РАШКОВИЋ ИВИЋ: Вучићевом режиму морамо бити бескомпромисна опозиција

ГОВОР ПРЕДСЕДНИЦЕ ДСС НА СЕДНИЦИ ГО СТРАНКЕ

НА КОЈОЈ СЕ ОДЛУЧУЈЕ О ЊЕНОМ КУРСУ

Др Санда Рашковић Ивић

• Проблеми се гомилају, сваки наредни месец је лошији од претходног. Тачно је да када је Александар Вучић дошао на власт, стање није било сјајно. Али, желим истовремено да га питам: шта је он урадио да се стање у држави поправи?
• Зашто се Косово и Метохија Бриселским споразумом и потоњим договорима предају такозваној „Природној Албанији“ која се заокружује пред нашим очима? Да ли се и промена Устава најављује да би се из њега избацила Прембула? Да би се коначно омогућило да лажна држава Косово постане чланица Уједињених нација?
• Покушаји стварања виртуелне реалности, са бајкама о „Београду на води“ и „Србији као регионалном лидеру“ не могу да сакрију нашу тешку свакодневицу. Недавно је један сарајевски глумац рекао: ово није живот, ово је тест издржљивости! Да, ово је тест издржљивости. А најодговорнији за стање у којем се налазимо јесте човек у чијим је рукама концентрисана највећа моћ - Александар Вучић
• Али, да бисмо ствари назвали правим именом, ми морамо споменути и страни фактор, све оне центре моћи који већ дуго времена, у континуитету раде против српских државних и националних интереса. Наши интереси и њихови интереси се мимоилазе. Наш интерес је да правило јаку и стабилну Србију. Њихов да Србија буде слаба и нестабилна
• Остајући своји, не пристајући на лукративне компромисе, постали смо водећа политичка снага у нашој земљи на почетку 21. века. То је пут којим ДСС и данас треба да иде. То је наша традиција. ДСС се мора позиционирати као јасна, бескомпромисна и суштинска опозициона снага садашњем режиму. Међутим, желим да подвучем, ако је ДСС опозиција режиму, ми никада нећемо бити опозиција Србији
• Све агресивније иступање албанског фактора на простору Балкана, претње од радикалног исламског тероризма, као и питање енергетске одрживости и безбедности овдашњих земаља кроз реализацију пројекта „Турски ток“, намеће израду нове агенде у сарадњи држава Балкана. Ту мислимо на Грчку, Бугарску, Србију, Македонију и Црну Гору

        У ПОДНЕ је у Београду почела важна седница Главног одбора Демократске странке Србије.

        Важна, зато што је уследила након што су неки чланови руководства - понајпре Андреја Младеновић и Миленко Јованов - затражили оставку председнице странке др Санде Рашковић Ивић.

        Њих двојица представљају мањинску струју која је и за останак у напредњачкој власти са правима млађег партнера и за опозиционо деловање које суштински ничим не угрожава ни ту коалицију ни Александра Вучића и његов курс.

        Председница ДСС је уочи данашње седнице саопштила да не пристаје на такву „колаборацију“ са Вучићем и његовом странком.

        Факти доносе у целини данашње излагање председнице Демократске странке Србије:

       „РЕТКИ су били тренуци у савременој историји Србије, када смо се налазили у оваквој ситуацији.

        Ако би требало да са једном речи опишемо стање у земљи, то би свакако била - бесперспективност.

        Проблеми се гомилају, сваки наредни месец је лошији од претходног. Тачно је да када је Александар Вучић дошао на власт, стање није било сјајно. Али, желим истовремено да га питам: шта је он урадио да се стање у држави поправи?

        Ако је Србија за време Тадића постала земља ограниченог суверенитета, да ли ће Вучић стање у држави поправити распродајом остатака државног суверенитета и националног достојанства?

        Зашто се Косово и Метохија Бриселским споразумом и потоњим договорима предају такозваној „Природној Албанији“ која се заокружује пред нашим очима?

        Да ли се и промена Устава најављује да би се из њега избацила Прембула? Да би се коначно омогућило да лажна држава Косово постане чланица Уједињених нација?

        Чак и да постоји потреба за променом Устава, зашто би нам то радили експерти из Европске уније, како је најавио један од челних људи владајуће Српске напредне странке?

        Зна ли он уопште шта значи Устав и како се доноси?

        ДСС снажно ће се супротставити промени Устава, јер је он последња брана даљој дезинтеграцији Србије.

        Да ли се стање у држави поправља трагичним споразумима са Међународним монетарним фондом и пристајањем на све услове које нам постављају?

