Србима се након дужег времена отварају велике шансе – прилика се не сме пропустити

БЕОГРАД, ПРЕС ЦЕНТАР УНС: ДИСКУСИОНА ТРИБИНА „СРПСКА СЕ БРАНИ УСТАВОМ“

* Млађен ЦИЦОВИЋ: Послије свега што је у БиХ измишљено и извитоперено са намјером што успјешнијег правног насиља над Републиком српском, једини пут у нормалност, у правно уређену и слободну државу, јесте повратак на пуно поштовање Анекса 4. Дејтонског мировног споразума који је Устав БиХ  

* Живадин ЈОВАНОВИЋ: Суштина његове улоге у пракси била је - ревизија принципа равноправност три конститутивна народа и два ентитета ради стварања унитарне БиХ под доминацијом сарајевске муслиманске елите, односно - "стварање исламске државе у срцу Европе"

* Дарко ТАНАСКОВИЋ: Наша највећа и најопаснија слабост је непостојање унутарсрпског јединства, штавише опредељивање дела српских политичких снага за колаборацију са онима који теже елиминисању највеће странке српског народа из политичког живота и одлучивања на нивоу БиХ

* Ненад КЕЦМАНОВИЋ: Додик је затражио помоћ глобално утицајних и моћних пријатеља у Израелу и Русији. Дакле питање је конкретно и ургентно: ако су Срби један те исти народ који живи са двије обале Дрине, онда је једнако угрожена и Србија и шта треба и може да учини?

* Александар ВРАЊЕШ: Шмит и његова неоколонијална управа подршку имају само од Њемачке, Велике Британије и Француске

* Александар ПАВИЋ: Први пут у сто година ово су нам најповољнији политички ветрови који дувају у нашем правцу и било би горе од злочина и велика грешка да ту прилику не искористимо. Јако добро за нас је што Трамп и Путин разговарају и договарају се о многим стварима

* Срђан ПЕРИШИЋ: Треба нам потпуни прекид односа са Европском унијом. Идеолошки раскид Трампа и ЕУ се мора искористити и са српске стране. ЕУ је непријатељ Српској. То значи, идеолошки и геополитички непријатељ Србима

* Винко ПАНДУРЕВИЋ: Не сме се напуштати „бојно политичко поље“, које је у Сарајеву у Парламентарној скупштини БиХ. Уз снажну дипломатску активност, треба зхатевати поништење свих одлука наводног ВП Шмита и изборити се да се одузме „право законодавног поступања“ ВП

________________________________________________________________

             ТЕМАТСКА трибина „Српска се брани Уставом“ одржана је у Прес центру Удружења новинара Србије у организацији информативно-политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“, а уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.

             Учествовали су: Владислав Јовановић, Дарко Танасковић, Живадин Јовановић, Ненад Кецмановић, Александар Врањеш, Александар Павић, Александар Раковић, Винко Пандуревић, Горан Петронијевић, Срђан Перишић и Небојша Малић. 

             У уводној речи у име организатора и Представништва Млађен Цицовић је рекао:

            БиХ је вјероватно једина држава на свијету у којој наметнути закони, одлуке и уредбе нису у складу са њеним Уставом, него су и јаче и значајније од Устава БиХ. Да све буде још накарадније, у БиХ су створене и институције које и самим постојањем, и сваким својим чином поништавају дјелотворност Устава Босне и Херцеговине.

             Оздрављење Босне и Херцеговине ваљало би почети укидањем „права“ странаца у нашим институцијама и стварањем, у складу са Уставом, услова за разговор и договор равноправних конститутивних народа и ентитета у БиХ.

             Умјесто да се три народа и два ентитета сами договарају, надгорњала је људском уму несватљива жеља политичког Сарајева да нам у БиХ странци одређују и наређују шта ћемо и како да радимо, и достигла страшни ниво политичког прогона - прво Предсједника Републике, па потом предсједника Народне скупштине и предсједника Владе Републике Српске, дакле,тројице најодговорнијих руководилаца у Републици Српској, ентитету којем је слобода изнад и легалних, а камоли оног нелегалног високог представника. Судска фарса подигнута је на ниво међународне бруке да неизабрани и нелегални прогоне легалне, демократски изабране представнике народа  оспоравајући им и основна људска права.

