Тадићев и српски Рубикон

 „СРБИЈА ОСТРВО УНУТАР ЕУ“

 ЈЕ ЛИ ТО ЈЕДИНИ ТАДИЋЕВ ИЗБОР ПОСЛЕ ОПОНИРАЊА МЕРКЕЛОВОЈ И БРИСЕЛУ?

  •      ОДМАХ пошто је Борис Тадић – „храбро“ сачекавши да Ангела Меркел прво напусти Београд – поручио и немачкој канцеларки и Бриселу да Србија неће распустити своје „паралелне структуре“ на северу Космета, неизбежно су се наметнула два питања: шта стоји у позадини и – није ли председнику Србије, а и његовој ДС и званичном Београду, сада једино преостало да пригрле курс који је само два-три дана раније политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић дефинисао као „Србија острво у ЕУ“?

     

    Факти су – мерећи постмеркеловско „слегање тла“ у Београду – прво поводом „острва“ затражиле разјашњења „оца острва“. 

     Еврофанатизам Београда Бриселу служи за нова и нова уцењивања

  • За Србију не постоји ни проблем немања алтернативе, јер је алтернатива Унији управо оно што највише плаши њене заговорнике, а то је да будемо - острво унутар ЕУ окружења
  • Позвао ме један политичар - од кога се то не би очекивало, пошто је из европског блока - и казао ми да је све тачно што сам написао

     Политички аналитичар Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ:

     - АКО буду испоштоване све редовне процедуре Европске уније, Србија неће моћи да у ту организацију уђе пре 2020. године, а питање је хоћи ли и тада. Да би се спречила психолошка катаклизма у оном делу српског народа у коме “Европа нема алтернативу”, рационално и политички одговорно  било би да се на време нађе нека супститутна парола. Као на пример: острво у ЕУ јер је боље “привилеговано партнерство уместо безначајне периферије”.

      - Непристојно је да уопште расправљамо да ли постоји дилема Косово или ЕУ - пошто не само да Хрватској нико није оспоравао статус Превлаке, већ нико у хрватској јавности не би дозволио да се ма и парче камена на улазу у Боку доведе у питање. Стога, нема ниједног разлога да Србија уопште има дилему.

     - Не постоји ни проблем немања алтернативе, јер је алтернатива Унији управо оно што највише плаши њене заговорнике, а то је да будемо - острво унутар ЕУ окружења. 

     ЕУ ЈЕ „БЕЗБЕДНО ОКРУЖЕЊЕ“

     -  То је заправо најповољнија опција, јер би управо такав положај Србију учинио привлачнијом за улагање у многим областима. Са једне стране бисмо имали “безбедно окружење”, а истовемено овде не би биле на снази поједине административне препреке, глупи закони и бесмислене норме и ограничења која важе у Унији и задиру у суверенитет.

     - „Острво“ не значи да заговарам сукоб са Унијом, већ да Србија просто нема политички ни економски интерес да срља у чланство. Тачније, да чека пред вратима, док јој се непрекидно додају све нови и нови услови - од Хага преко Косова, а сутра то може бити Република Српска, Санџак или Војводина. Постављајући чланство као апсолутни приоритет, Србија просто мами чланице Уније да нас изнова уцењују.

     ЕУ НИЈЕ СВЕТА КРАВА

     Ако је судити према реакцијама на Вукадиновићево „острво“, српска јавност има све више слуха за овакво сагледавање стварности – ЕУ, напросто, више није света крава у Србији. Сам Букадиновић закључује:

     - Када је реч о политичарима, код њих се не зна да ли је ћутање знак одобравања. Али, за сада могу да кажем да ме је звао један политичар - од кога се то не би очекивало, пошто је из европског блока - и казао ми да је све тачно што сам написао.

 

     Оглодали су нас скроз, ближе сам „острву“...

  • Политика `приближавања` у којој се од Србије тобоже ништа није званично тражило - дошла је до свог краја
  • Морамо да кажемо да смо начелно заинтересовани за ЕУ, али да даље никакве уступке нећемо да чинимо. Поготово за оно што можда нећемо добити никад
  • Кажимо најзад  шта су наши приоритети. Зауставимо -  ако је потребно - док се крупна питања не реше. Поготово што се не зна ни будућност ЕУ, због кризе у коју је запала

     Драган ПЕТРОВИЋ, Институт за међународну политику и привреду:

     ПОЛАКО излазимо на чистац. Једно је било питање Косова и Метохије , а друго севера Косова који је етнички чисто српски и који је насилно административно припојен Покрајини тек у СФРЈ. 

     Доласком Ангеле Меркел се директно поставио услов да разградимо паралелне структуре и апсолутно се одрекнемо ужасно важног севера Космета. То је за нас неприхватљиво.

     Политика `приближавања` у којој се од Србије тобоже ништа није званично тражило - дошла је до свог краја. Ово је крајња тачка - овде је потребно опредељење.

     Не начелно! Овде се од нас тражи јасан уступак. У одлучивању како ћемо да одговоримо морамо да водимо рачуна о нашим националним интересима. Морамо да кажемо да смо начелно заинтересовани за ЕУ, али да даље никакве уступке нећемо да чинимо. Поготово за оно што можда нећемо добити никад.

     Оглодали су нас скроз, а онда на такво стање долази Меркелова и тражи уступак који је неприхватљив.

     То нас тера да најзад кажемо шта су наши приоритети. Па да се зауставимо -  ако је потребно - док се крупна питања не реше. Поготово што се не зна ни будућност ЕУ, због кризе у коју је запала.

     Морамо бити мудри и да вући најбоље могуће потезе, а не избацивати пароле. Не улазећи у непотребне конфронтације.

     Ова власт нас је прескупо коштала са својом паролом да Европа нема алтернативу и довела до потеза којима нас је тешко оптеретила у будућности.

     Прво декларација о Сребреници, па претерана сарадња са Турском, па одустајање од тужбе према земљама које су признале Косово, па Статут Војводине, па одустајање од резолуције о КИМ (лично Тадић, супротно договору у Скупштини), па наношење штете односима са Русијом, па пристанак на  шест тачака и признавање Еулекса...

     Све је то, укључујући изручење Караџића и Младића, оптертетило будућност Србије, али и Републике Српске...

     Дакле, ближи сам „острв“ као избору - са посебним односима са ЕУ - али нисам ни то ако би цена била превисока.

 

     Шизофрено је говорити о оваквој ЕУ

  • Ако је то немогуће да сами одлучујемо о себи, нека нам власт каже да о себи не одлучујемо ми, него Брисел и Вашингтон

     Оливера МИЛЕТОВИЋ, новинар ТВ Палма:

     НАРАВНО да је много боље да будемо неко ко одлучује о својој судбини. Зашто? Зато што се само од Србије тражило да се одрекне 15 одсто своје територије да би се интегрисала у ЕУ!

     Ни од једне друге државе се није тражило да се одрекне дела своје терторије да би се интегрисала у европску породицу.

     Кроз ове преговоре је свима  јасно да нас ЕУ третира као две државе.

     Шизофрено је говорити о ЕУ. Бомбардовали су нас, раскомадали су нас и осиромашили. Неко од високих америчких функционера је недавно и рекао да су нас бомбардовали да би нам одузели КиМ.

     Ако је то могуће у данашњем свету, било би добро да будемо неко ко одлучује о себи. И као „острво“, ако треба. Ако се тако обазбеђују национални интерењси, суверенитет, идентитет и границе!

     Ако је то немогуће, онда би било поштено од наше државе да оно што је тајно постане јавно и да се каже да о себи не одлучујемо ми, него Брисел и Вашингтон.

 

     То остављам политичарима!

     Историчар Предраг МАРКОВИЋ:

     ТО ПИТАЊЕ остављам политичарима. Нека они о томе мисле.

     Не желим да коментаришем ишта по принципу „шта би било кад би било“.

     

 

 

     

     ЕУ показује да неће Србију за партнера!

  • Досадашња политика  “Европа нема алтернативу” све је само не политика која је бринула о грађанима Србије и о заштити државних интереса
  • Најсигурније је и најреалније, у овом моменту, да Србија почне да брине о сопственим интересима

     Петар ПЕТКОВИЋ, портпарол Демократске странке Србије:

     ДСС сматра да свако решење које буде донето треба да полази од првог и основног принципа да буду задовољени интерси Србије.

     Досадашња политика  “Европа нема алтернативу” све је само не политика која је бринула о грађанима Србије и о заштити државних интереса. Због тога, и због слепог односа према Европској унији и испуњавања свих могућих условљавања која су долазе из Брисела, од стране садашње власти, Србија има неизвесну будућност када је ЕУ у питању.

     Најсигурније је и најреалније, у овом моменту, да Србија почне да брине о сопственим интересима, због чега и ДСС у свом програму истиче развој Србије као основни принцип заштите државног интегритета, одбране Косова и Метохије и обезбеђивања нормалног живота грађанима Србије.

     А какав модел Србија треба да заузме у односу према ЕУ, умногоме ће зависити од даљих догађаја и развоја ситуације.

     Најбитније је никад не сметати с ума: ако имамо посла са Бриселом који Србији преко Еулекса отима Косово и Метохију и поставља услове које није ни једној другој држави за пристапање ЕУ – онда је јасно да Србија у ЕУ нема правог партнера.

     А ако немате правог партнера, онда ни сами разговори не могу да буду на равноправној основи, као ни на принципу чистог рачуна. Управо у таквом разумевању треба тражити и само решење за Србију.

 

     Србима прети да постану безначајна етничка група

  • Политичка елита Србије је недорасла времену, националним и државним интересима. Реч је о политичким пигмејима који не виде даље од својих банковних рачуна, партијских кабинета и спонзорских фондова 
  • Више не можемо затварати очи ни пред антиномијама европског идентитета, ни пред разбијеним огледалом Европе у чијим се комадићима назире њен изобличени лик
  • У крајње драматичном облику поставља проблем успостављања и одржавања нашег властитог идентитета
  • У данашњој кризној ситуацији, након деценија државне и националне трагедије (1991-2011), српски народ нема другог избора него да одважно покуша да нађе неки средњи пут између некритичке идолатрије Европе и њеног потпуног одбацивања и осуде 

     Јовица ТРКУЉА, професор Правног факултета у Београду:

     ИДЕЈА о Србији као својеврсном острву у ЕУ, које јој не припада формално, али је успоставило европске стандарде слично Швајцарској, рационална је и веома привлачна опција. Нажалост, она није реална из објективних и субјективних разулога. 

     У транзиционим процесима Србија се нашла у групи земаља које су прошле најгоре и доспеле у позицију светске периферије, са свим трагичним консеквенцама (структурална зависност и стварна подређеност, надексплоатација, пауперизација, развој неразвијености и сл.). Уз то, Срби су се од државотворног и историјско-културно признатог и победничког народа, у току две кобне деценије претворили у губитнички народ, коме се отимају територије и богатства.

     Изгубили смо самопоуздање и достојанство, нашли се на прагу бескућништва, дубоко зашли у сиромаштво и кренули путем духовног и физичког искорењивања. Трагично опадање наталитета, изгон и емиграција становништва последњих деценија, озбиљно су упозорење да се Срби могу свести на безначајну етничку групу и на крају нестати с лица земље. То је поразни салдо валдавине ауторитарног Милошевићевог режима и квазидемократских влада после 5. октобра 2000. до данас.

   „Према Европи се морамо односити с пуним поштовањем и уважавањем њених великих вредности и позитивних константи њеног идентитета; али, и критички према "европској трулежи" и мрачној, злој страни њеног бића.” 


     Субјективни разлог је везан за политичку елиту Србије која је недорасла времену, националним и државним интересима. Реч је о политичким пигмејима који не виде даље од својих банковних рачуна, партијских кабинета и спонзорских фондова. 

     Данас више не можемо затварати очи ни пред антиномијама европског идентитета, ни пред разбијеним огледалом Европе у чијим се комадићима назире њен изобличени лик. Уосталом, и сама реч "Европа" је у изворном старогрчком језику била придев - у значењу многолик, многострук. 

     У таквој ситуацији се у крајње драматичном облику поставља проблем успостављања и одржавања нашег властитог идентитета. Српски народ је у својој повести често прелазио пут од неодмереног уздизања и слављења Европе као своје духовне постојбине и највеће узданице спрам које се односио са неограниченим поверењем и страхопоштовањем до потпуног разочарања у Европу и резигнираног одбацивања свега што носи европски предзнак, те проклињања свог европског порекла и опредељења.

     Кретање по овим крајностима показало се, заправо, као кретање из пораза у пораз, што је на прагу XXИ века озбиљно довело у питање опстанак српске државе и народа. Отуда у данашњој кризној ситуацији, након деценија државне и националне трагедије (1991-2011), српски народ нема другог избора него да одважно покуша да нађе неки средњи пут између некритичке идолатрије Европе и њеног потпуног одбацивања и осуде. 

     Према томе, према Европи се морамо односити с пуним поштовањем и уважавањем њених великих вредности и позитивних константи њеног идентитета; али, и критички према "европској трулежи" и мрачној, злој страни њеног бића. 

     Кроз страшна и поразна искустава у протеклој деценији дошли смо до самосвести да је Србија мала држава и да није у могућности да значајније утиче на глобална политичка кретања у Европи и свету. Уколико желимо да опстанемо, морамо напокон схватити да није наш задатак да стварамо или рушимо светски поредак, већ да се прилагођавамо, следећи своје националне и државне интересе. 

   „Неопходно је изградити нову, промишљену и мудру политику која неће доводити Србију у међународну изолацију, у трагичну позицију угасле звезде и болесног испљувка европске цивилизације.”


     Да би се избегао трагичан неспоразум са Европом и водећим силама света, неопходно је изградити нову, промишљену и мудру политику која неће доводити Србију у међународну изолацију, у трагичну позицију угасле звезде и болесног испљувка европске цивилизације. Та политика треба да се заснива на јасном одређивању дугорочних националних и државних интереса; а њен циљ је да се Србија што брже повеже са међународним институцијама и укључи у све европске интеграционе токове.

     Дакле, проблем успостављања и одржавања нашег властитог идентитета се не може решити ни путем локалистичке искључивости и нарцисоидности "српског барбарогенија", нити путем еклектичке мондијалности. Наиме, уколико желимо досећи, преузети и практиковати универзалне вредности европског духа, онда морамо бити свесни и властитог удела у формирању заједничког света. Другим речима, изградња сопственог идентитета је могућа у оној мери у којој проналазимо универзалне вредности у властитој баштини и афирмишемо их у друштвеној и политичкој пракси.

 

     Србија треба настави ка циљу

     Ђорђе МИЛИЋЕВИЋ, портпарол Социјалистичке партије Србије:

     СРБИЈА треба да истраје у свом приоритету - а то су европске интеграције – јер је то државни и национални интерес.

     Србија треба да  настави да успешно превазилази све оне препреке, које у техничком смислу, могу да се појаве у овом тренутку, с обзиром да је све остале препреке на том путу превазишла.

     Србија треба да настави да иде ка релизацији свог коначног циља, кандидатуре а онда и чланства у ЕУ. Хипотетички, у разговорима који су вођени у предходним периодима, нико није као предуслов ка европском путу постављао питање Косова и Метохије.

     Са друге стране, Србија врло јасно показује своју вољу да се то питање реши на компромисан начин и кроз дијалог, како би се дошло до историјског споразума.

 

     И Грци су доказ да је боље изван ЕУ!

  • Једини излаз за власт је сарадња са Русијом, али су ови на власти проиграли њено поверење када су одустали од резолуције у УН
  • Судбина Грчке, Румуније, Бугарске и Мађарске указује да је боље да у економскимм питањима будемо ван ЕУ. Ако уђемо у ЕУ престаће да важи уговор о слободној трговини који имамо са Русијом

     Дејан МИРОВИЋ, посланик Српске радикалне странке:

     РЕАЛНОСТ је да ЕУ тражи да признамо Косово. Политика `и ЕУ и Косово` се показала као немогућа. У том контексту, посета Меркелове је показала истину, јер је Немачка мотор Уније. Према томе, једини излаз за власт је сарадња са Русијом, али су ови на власти проиграли њено поверење када су одустали од резолуције у УН.

     Судбина Грче, Румуније, Бугарске и Мађарске указује да је боље да у економскимм питањима будемо ван ЕУ. Ако уђемо у ЕУ престаће да важи уговор о слободној трговини који имамо са Русијом.

     Што се тиче европских закона они се не примењују управо од Немачке и Француске, о чему сведочи пробијање прописаних дефицита буџета сваке године.

     Могући су и обрти, Требало би сачекати Нове године, да се види да ли је реч о вербалном отпору, а искуство нам је показало да су сви притисци до сада уродили плодом.

