У Скупштини Београда представљена књига „Записи Балканиста“
ПРОМОЦИЈА ОДРЖАНА У ОКВИРУ ТРИБИНЕ „СРПСКО-РУСКИ-ОДНОСИ У МУЛТИПОЛАРНОМ СВЕТУ“
* Заменик градоначелника Београда Горан ВЕСИЋ: Прва одлука нове градске власти 2013. године била је да се подигне споменик цару Николају Романову који је заслужио да га се Београд и Србија сећају. Краљевина Југославија је узвратила Русији кад је Александар I Карађорђевић примио 40.000 руских емиграната после Октобарске револуције, а само у Београд је дошло око 30.000, па је Београд тада постао и руски град јер је по попису становништва из 1931. године сваки шести становник Београда био Рус
* Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар БОЦАН-ХАРЧЕНКО: Раздобље које се обрађује у књизи (2019-2021. година) прати успон билатералних односа Србије и Русије на свим пољима. „Записи Балканиста" ће допринети и будућим бољим односима два народа
_____________________________________________________
ТРИБИНОМ „Српско-руски односи у савременом мултиполарном свету“ у Београду је представљена књига "Записи Балканиста".
Књига осим стручних геополитичких анализа, путописних бележака руских блогера и интервјуа са кључним личностима балканског политичког и културног живота, покрива и обиман спектар тема важних широком кругу читалаца заинтересованих за историју и савремене прилике на Балкану.
На трибини је, између осталих, говорио и заменик градоначелника Београда Горан Весић који је рекао да ће књига "Записи Балканиста" за Србе бити интересантна зато што ћемо видети како нас виде други.
Када је реч о односима Србије и Русије, рекао је да можемо да говоримо о томе да те земље никада нису ратовале и да су увек биле на истој страни историје, али да постоје два догађаја која показују колико је дубока веза између српског и руског народа.
Први догађај се, навео је, односи на Велики рат, када је руски цар Николај Романов објавио рат Аустро-уграрској монархији и Немачкој због Србије.
„Русија није имала потребу да уђе у рат, а није била ни спремна за рат у коме је руски цар изгубио круну и главу. То је прави доказ пријатељства наша два народа, а што као народ никада нисмо заборавили. Зато је прва одлука нове градске власти 2013. године била да се подигне споменик цару Николају Романову, јер је заслужио да га се Београд и Србија сећају", рекао је Весић.
Додао је да је други догађај којим је Краљевина Југославија узвратила Русији био кад је престолонаследник краљ Александар I Карађорђевић примио 40.000 руских емиграната после Октобарске револуције, а само у Београд је дошло око 30.000.
Весић је рекао да је "Београд тада постао и руски град", јер је по попису становништва из 1931. године сваки шести становник Београда био Рус.
Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко истакао је да књига "Записи Балканиста" занимљива и да описује политичке догађаје и покушаје решавања отворених питања која спречавају развој Балкана.
Додао је да раздобље које се обрађује у књизи 2019-2021. година прати успон билатералних односа Србије и Русије на свим пољима.
Књига "Записи Балканиста" ће, истакао је, допринети и будућим бољим односима два народа.
Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић је рекао да су односи Србије и Русије можда чак најбољи у модерној историји било да је реч о политичким односима, унапређењу економске сарадње или свим другим, како је рекао, коцкицама које чине богат мозаик билатералних односа двије земље.
"Упркос свему томе, упркос снажној узајамности и пријатељству српског и руског народа који чине чврсти темељ наших односа, чини ми се да се ипак не познајемо довољно", рекао је он.
Навео је да ту велики допринос дају медији и портали као што је "Балканист" који, додао је, покушавају и у великој мери успевају да на прави начин представе све оно што чини савремени живот у Србији својој публици превасходно у Русији, али и широм руског говорног подручја.
На трибини су говорили и саветник председника Србије Драгутин Матановић и Олег Бондаренко, аутор неколико текстова у књизи "Записи Балканиста".
"Записи Балканиста" обухватају најбоље материјале објављене на истоименом порталу за три године његовог рада - аналитичке чланке, путописе, интервјуе са познатим балканским политичарима и прегаоцима културе, историјске текстове.
Из ове књиге читалац ће сазнати како је писана историја непризнате републике Косово, ко промовише руску "меку моћ" на Балкану, како је православно становништво Црне Горе прошле године одбранило своје цркве и манастире...
Посебна пажња посвећена је "руским траговима" на Балкану - како је Лав Толстој постао симбол словенског братства, који су бели емигранти улепшали Београд и како су совјетски инжењери обновили једини београдски мост на Дунаву.
Збирка садржи и савете о томе где дегустирати изврсна вина у Србији, како планирати једрење на Јадрану, у којим познатим београдским хотелима одсести...
(Танјуг)
Бондаренко: Београд може бити домаћин новог
скупа попут Хелсиншке конференције
Руководилац пројекта „Балканист“ Олег Бондаренко рекао је у Европи, осим Београда, више не постоји ни једна престоница у којој Русија може правити презентације на овако високом нивоу, уз присуство народних послника и највиших државних званичника.
Нагласивши да се целу деценију бави Балканом, Бондаренко је оценио и сугерисао:
«Односи у свету су тешки. Било би добро - као 1975. године - направити мировну конференцију. Треба нам нова Хелшинска конференција, а то је могуће у неутралној земљи која има добре односе и са истоком и са западом. То би могла да буде Србија».