             Послије свега што је у БиХ измишљено и извитоперено са намјером што успјешнијег правног насиља над Републиком Српском, једини пут у нормалност, у правно уређену и слободну државу је повратак на пуно поштовање Анекса 4. Дејтонског мировног споразума који је Устав БиХ.

             Босна и Херцеговина заснована на Уставу, могућа је само ако се Републици Српској врате све одузете надлежности и права, па да се и Федерација БиХ врати на статус тих истих права и надлежности, те да се тако и заједнички органи ослободе и приведу поштовању Устава.    

             Живадин Јовановић: Шмит је креирао и гомилао проблеме

             ВИСОКИ представник је део проблема, а не решења.

             Његова улога је била замишљена као помоћ и уходавање функционисања БиХ по Уставу који је саставни део Дејтонско-париског споразума. Иако трајање није било дефинисано, подразумевао се кратки период током којег би уставне институције, укључујући и ентитетске, у потпуности преузеле своје уставне одговорности за функционисање Споразумом утврђене расподеле надлежности и одговорности.

             Уместо тога, Високи представник је неовлашћено грабио за себе овлашћења и надлежности које му не припадају, октроишући одлуке и законе, вршећи прерасподелу надлежности, вршећи њихову концентрацију у Сарајеву и то увек на штету РС и српског народа. Тиме је креирао и гомилао проблеме, отежавао функционисање система а онда све то користио као "аргумент" за доказивање не функционалности и енормно ширење своје личне власти.

             Високи представник је постао кочница функционисања Дејтонског система. Тај систем није био савршен, али је улогом ВП учињен далеко горим. Суштина његове улоге у пракси била је - ревизија принципа равноправност три конститутивна народа и два ентитета ради стварања унитарне БиХ под доминацијом сарајевске муслиманске елите, односно - "стварање исламске државе у срцу Европе."

             Дарко Танасковић: Све зависи од политичког односа снага

             СВАКИ ентитет који себе доживљава и жели да са стране буде перципиран као држава неизоставно мора имати темељни акт, односно правну основу свога постојања и уређења – устав. Зато не може бити спорно да Република Српска, на путу употпуњавања и заокруживања своје државности, чему несумњиво тежи, треба да донесе и устав.

             Друго је, међутим, питање колико се делотворно она у садашњим околностима брани и може ли се одбранити уставом.

             После захтева из Сарајева да Интерпол распише међународну потерницу за Милорадом Додиком и Ненадом Стевандићем, многи познаваоци ове проблематике, укључујући и министра унутрашњих послова Републике Србије, изнели су аргумент да би Генерални секретаријат Интерпола морао узети у обзир члан 3 Статута ове међународне организације, у коме стоји да су јој забрањени било каква активност или интервенција у питањима или случајевима који имају политичку, војну, верску или расну позадину. То је формално тачно, а случај прогона Додика и Ставандића је еминентно политички.

             И одлука Интерпола биће превасходно политички мотивисана, тако да све зависи од политичког односа снага оних који буду одлучивали.

             Дакле, постојање устава Републике Српске може бити јак одбрамбени адут, али само ако ствари на политичком плану за њу повољно крену, а то је за сада крајње неизвесно, као и у некој каснијој фази тока процеса.

             Има подједнако разложних елемената и за песимизам и за оптимизам, премда се тренутно чини да је Бања Лука, спољнополитички гледано, у дефанзиви. Оно што је њена највећа и најопаснија слабост јесте непостојање унутарсрпског јединства, штавише опредељивање дела српских политичких снага за колаборацију са онима који теже елиминисању највеће странке српског народа из политичког живота и одлучивања на нивоу БиХ, а ту устав Републике Српске није ни од какве помоћи.