 

     Меркелову, због избора, подржао само ЛДП

  • Меркелова није дошла да процењује какав је Тадић човек. Реч је о отварању `националне приче` пред изборе, која ће се после избора вратити на старо
  • Не можемо да будемо острво, јер немамо за то економске предуслове. А и какво острво ако ћемо у року од 50 година бити мање бројни него Албанци са Косова

     Историчар Чедомир АНТИЋ, председник Напредног клуба:

     ОСНОВА политике Демократске странке и коалиције која чини данашњу владу је приближавање ЕУ. Званично, Влада је најавила да неће напуштати ранију политику према КиМ, али објективно, прихватањем ССП-а и Еулекса, она је променила ранију политику.

     Међутим, ЕУ интеграције нису баш ишле добро, делом због економске кризе, а делом јер ЕУ предвођена Немачком, Француском и Великом Британијом нема велики интерес да Србија скоро уђе у ЕУ.

     Грађани су 2008. показали да им је Косово на другом, а не на првом месту. Али, врло је тешко добити изборе на таквом рангирању, па када је Меркелова дошла, није могла добити подршку, сем ЛДП.

     ЛИЦЕМЕРНА ЕВРОПА

     Тема `паралелних структура` показује неискреност оредеђених структура и у ЕУ и у Србији. У ЕУ зато што им сметају само паралелне структуре које чине Срби, када су Албанци на Косову стварали `паралелне структуре` није им сметало.

     Истина је да је кроз социјална и здравствена давања и помоћ одржаван народ, али да је тај новац на прави начин уложен, Срби на КиМ би били у много бољем стању.

     ИГРАЊЕ, КАО СА ВОЈВОДИНОМ...

     Меркелова није дошла да процењује какав је Тадић човек. Реч је о отварању `националне приче` пред изборе, која ће се после избора вратити на старо. Грађани Србије се заклињу у Косово, а ништа не чине за њега. Власт ни пре, ни после 2000. године није спречла криминализавију КиМ.

     Вукадиновић зна да нисмо Швајцарска. Морамо да се добро замислимо, потребно је да политичари озбиљно поразговарају. Не можемо да будемо острво, јер немамо за то економске предуслове.

     Ови на власти треба да кажу отворено: шта им је циљ - настављање са уставним експериментима, као у Војводини, и даље поигравање са мањком у буџету или...

     Дакле: какво острво ако ћемо у року од 50 година бити мање бројни него Албанци са Косова!

 

     СТРАНКЕ И ПОЛИТИЧАРИ О ТАДИЋЕВОМ НАКНАДНОМ ДЕМАРШУ БЕРЛИНУ И БРИСЕЛУ

     Србија неће против својих интереса!

      Ивица ДАЧИЋ, министар унутрашњих послова и заменик премијера:

     - СИГУРАН сам да ће Србија наставити свој пут ка ЕУ. Очигледна је спремност Србије на дијалог и на компромис. То што Србија чланство у ЕУ представља као свој национални приоритет - са неких адреса се сматра за слабост Србије, односно спремност Србије да прихвати све што се од ње тражи. Међутим, Србија ће испунити све што се од ње тражи, али да не може да ради на штету својих националних и државних интереса.

    - Албанци су деценијама имали своје паралелне институције. Нису признавали државу Србију, нису учествовали на изборима, имали су своје школе. Ако су сва та права имали Албанци, не знам зашто то не би имали и Срби?!

 

     ЕУ мора схватити да не може уцењивати Србију

     Драган МАРКОВИЋ ПАЛМА, председник Јединствене Србије:

     - МЕЂУНАРОДНА заједница и Европа морају да схвате да не могу да уцењују Србију и да председник Србије Борис Тадић никад неће урадити ништа на штету грађана Србије. Председник поштује Устав и нема заокрета у политици коју заступа.

    - Не можемо да прихватимо укидање институција на северу Косова. Међународна заједница и Европа заиста морају схватити да не могу да уцењују Србију. Тадић је све време истицао да неће признати Косово и на тим основама је и формирана владајућа коалиција.

 

     СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА ОПЕТ ТРАЖИ ВАНРЕДНЕ ИЗБОРЕ

     Тадић је потписао сопствену капитулацију!

  • Напредњаци су одустали од захтева за ванредним парламентарним избораима  због добијања статуса кандидата за ЕУ, а данас нам исти Борис Тадић саопштава да од свега тога нема ништа и да власт све време обмањује грађане, јер испада да од наше државне политике уопште не зависи статус кандидата

     ПОТРЕБНО је сазивање хитне седнице Скупштине Србије на којој би се представници власти и опозиције договорили о томе у ком правцу ће се кретати политика државе према проблему Косова и Метохије и европским интеграцијама.

     Председник Србије Борис Тадић је изјавом да постоји могућност да Србија ове године не добије статус кандидата за чланство у ЕУ потписао капитулацију сопствене политике коју је водио у претходном периоду.

     СНС сматра да држава не сме да се одрекне Косова и Метохије, нити институција на северу покрајине, уз истовремену обавезу према грађанима Србије да се настави процес приближавања ЕУ, као и борба за подизање животног стандарда и стварање услова за бољи живот.

     Напредњаци су одустали од захтева за ванредним парламентарним избораима управо разумевајући значај добијања статуса кандидата за све грађане Србије, а данас нам исти Борис Тадић саопштава да од свега тога нема ништа и да власт све време обмањује грађане, јер испада да од наше државне политике уопште не зависи статус кандидата, већ од, тобоже, бројних других фактора.

     Тадића мора одговорири одговори на питање "колико дуго је знао шта су стварни услови који се пред Србију и њене грађане постављају и зашто нас је све време обмањивао. Власт мора "јавно саопштити све услове који су пред Србију постављени, признати крах сопствене политике и расписати ванредне парламентарне изборе.

     Пораз Тадића и његове владе

     Дубравка ФИЛИПОВСКИ, потпредседник Нове Србије:

     САДА је јасно да политика "Европа нема алтернативу" - коју је заступала ДС - више нема смисла. То је постало јасно и председнику ДС и Србије Борису Тадићу, а његово признање да постоји могућност да Србија не добије статус кандидата за ЕУ  је - пораз ове Владе”.

     После посете Ангеле Меркел очигледно је и Тадићу постало јасно да политика коју је заступао више нема смисао и тежину. Немачка канцеларка је дошла са изузетно јасним и тврдим ставовима који су изненадили и Тадића и многе друге. То је разлог неке врсте заокрета његове политике.

     

     Борис Тадић: Неспортски дух!

     - РЕАКЦИЈЕ које долазе из Србије и које су иманентне српској политици, где се улази у нови дефетизам са изговором типа “јесмо ли рекли да ће ЕУ постављати немогуће услове” - за мене је то неспортски дух. Тај неспортски дух би свакога ко се бави спортом водио у пораз. То није победнички дух. Политика има и спортску димензију и никада не смете да одустанете од својих циљева и интереса и никада не смете да се предате.

 

 

     Диана Милошевић и Бранкица Ристић

 

   Да Србија не буде изоловано острво 

САД ТАДИЋ ТВРДИ ДА НИКАДА НИЈЕ РЕКАО ДА ЋЕ
СРБИЈА ДОБИТИ СТАТУС КАНДИДАТА ЗА ЕУ

     БЕОГРАД - Никада нисам рекао да ће Србија добити статус кандидата, рекао сам да је то циљ Србије, да његово остваривање зависи од тога колико ћемо ми урадити у остваривању реформи, али и од ставова шефова држава Европске уније, нарочито најутицајнијих, изјавио је председник Србије Борис Тадић.

     Сада је Србији за стицање статуса кандидата придодат још један услов, укидање такозваних паралелних институција на северу Косова, што је погрешан назив јер само оне и постоје на северу Косова, рекао је Тадић у интервјуу Политици.

     Он је подсетио да о природном праву Србије и њених грађана да постану део ЕУ коначну одлуку доносе земље чланице уније и оценио да је за ЕУ је од великог стратегијског значаја да Србија не буде изоловано острво.

     "Нити ја то желим као председник републике, нити то желе грађани Србије", рекао је Тадић.

     Тадић је истакао да ЕУ није донела свој став и да Србија има сталну комуникацију са свих 27 држава ЕУ.

     Али, како је нагласио, нема сумње да ће став Немачке утицати на те земље, као и на мишљење Европске комисије када буде одлучивала да ли ће Србији дати статус кандидата.

     Фонет

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари