Радује ли вас или брине Николићев позив САНУ?

ЈОШ ЈЕДАН (НЕ)ОЧЕКИВАНИ ПОТЕЗ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ

         ПЕТИ октобар на власти своју политичку легитимацију и „снагу” заснивао је и на меком сатанизовању САНУ и на њеном држању што даље од сваке политике и свих великих националних послова.

         САНУ је била на истом „крсту” као и СПЦ и све што је истински српско.

         Нови председник Србије Томислав Николић и на том терену је направио мали „коперникански обрт”: обратио се Академији да се укључи у прављење националног плана за КиМ и решавање крупних отворених питања даљег пута и развоја Србије.

         Дође ли му ово, у неку руку, дође, као наручивање Меморандума-2?

         Има ли данашња Академија (жива драна – неодрана...) снаге за тако нешто?

         Треба ли, уосталом, Николићу икакав „меморандум” или му је једноставно потребно да и са академицима подели одговорност и да се заклони и иза њиховог ауторитета?

 

Милорад ЕКМЕЧИЋ, историчар, академик САНУ

Врх Академије против бављења „дневном политиком”, али ће појединци помоћи

         АКАДЕМИЈА није јединствена установа у идеолошким и политичким питањима. Зато САНУ  као целина неће бити инструмент давања савета за излазак српског народаиз кризе .

         Званично становиште већег дела председништва Академије је девиза да се Академија не бави дневном политиком. А то је дошло до тачке кад само по себи значи - дневну политику.

         Мислим да треба радити на томе да на тражењу пута за будућност и за излазак из данашњег ћорсокака буду ангажоване све умне снаге које српски народ може дати. Верујем да такве снаге у српском народу постоје. Увек је овде било умних људи које су мало слушали или их нико није слушао, али су показали да су били у праву.

         Надам се да ће одређени чланови Академије, који никада нису штедели своје енергију, па ни безбедност, учествовати у том послу на индивидуалној основи.

         Да ли ће то изазвати одлагање платформе – у то нисам упућен, али мислим да данашње државно руководство зна какви су путеви и странпутице и да ће избећи да извесне ствари које нису кључне, а могу утицати на тако судбоносна решења.

 

Душан ПРОРОКОВИЋ, аутор књиге „Геополитика Србије“

Шири фронт за косовски план који ће одложити платформу

         ОВО је покушај хомогенизације Србије, односно окупљања не само политичких странака него и ширег фронта за некакав нови косовски план који ће имати Николић и Влада.

         Али, мислим да је пут за то мало другачији: прво треба да се направи консензус унутар институција, пре свега у Народној скупштини, а онда да се тражи шира подршка. У том смислу, не знам да ли ће Академија пристати на ово – зависи од унутрашњих односа – али би лакше ишло када би процес био другачији, када би се утврдила платформа и иза ње стала политичка већина, па се онда тражила подршка од Академије, СПЦ и осталих институција.

         Шта ће од најављеног бити и реализовано, зависи од самог плана. Ако план буде конкретан и садржајан, ако буде дао низ решења и позвао на одбрану уставног поретка Србије - процес може да се реализује до краја. А ако у њему поново буде пуно општих места, некаквих необавезујућих формулација, процес неће далеко догурати.

         Да ли ова Николићева иницијатива одлаже платформу? Сигурно је да одлаже! Али, ако ће то да резултира квалитетнијом платформом – онда немам ништа против!

 

 

 

Матија БЕЋКОВИЋ, песник и академик САНУ

Ваљда све није опет већ свршено

ОБИЧНО нас питају по свршеном послу.

Надам се да то није случај и овог пута.

 

 

 

Василије КРЕСТИЋ, историчар, академик САНУ

Академија да помогне, али она нема чаробни штапић

         НЕМА места радовању и не знам зашто бих се радовао позиву те врсте. Али, ако има потенцијала Академија би морала да помогне и ускочи у неким случајевима кад је и ако је за то позвана.

         Али, показало се да политичари нису склони тражењу савета и мишљења људи који се баве науком. Тек када падну с власти покушавају да се приближе онима које су до јуче на неки начин игнорисали.

         У сваком случају, било би нормално да постоји радна релација између политичара и Академије, и да Академија помогне. Наравно, у мери у којој је способна са својим потенцијалом – не значи да она има људе који су оспособљени за све проблеме у свакодневном животу који укључује политичка збивања.

         Нема разлога за радост, а и се позив мора посматрати са становишта рационалности, мада лично мислим да је то рационално.

         Да ли ће то успорити неке процесе – мислим да неће утицати да се ишта радикално мења.

         Запад сигурно неће бити импресиониран таквим односом политике и Академије, а сумњам да ће се икакви процеси моћи убрзати. Једноставно, постоји потреба за сарадњом и испомоћи, а колико ће она бити реална и колико ће допринети – не могу да прогнозирам.      

 

Драгослав МИХАИЛОВИЋ, књижевник, академик САНУ

Академици ће бити за то да се КиМ сачува за неку крупнију одлуку у будућности

         ТАЈ позив је постојао и раније.

         Сигурно је да Академија и академици у оваквој ситуацији – поготово после погоршања односа са Хрватском, Хагом и западним светом – морају да имају неко своје мишљење. А сигурно је и да би наше озбиљно мишљење било држави јако важно. Мишљење - овакво или онакво – не значи да треба да буде не знам које боје, али значи да треба да буде озбиљно!

         Академици ће, мислим, бити за статус кво у односу на Косово, јер у овом тренутку није могуће да се постигне ништа друго. Србија ће само покушати да држи Косово даље од признања државе и да тек у будућности изведе нешто што ће донети крупнију и важнију одлуку.

 

         Диана Милошевић