ПОПОВИЋ: Путин нас је спасао од вечне срамоте у режији наших западних „пријатеља”

„А ЕВРОПЕЈСТВО ЈЕ ДА ВОЛИШ СВОЈУ ДРЖАВУ И СВОЈУ НАЦИЈУ”

Ненад Поповић

• Не може да се пузајући признаје Косово, а да се очекује економски раст. Није забележен случај у историји да је једна земља имала економски раст у исто време када је губила национално достојанство. Сетите се времена Коштунице, када се држава најенергичније борила за одбрану Косова и Метохије, грађани су тада живели најбоље
• Није европејство одрећи се Косова и Метохије. Напротив. Европејство је да се понашаш као Словенци, који се боре до последњег даха за Пирански залив, или као Енглези који су спремни да зарате за мале Фокланде, европејство је да не дозволиш продају земљишта странцима, као Орбан
• Противници наше сарадње са Москвом кажу – Русија је далеко, окружени смо ЕУ и НАТО, шта ћемо онда са Москвом? Али, погледајмо пажљивије како се понаша ЕУ према Србији. Тражили су испоруку српских генерала Хагу, потом су тражили „нормализацију” односа Србије и лажне државе Косово, тражили су од власти да организују геј параду, сада траже да Србија разради „механизме за давање азила” како би мигранти населили Србију. То условљавање је бесконачно
• Данашњи свет није онај од пре 10 или 20 година. Сада је Русија глобална сила и Србија не треба да се устеже у тој сарадњи. И замислите, не мора ни да лобира, не мора ни да моли, довољно је да буде то што јесте, и имаће уз себе Русију

         МOJA је дужност да предлажем решења која су тешка, али која доносе победе и штите интересе мог народа, поручио је председник Српске народне партије Ненад Поповић, за Недељник, годину дана након формирања те странке.

• Шта сматрате најзначајнијим резултатима Српске народне партије годину дана након формирања странке?

         Без сумње је то што људи из свих друштвених слојева приступају нашој странци. За неколико дана, очекујем и оснивање стотог општинског одбора у Србији. Признајем да сам изненађен што нам највише прилазе млади, који доносе нову енергију и снагу. Очекивао сам да је нашу децу потпуно захватио песимизам и апатија, али њима је очигледно требала појава државотворне странке која води рачуна о кључним националним интересима и која, истовремено, као највећи патриотизам сматра економску, богату и снажну Србију. То смо и на делу доказали.

         Снажно смо се борили против продаје Телекома, држали смо трибине и протесте широм Србије и показали смо да смо у праву. Телеком није продат. Такође смо организовали потписивање петиције “Не санкцијама Русији” на коју су се грађани масовно одазвали и пружили подршку политици пријатељства с Русијом. Опет смо били у праву. Санкције Русији нису, нити ће икада бити уведене!

         Снажно се залажемо за борбу против корупције. То смо опет показали на делу. Председник општине Чајетина и потпредседник наше партије Милан Стаматовић, спречио је, и поред огромних притисака из власти, пљачку државне земље на Златибору, вредне 4 милијарде евра. Опет се показало да смо били у праву.

         Снажно сам критиковао мигрантску политику владе, тражећи да се подигне зид на граници с Македонијом, као кључну препреку неконтролисаном приливу миграната. Показало се да је моја идеја исправна, јер су готово сви европски лидери, поступили попут мене: и мађарски премијер Орбан, и британски премијер Камерон, и чешки председник Земан и словачки премијер Фицо… На моју идеју о изградњи зида, као кључном питању националне безбедности наредних година, обрушила се читава војска такозваних проевропских интелектуалаца, очигледно у функцији маскираних портпарола власти и пристајања на идеју да Србија постане резервна земља за мигранте у предсобљу ЕУ. Али, чак су и они у међувремену схватили да је моја мигрантска политика спасоносна за суверенитет Србије.

         Знам да за идеју о зиду нећу стећи титулу хуманитарца године, али, што би рекло “Забрањено пушење” – Ко игра за рају и занемарује тактику, завршиће каријеру у нижеразредном “Вратнику”. Моја је дужност да предлажем решења која су тешка, али која доносе победе и штите интересе мог народа. Наша политика, иако постојимо тек годину дана, показала се победничком у кључним економским и националним питањима за Србију.

• Вероватно сте једина партија која толико инсистира на економији. Могуће и због тога што сте једини привредник који је на челу неке партије. Има ли спаса српској привреди?

         Не да јој има спаса, него може постати земља у којој грађани врло брзо могу осетити бољитак. За шест месеци или годину дана. Највише радим у Русији, али сам због посла сваке недеље у земљама Европске уније, често и у Америци. Све ове земље су у кризним периодима помагале највише своје предузетнике и мала предузећа, јер су у њима виделе шансу за раст привредне активности и отварање нових радних места.

         Срби су добри предузетници, вредни, али морамо да им помогнемо да дођу до кредита по истим условима које имају њихове колеге у Европи. У Аустрији више од 95 одсто привреде чине мала и средња предузећа. То је модел привреде на који Србија треба да се угледа. Анализирајући буџет за 2016. годину, предложио сам влади да се део средстава из буџета преусмери на субвенционисање банкарских камата, чиме би се омогућило да људи лакше и јефтиније долазе до кредита. На пример, кредите са каматом од шест одсто у еврима, држава би могла да субвенционише са четири одсто, па би привредник плаћао камату од само два одсто. Привреда би продисала!

         У буџету за 2016. за инвеститоре, углавном стране, предвиђено је осам милијарди динара, а да не знамо коме тачно и колико тог новца иде. Немам ништа против стимулисања инвеститора, али те стимулације треба конципирати тако да произведу највећи број нових радних места. Када би се тим новцем субвенционале камате на кредите домаћим малим предузећима, са тих осам милијарди динара могли би да се субвенционишу кредити од чак 200 милијарди динара или 1,6 милијарди евра по јефтиним каматама од 2 одсто! Са толиким додатним средствима домаћа предузећа сигурно би запослила пет-шест пута више радника од страних компанија.

• Сматрају вас политичарем који има најјаче везе с Русијом, због ваших пријатељских односа с њиховим државним врхом, али и због чињенице да сте један од ретких страних привредника у Русији чије је фабрике посетио Владимир Путин. У време када Србија отвара преговоре о поглављима са ЕУ, какав би требало да буде њен поглед ка Москви?

         Ми немамо већег пријатеља од Русије. Они су ту када је најтеже и невероватно је да у оваквом суровом свету голих интереса, Русија ставља вето у Савету безбедности на британски предлог резолуције о Србији као геноцидном народу. Да је та резолуција усвојена у Уједињеним нацијама, Срби би заувек били жигосани као геноцидан народ.

         Владимир Путин нас је спасао од вечне срамоте у режији наших такозваних западних пријатеља, а да није ништа тражио заузврат. Када је лажна држава Косово требала да уђе у Унеско, издали су нас и најближи суседи. О гласању земаља ЕУ је сувишно и говорити. Али је Русија та која је спречила пријем Косова у Унеско.

         Противници наше сарадње са Москвом кажу – Русија је далеко, окружени смо ЕУ и НАТО, шта ћемо онда са Москвом? Али, погледајмо пажљивије како се понаша ЕУ према Србији. Тражили су испоруку српских генерала Хагу, потом су тражили „нормализацију” односа Србије и лажне државе Косово, тражили су од власти да организују геј параду, сада траже да Србија разради „механизме за давање азила” како би мигранти населили Србију. То условљавање је бесконачно.

         Отворена су два поглавља у преговорима, а наше власти то славе као да смо постали прваци света у фудбалу. И док славе, крију од народа да је први и једини услов за пуноправно чланство Србије у ЕУ да се одрекнемо Косова што је апсолутно неприхватљиво. Са друге стране, Русија нам пружа подршку у међународним институцијама, нуди нам економску и војну сарадњу и не поставља никакве услове. Нити им пада на памет да нас бомбардују.

         Данашњи свет није онај од пре 10 или 20 година. Сада је Русија глобална сила и Србија не треба да се устеже у тој сарадњи. И замислите, не мора ни да лобира, не мора ни да моли, довољно је да буде то што јесте, и имаће уз себе Русију.

•  Шта је то што СНП највише замера овој власти?

         Властима замерам неуобичајен еврофанатизам, јер он води у суноврат и национално исрцпљивање. Ја нисам против Европске уније, поштујем све њене чланице, али Србија нема интерес да постане члан овог савеза држава. Интерес је главна покретачка снага у политици. У Србији се ставља знак једнакости између појма европејства и еврофанатизма. Па ја сам већи европејац од многих који се фанатично залажу за улазак Србије у ЕУ. Није европејство одрећи се Косова и Метохије. Напротив. Европејство је да се понашаш као Словенци, који се боре до последњег даха за Пирански залив, или као Енглези који су спремни да зарате за мале Фокланде, европејство је да не дозволиш продају земљишта странцима, као Орбан. Европејство је да волиш своју државу и своју нацију.

• Следи нам изборна 2016. Којим путем ће СНП пред бираче?

         Наставићемо са политиком одбране националних, државних и економских интереса, као конзервативна партија центра која се од свог оснивања залаже за владавину права, јаке и независне институције, слободу медија, заштиту права националних мањина и одбрану права на слободу мишљења. Србији је недостајала снажна партија центра која ће увести ред у земљу, у којој ће грађани живети достојанствено и безбедно.

         Не може да се пузајући признаје Косово, а да се очекује економски раст. Није забележен случај у историји да је једна земља имала економски раст у исто време када је губила национално достојанство. Сетите се времена Коштунице, када се држава најенергичније борила за одбрану Косова и Метохије, грађани су тада живели најбоље.

         И Путин је економски препородио Русију онда када је одлучно стао у одбрану њених најважнијих државних и националних интереса. Исто тако, и ми морамо да штитимо наше Косово и Метохију, нашу Републику Српску, наш српски народ у Црној Гори и Хрватској, морају наши интереси да нам буду испред интереса и Европске уније. Ако будемо тако водили државу, убеђен сам, Србија ће се подићи и економски и национално и политички.

         Ненад Чалуковић, Недељник