Србија на Сретење: Вучић, Додик и Патријарх на главној прослави, Вишковић на Опленцу
ОРДЕН КАРАЂОРЂЕВЕ ЗВЕЗДЕ ПРВОГ СТЕПЕНА ПОСТХУМНО СИНИШИ МИХАЈЛОВИЋУ И КОРНЕЛИЈУ КОВАЧУ
* Приликом уручивања признања председник Србије рекао: „Отаџбина није ни тло, ни племе, ни језик, него колективни дух једног народа, а он представља и материјалну и моралну област“
* Златну медаљу за заслуге добили и шеф Представништва РС у Србији Млађен Цицовић и председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић
* Глумцу Лазару Ристовском додељен Орден Карађорђеве звезде за нарочите заслуге и успех у јавним и културним делатностима. А Сретењски орден првог степена др Миловану Бојићу за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области развоја кардиоваскуларне медицине
* Орденом Српске заставе првог степена награђен је Ричард Гренел, за истакнуте заслуге у развијању и учвршћивању мирољубиве сарадње и пријатељских односа између Републике Србије и САД
_________________________________________________________
СРБИЈА је обележила Дан државности, у знак сећања на два важна догађаја из историје Србије која су се десила на Сретење, 15. фебруара - Први српски устанак који је избио 1804. године и проглашење Сретењског устава 1835. године.
Дан државности Србије обележен је низом манифестација, уз присуство највиших званичника Србије и Републике Српске.
Обележавање је почело јутрос Сретењском академијом "Кнежев запис" у Крагујевцу, а настављено је полагањем венаца и одавањем почасти на Гробу Незнаног јунака на Авали.
Услиједила је и додела одликовања заслужним појединцима и институцијама.
Одликовања је уручио председник Србије Александар Вучић, а церемонији су присуствовали Његова светост патријарх српски Порфирије и председник Републике Српске Милорад Додик.
Вучић је истакао да доделом одликовања на Сретење, Србија сведочи да не заборавља своје пријатеље, а то су сви они који су нешто учинили за државу и грађане, јер без њих Србија не би била просперитетна држава.
У оквиру обележавања Сретења, данас је одржана и државна церемонија полагања венаца и одавања почасти у цркви Светог Ђорђа на Опленцу у Задужбини краља Петра Првог, којој су присуствовали предедница Владе Србије Ана Брнабић и премијер Српске Радован Вишковић.
Вучић приликом доделе одликовања заслужним појединцима и институцијама нагласио:
- Ви, који сте заслужили одликовања, у вас су упрете очи грађана, зато носите већу одговорност - рекао је Вучић.
Он је поручио да отаџбина није ни тло, ни племе, ни језик, него колективни дух једног народа, а он представља и материјалну и моралну област.
Орденом Карађорђеве звезде првог степена одликован је постхумно Синиша Михајловић за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане, и постигнуте резултате у области спорта.
Истим орденом постхумно је одликован Корнелије Ковач за нарочите заслуге и постигнуте резултате у области музичке уметности.
Глумица Радмила Живковић добила је Сретењски орден другог степена за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области глуме.
Златна медаља за заслуге додељена је шефу Представништва РС у Србији Млађену Цицовићу, оперском певачу Жељку Лучићу за изузетне заслуге и постигнуте резултате у области оперске уметности i балетском играчу Константину Костјукову за заслуге за изузетне заслуге и постигнуте резултате у области балетске уметности.
Глумцу Лазару Ристовском додељен је Орден Карађорђеве звезде за нарочите заслуге и успех у јавним и културним делатностима.
Сретењски орден првог степена добио је професор др Милован Бојић за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области развоја кардиоваскуларне медицине.
Орденом Српске заставе првог степена награђен је Ричард Ален Гренел, за истакнуте заслуге у развијању и учвршћивању мирољубиве сарадње и пријатељских односа између Републике Србије и САД, као и Сахил Бабајев за истакнуте заслуге у развијању и учвршћивању мирољубиве сарадње и пријатељских односа између Србије и Азербејџан.
Орден Српске заставе првог степена додељен је и Станиславу Хочевару за истакнуте заслуге и лични допринос у ширењу слоге, мира, духа толеранције и верске сарадње.
Сретењским орденом другог степена одликовани су Вуков сабор у Тршићу, Машински факултет у Београду, Народни музеј Ниш, Институт за рударство и металургију Бор...
Сретењски орден трећег степена додељени су Етнографском институту САНУ, Институту за проучавање лековитог биља "Др Јосиф Панчић, Удружењу ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, Позоришту лутака "Пинокио", Клиници за дигестивну хирургију - Прва хируршка Универзитетског клиничког центра Србије.
Сретењски орден трећег степена додељен је Гимназији "Вељко Петровић" из Сомбора, ОШ "Вук Караџић" из Сочанице и ОШ "Миладин Митић" из Лапљег Села и Гимназији "Жарко Зрењанин" из Врбаса.
Истим орденом награђени су и филмски фестивали - Београдски фестивал документарног и краткометражног филма "Мартовски фестивал" и Филмски фестивал у Сопоту.
Златна медаља за заслуге додељена је Стрељачком савезу Србије, Друштву математичара Србије, Фонду за иновациону делатност, дипломати Живадину Јовановићу, физичару Јакши Вучичевићу, диригенту Бојану Суђићу и модној креаторки Верици Ракочевић.
Библиотека Матице српске добила је Сретењски орден првог степена за нарочите заслуге у прикупљању и очувању књижевног фонда од историјског и културног значаја, поводом 185 година постојања.
Церемонија на Опленцу (Фото: Танјуг)
Исто признање добила је и Београдска филхармонија за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у јавним и културним делатностима, посебно у области музичке уметности, поводом 100 година постојања.
Тим орденом награђен је и Балет Народног позоришта у Београду за нарочите заслуге и постигнуте резултате у области балетске уметности, поводом 100 година постојања сталног балетског ансамбла и репертоара.
Сретењским орденом првог степена награђено је Југословенско речно бродарство а. д. Београд поводом 130 година успешног рада, као и Институт за судску медицину "Милован Миловановић" Медицинског факултета Универзитета у Београду.
Сретење је један од најбитнијих догађаја у политичком, културном и историјском календару Србије.
На Сретење 1804. године почео је Први српски устанак. Био је то зачетак нововековне српске државе.
Тог дана 1804. године, група српских првака, наистакнутијих личности у Срба са простора некадашњег Београдског, односно Смедеревског пашалука, изабрала је Ђорђа Петровића Карађорђа за вожда, предводника устанка.