        Не можемо живети боље ако прихватимо да плате и пензије ограничимо. Лаж је да ће то довести до консолидације јавних финансија. Да питамо Грке како су прошли са својим мерама штедње? Колико им се дуг повећао за свега три године? Могу ли сада да га врате?

        Хоћемо ли живети боље и ми, и генерације после нас, ако прихватимо њихове препоруке и за тепсију рибе распродамо све што је остало?

        У чијем интересу је приватизација Телекома, у чијем интересу је продаја ПКБ-а, продаја земље и ораница, у чијем интересу су све чешће најаве приватизације ЕПС-а и Комерцијалне банке?

        То није у интересу Србије и грађана који у њој живе. И због тога се ДСС и Патриотски блок томе противе и формирају фронт како би се зауставила распродаја Србије и њено претварање у колонију.

        Безнађе и депресија су завладале нашим друштвом и свакодневним животом обичних људи.

        Млади и школовани одлазе из земље и сваке године губимо по 30.000 паметних, школованих људи у генеративном добу. Бела куга хара Србијом.

        Запљуснути смо таласом бруталних убистава и самоубистава. Стопа криминала је у порасту и нарочито је забрињавајуће, вршњачко, малолетничко насиље и злостављање које буја.

        Медијски простор је контаминиран вулгарностима и неукусом, који понижава прихватљиви јавни морал. Понекад се чини како тренутна власт у Србији све ради како би своје грађане претворила у учеснике свеопштег националног ријалитија, у којем нема престанка пада нашег достојанства, личног и националног.

        Сведоци смо и краха политичке културе здравог надметања и харања напредњачких батинашких одреда, који попут свирепих примата искаљују свој бес над неистомишљеницима, као нпр. неки дан у Великој Плани.

        Покушаји стварања виртуелне реалности, са бајкама о „Београду на води“ и „Србији као регионалном лидеру“ не могу да сакрију нашу тешку свакодневицу. То се не може сакрити ни злоупотребом медија, контролисањем вести и фабриковањем свакодневних кампања против политичких противника и свих оних који се усуђују да другачије мисле.

        Недавно је један сарајевски глумац рекао: ово није живот, ово је тест издржљивости! Да, ово је тест издржљивости. А најодговорнији за стање у којем се налазимо јесте човек у чијим је рукама концентрисана највећа моћ - Александар Вучић.

        Али, да бисмо ствари назвали правим именом, ми морамо споменути и страни фактор, све оне центре моћи који већ дуго времена, у континуитету раде против српских државних и националних интереса. Наши интереси и њихови интереси се мимоилазе.

        Наш интерес је да правило јаку и стабилну Србију. Њихов да Србија буде слаба и нестабилна.

        Наш интерес је да код грађана Србије пробудимо наду у боље сутра и жељу да се боре за своја права. Њихов да се српска јавност успава и потом, да нам се, како то рече један амбасадор, промени свест.

        Наш интерес је да будемо слободни, јер се само слободни народи могу развијати. Њихов да нас коришћењем разних инструмената и техника окупирају, и да трајно останемо економска периферија са јефтином радном снагом.

        Наш интерес је да градимо демократске институције Републике Србије. Њихов интерес је да српске институције буду само пуки сервис међународних организација.

        На крају, наш интерес је да кроз институције система бирамо најбоље који ће водити земљу. Њихов интерес је да проналазе оне који ће најбоље спроводити одлуке глобалних моћника.

        Шта нама као ДСС ваља чинити под оваквим околностима?! Да ли да се приклонимо логици која каже: противници су моћни, а ми недовољно јаки за отпор. Придружимо им се и преживимо некако до бољих времена. Или да се присетимо најхрабријег периода у историји наше странке, из друге половине деведесетих, када такође нисмо били много јаки, али смо остали принципијелни, храбри, доследни својим политичким начелима и ставовима, па преузимали и ризичне потезе, попут бојкота избора.

        И тада су од ДСС отпадали они којима је опстанак у власти био једини политички светоназор, медији су нас маргинализовали, али су и долазили други људи, још квалитетнији и способнији, који су у нашим постулатима препознавали залог за бољу будућност Србије.

        Исход сви знате, остајући своји, не пристајући на лукративне компромисе, постали смо водећа политичка снага у нашој земљи на почетку 21. века. То је пут којим ДСС и данас треба да иде. То је наша традиција.

        ДСС се мора позиционирати као јасна, бескомпромисна и суштинска опозициона снага садашњем режиму. Међутим, желим да подвучем, ако је ДСС опозиција режиму, ми никада нећемо бити опозиција Србији.

        Александар Вучић је најодговорнији за стање у којем се Србија налази, али ми желимо са Српском напредном странком да се суочимо на изборима, да полемишемо у предизборној кампањи и потом у Народној скупштини. Ако неко мисли да се власти у Србији домогне подршком „украјинском“ или за наше прилике реалнијем „македонском“ сценарију, дестабилизацијом земље , ми ћемо се најоштрије супротставити.

        Ако хоће на улицу и ми ћемо на улицу! Али не у „обојену револуцију“ већ у „српску контрареволуцију“.

        Немојте нас потцењивати. Када је у питању отаџбина, стабилност земље и будућност наше деце, бранићемо Србију свим расположивим средствима.

        Само из такве стајне тачке можемо бити препознати као аутентична алтернатива код бирача. И ту долазимо до кључне ствари. Ми као политичари не постојимо због нас самих и нашег личног задовољства. Постојимо због гласача. Често се, на жалост и у нашој странци, заборавља на то како нас бирачи виде и шта од нас желе.

        Знамо и ми да упаднемо у самодопадљивост и третирање политике као једне врсте доконе интелектуалне игре. И сваки пут када смо западали у такве фазе, бирачи су нас непогрешиво кажњавали. Као што су нам и сваки пут били најјачи ветар у леђа, када су код нас препознавали одлучност и спремност да се буде храбар упркос лошим околностима.

        И данас бирачи желе такву ДСС, чврсту, непоколебљиву, одлучну и принципијелну, али и цивилизовану у комуникацији, са добрим манирима.

        Спремни смо да као доследна опозиција, поведемо још одлучнију борбу за заустављање даљег пропадања Србије. На том путу, позивамо све оне који деле наша политичка убеђења да нам се придруже, а оне који су некада били разочарани нама, да нам се врате, места има, а свака подршка је у овом злом времену потребна.

        Кренули смо да враћамо добре обичаје који су некада красили ДСС, а то је да постанемо гравитациона тачка окупљања за све угледне јавне личности из света науке, привреде и уметности, који не желе да се страначки ангажују, али су спремни да своје знање, способности и углед заложе за афирмацију идеолошке позиције и програмских ставова које баштинимо.

        Нисмо сујетни и знамо да не можемо све сами, отворени смо за сарадњу, спремни да се побољшавамо.

        Позиција суштинске алтернативе режиму, која подразумева неповерење према сврсисходности ЕУ интеграција, војну неутралност и реализам у спољној политици, односно приоритет државних и националних интереса у односу на све друго и следствено томе, сарадња са оним земљама са којима то можемо у највећој могућој мери да реализујемо, а није тешко закључити да је Руска Федерација ту на првом месту, треба да буду наш пут.

        Дакле, осим побројаног, неопходно је започети и нову страну наше међународне политике. Догађаји у Македонији убрзали су процесе, и дошло је време да се ДСС посвети формирању нове регионалне политике са акцентом према нашем непосредном суседству на југу и истоку региона.

        То не значи да ћемо запоставити наш однос према југословенском простору и територијама на којима живе наши сународници, нити нам тако нешто пада на памет, али изазови са којима се суочавамо захтевају да се са више пажње окренемо на оне стране света које смо често знали да игноришемо и недовољно озбиљно третирамо.

        Све агресивније иступање албанског фактора на простору Балкана, претње од радикалног исламског тероризма, као и питање енергетске одрживости и безбедности овдашњих земаља кроз реализацију пројекта „Турски ток“, намеће израду нове агенде у сарадњи држава Балкана. Ту мислимо на Грчку, Бугарску, Србију, Македонију и Црну Гору.

        Само кроз колективну сарaдњу и афирмацију међусобних односа, ове државе могу одолети изазовима са којима се суочавају и учинити, да макар на регионалном нивоу, прерасту од објеката ка субјектима међународне политике.

        Немамо илузија и свесни смо да многобројне историјске трауме отежавају разумевање између ових држава, али исто тако верујемо да је то могуће превазићи потребом да се осигура стабилан и безбедан развој региона. ДСС је спремна да у том правцу да свој пуни допринос.

        Сигурна сам да сви ми овде сањамо сан о бољој, срећнијој, праведнијој, богатијој и поносној Србији.

        Поновићу и данас оно што сам рекла већ много пута: када је ДСС ишло добро, и Србији је ишло добро. И ако имамо дуг - имамо га према нашој вољеној отаџбини.

        Србија је данас рањена. И ко јој може извидати ране, усправити понос и самопоуздање и помоћи јој да буде нормална земља где задовољни људи живе од свог рада, воле своју породицу и пријатеље и отаџбину. Ми чланови ДСС имамо данас свети задатак да усправимо Србију, да пригрлимо наш народ, да га утешимо, охрабримо, да му улијемо веру и реалну наду и поставимо темеље модерне, стабилне и поносне Србије.

        Живела ДСС!

        Живела Србија!“