             Ненад Kецмановић: Српска је непрекидно под притиском

             НА ОВОЈ нашој већ традиционалној Трибини већ десетак година расправљамо о политичким и правним, глобалним и локалним, теоријским и практичним, историјски и актуелним проблемима са којима се суочава Република Српска непрестано под притиском, како спољним тако и унутар БиХ.

             Ова Трибина сада је, чини ми се битно другачија од свих претходних јер ради се о бити или не бити Републике Српске.

             Протекторат је посегао за њеном демократски изабраном влашћу и њеним власништвом над јавним добрима. Најзад, ево, из Сарајева је расписана потјерница за највишим руководством Додик, Стевандић, Вишковић под оптужбом за државни удар.

             Додик је затражио помоћ глобално утицајних и моћних пријатеља у Израелу и Русији. Дакле питање је конкретно и ургентно: ако су Срби један те исти народ који живи са двије обале Дрине, онда је једнако угрожена и Србија и шта треба и може да учини?

             Александар Врањеш: Ако се буде питала ЕУ – ОХР никад неће бити затворен

             НА претходним затвореним консултацијама о БиХ у Савјету безбједности Уједињених нација, Кристијан Шмит и његова неоколонијална управа су подршку добили само од Велике Британије и Француске, док САД нису ни поменули ни ОХР, ни ПИК нити самог Шмита.

             Уз то - ако додамо подршку коју Шмит ужива у властитој држави - јасно нам је гдје тренутно лажни високи представник види упориште за свој рад.

             Стога се поставља питање: да ли ова тројка уопште више види БиХ као будућу чланицу Европске уније или подржава Шмитов став да ће се ОХР затворити тек кад БиХ постане пуноправна чланица ЕУ, што је контрадикторност из које произлази и одговор – дакле никад.

             Александар Павић: Београд и Бањалука морају говорити у један глас

             ЗАХТЕВ Интерполу за расписивање потернице за председником Републике Српске Милорадом Додиком и председником Народне скупштине Републике Српске Ненадом Стевандићем заправо представља писмо о намерама политичког Сарајева и његових међународних спонзора према Републици Српској и Србима уопште.

             На првом месту је циљ обезглављивање Републике Српске. На другом је гурање не само БиХ него и целог региона у хаос и могућност избијања новог сукоба. Треће, потерница представља само зенит вишедецијске политике коначног завршетка Павелићевог посла – уништавање српске државности и српског народа западно од Дрине.

             Може се рећи, формално, да је ово још један напад на Дејтонски споразум. Међутим, с обзиром да је ово здружени злочиначки подухват управо оних домаћих и међународних снага које током последњих четврт века разграђују и једнострано ревидирају Дејтонски споразум, јасно је да циљ није сам споразум – него српски народ.

             И то, у коначном исходишту, с обе стране Дрине.

             Први пут у сто година ово су нам најповољнији политички ветрови који дувају у нашем правцу и било би горе од злочина и велика грешка да ту прилику не искористимо. Јако добро за нас је што Трамп и Путин разговарају и договарају се о многим стварима.

             Први пут након дужег времена нам се отварају велике шансе. Не сме да се пропусти ова прилика. Београд и Бањалука морају да делују као један глас и немају никакав интерес да буду везани за умирући организам дубоке државе у Бриселу и европским престоницама. Свако успоравање нашег јасног опредјљења за свет у настајању било би штетно по наше укупне националне интересе.

             Винко Пандуревић: А за то време блокирати доношење одлука у БиХ...

             МОЖДА је решење „компромис“. Нелегални ВП – К. Шмит може бити полазна тачка и добра полуга за то. 

             Не сме се напуштати „бојно политичко поље“, које је у Сарајеву у Парламентарној скупштини БиХ. Уважити-прећутати досадашње наметнуте одлуке од стране ВП пре Шмита. Уз снажну дипломатску активност зхатевати поништење свих одлука наводног ВП Шмита, изборити се да се одузме „право законодавног поступања“ ВП, као таквог.

             За сво то време блокирати доношење одлука у институцијама БиХ.

             На крају се поставља питање: да ли РС може доказати и убедити своје „противнике“ да не руши него брани БиХ.

             Све што су представници српског народа у институцијама БиХ прихватили у складу са Уставом БиХ, треба поштовати (правни континуитет БиХ, симболе, територијалну целовитост, сувереност и независност), борити се за доследну примену уставноправног поретка који представља дисконтинуитет у односу на некадашњу БиХ.

             На тим основама треба да буде и нови Устав РС.

             Срђан Перишић: Треба нам и координација отпора са Русијом

             КАКО да делује Република Српска у условима највећег удара на уставни и политички поредак Републике Српске и Босне и Херцеговине (Дејтонски споразум)?

             Одговор је дала Скупштина Српске 27. фебруара, када је доношењем три закона кренула у враћање надлежности, и када је покренула процедуру измене Устава Српске и најавила закон о граничној служби Српске.

             Дакле, први одговор је – враћање надлежности. У томе Српска никако не сме да се заустави.

             Враћање надлежности је српска стратегија оживљавања Дејтонског споразума и Устава БиХ.

             Наравно, враћање надлежности није тренутно, не могу се све надлежности вратити одједном. Враћање надлежности је процес, али процес који се не сме заустављати – без обзира који је став званичног Београда ( да ли подражва или не подражва тај процес).

             Свака кочница у враћању надлежности, свако успоравање или одустајање било би означено као страх, неспособност. То би ојачало противника и уследио би нови удар на Српску (који не би био реализован одмах, већ после извесног времена) и то од стране Немачке и Британије, а коме би се придружили Француска и остали.

             Други одговор  је – потпуни прекид односа са Европском унијом. Идеолошки раскид Трампа и ЕУ се мора искористити и са српске стране.

             ЕУ је непријатељ Српској. То значи, идеолошки и геополитички непријатељ Србима. Уосталом, процес придруживања БиХ у ЕУ је вешта методологија како да се Српска развласти и утопи у унитарну БиХ, а данас се Сарајево управо оријентисало на Брисел (ЕУ)...

             Трећи одговор је – координација отпора са Русијом. Српска има међународни субјективитет и треба да затражи заштиту од Русије која поседује такве могућности: дипломатске, војне и безбедносне. Такође, затражити од Русије да Српску заступају у будућим разговорима са Сједињеним Државама у формирању новог међународног поретка.

             Српска мора да избегне замку да сама или преко Београда улази у некакве договоре са Вашингтоном. То би било поразно, јер Трамп је реалиста, а то значи да се договара само са себи равном (у војном погледу), а то је у овом моменту Русија, и нико више други.

             Због тога је Русија важна, уосталом, Русија је од Првог српског устанка увек деловала као заштитница Срба на свим светским, мировним споразумима.

             Русија је и веома занитересована да помогне Републици Српској. Ми све детаље разговора Путина и Додика не знамо и нећемо знати. Али, сама чињеница да је председник Путин веома брзо примио Додика говори о хитности, а и о спремности Русије да заштити Републику Српску.

             Небојша Малић: Фактори који врше притисак на Српску никад нису били слабији

             УСТАВ је капут, а не кошуља, не мијења се сваки дан.

             У ситуацији када је цијело руководство Српске под притиском и оспорава се само њено постојање – а фактори који то чине објективно никада нису били слабији – дјелује ми контрапродуктивно да се доноси нови Устав, ма какав он био.

             Велика предност устава из 1992. је да је он старији и од Федерације, и од Дејтона, па чак и од данашњег устава Србије, па представља темељ који би лакше могао да се брани и одбрани него нешто потпуно ново. 

             Александар Раковић: Нови устав је и егзистенцијално и државнотворно питање Српске

             УСТАВ Републике Српске и враћање надлежности Република Српска више нема другу опцију осим да усвајањем новог Устава врсти надлежности које су јој временом одузете да би се она утопила у унитарну БиХ.

             Стога је усвајање новог Устава Републике Српске и егзистенцијално и државотворно питање српског народа.

             (Трибину су организовали портали „Све о Српској“ и „Факти“ – уз подршку Представништва Српске у Србији)

        

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари