од српског фудбала неће остати ништа. Ми смо већ на корак од „мађарског сценарија“. Нама је време практично истекло. Да ли треба да седимо, не покушамо и урадимо ништа?“, рекао је Небојша Лековић у интервјуу за Б92.
