Бекрић: Поново уживам, повреда је прошлост

2017. БИЋЕ ГОДИНА ПОВРАТКА НА СТАЗУ, БЕЗ ИКАКВЕ ПРЕСИЈЕ ИЛИ РЕЗУЛТАТСКИХ ЦИЉЕВА

Бекрић, Купка и атлетичари са којима тренира

        ДА су оне препоне са стазе биле једине препреке које је у животу морао да прескочи, данас би на циљу стајао са много више од две медаље око врата. После јуриша ка европском сребру 2012. и светској бронзи 2013, за Емира Бекрића (25) као да је време стало, штоперица је заустављена на 48,05.

        Пут дуг свега 400 метара постао је маратонска стаза на којој се боре његов дух и тело, а са мањком самопоуздања и све више повреда, није имао снаге да изнова креће у изгубљене трке.

        Некада једини Европљанин и белац у финалу планетарног шампионата ове дисциплине, опет је заузео место у стартном блоку и чека пуцањ за нови почетак. Српски рекордер, за „Новости”, открива кроз шта је све прошао током две године суноврата, где су биле грешке и како их исправља у Чешкој са новим тренером Далибором Купком, као и да ли ће га навијачи видети на ЕП у „Комбанк арени” (3-5. март).

        - Мучно је бити ван спорта толики период, тешко ми је да причам о томе. У 2015. сам због повреда једва завршавао трке и то често на последњем месту. На све то се надовезала нова повреда и пауза у 2016. Моје самопоуздање је било на нули, психички уопште нисам био добро. Био је то најтежи период не само у спортској каријери, већ и у животу. Али, то је уједно био и испит колико јако желим да наставим да се бавим атлетиком.

        Емира су после светске бронзе прозвали Свемир, али потом је одлепршао у неку другу галаксију. На ЕП 2014. није био ни близу одбране сребра, а у односу на Шпановићеву, Колашинца, Дудаша био је звезда падалица. Пропустио је СП у Пекингу, ЕП у Амстердаму, ОИ у Рију.

        - Када су кола кренула низбрдо, почели су да нестају и људи из мог окружења. Као кула од карата се све рушило. Само неколико људи, које могу да набројим на прсте једне руке, остали су уз мене. Видели су да сам био изгубљен и дезоријентисан. Бодрили су ме да се дигнем из безизлазне ситуације и пронађем решење. И успео сам у томе. Сада сам у новом окружењу, имам новог тренера и мотив...

        Дошло је до очекиваног растанка са „атлетском мајком” Миром Стојановић, која га је упозоравала да је тешко подносио терет славе.

        - Штο је било, било је. Многе ствари су остале недоречене, тако треба и да остане, јер сам оставио то иза себе. Битно је да сам свестан свих ситуација и грешака које смо мој бивши тренер и ја правили.

        Једна од њих је била и у режиму исхране, пошто је Бекрић имао проблема са вишком килограма.

        - То је прошлост, искуство које ми је помогло да пазим на свој организам више него икада пре. Да ми се нису догодиле неке ствари данас не бих био у овој новој ситуацији са Купком. Одрадио сам месец дана припрема у Јужној Африци и пресрећан сам. Здрав сам и захвалан на томе. Моје тело се адаптирало на нови систем тренинга и пазим на њега, ослушкујем га. Поново уживам у спорту којим се бавим, повреда је прошлост. Не скидам осмех са лица.

        Навијачи би волели да тај осмех заблиста и у „Комбанк арени” на дворанском ЕП.

        - Прва станица ка мом главном циљу биће зимска сезона. С обзиром на то да нисам ни четири месеца у тренажном процесу, не очекујем посебан резултат, мада ништа није искључено. Видећемо како ће се одвијати првих неколико трка, па ћемо онда одлучити да ли ћу трчати ЕП у Београду. Ако не на стази, за време такмичења ћу бити на трибинама и бодрити наше такмичаре - закључује Емир Бекрић.

        КУПКА СТВАРА ШАМПИОНЕ

        Ужива Бекрић у раду са трофејним стручњаком Купком.

        - Далибор је тренер који је радио са олимпијским, светским и европским шампионима. У атлетици је више од 25 година. Судбина нас је спојила. Често смо радили тренинге на Тенерифима у исто време и виђали смо се на интернационалним такмичењима. Био је добро упознат са мојим физичким стањем, прихватио је да ми помогне и врати ме на стазу.

ЦИЉ ЈЕ ТОКИО

        Старт олимпијског циклуса за Токио 2020. је прилика за нови почетак.

        - Ово је нова страница у мом животу. Сан, амбиција и јасан циљ су ту. Наоружан стрпљењем крећем на пут који се завршава у Токију. Ова 2017. биће година повратка на стазу, без икакве пресије или резултатских циљева. План је да моје тело прође цео процес припрема и трка, како бих вратио осећај за такмичења - каже Емир.

        Вечерње новости
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари