ПОПОВИЋ: Чак 80.000 предузећа је блокирано и имамо рецесију

ПОТПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ И ДСС УПОЗОРИО ДА ЕФЕКТИ ЗАКОНА О РОКОВИМА ПЛАЋАЊА МОГУ БИТИ КАТАСТРОФАЛНИ

• Прошлу годину је 32.000 предузећа завршило са губицима,  а дуг државе према привреди већи је од милијарду долара, па без решавања тог проблема закон нема смисла јер је држава највећи генератор неликвидности у земљи - упозорио је Ненад Поповић
• Не видим разлог - додао је - због чега се не допушта већа слобода уговарања и зашто се предузећима не дозвољава да се међусобно договорају и о дужим роковима, уколико су за тако нешто обезбеђене и банкарске гаранције

         ЛИКВИДНОСТ је највећи проблем српске привреде и намера Предлога закона о роковима измирења новчаних обавеза и комерцијалних трансакција - да уведе ред у рокове плаћања -  добра је, али се бојим да начин на који је предложен може довести до великих проблема.

         Резултат може бити катастрофалан јер у неким ситуацијама закон може довести до отпуштања  запослених и затварања предузећа, поготово малих и средњих. Предлажем да се закон повуче и отвори много шира дискусија како би се дошло до најквалитетнијег решења за ово веома важно питање, или да се усвоје амандмани ДСС, рекао је Ненад Поповић, потпредседник Скупштине Србије и потпредседник ДСС у току скупштинске расправе о сету финансијских закона.

         Према његовим речима, овај закон има смисла кад постоји одлична ликвидност, раст привреде и ефикасно правосуђе, док је данас у Србији све супротно.

         „Чак 80.000 предузећа је блокирано, имамо рецесију, прошле године је 32.000 предузећа завршило са губицима, а правосуђе је затрпано предметима. Такође, паралелно са овим законом је требало решити дуг државе према привреди који је преко милијарду долара и без чијег решавања закон нема смисла јер је држава највећи генератор неликвидности“,  указао је Поповић и додао да предлог закона не прави разлике између различитих производних циклуса, између трговине, металске индустрије или пољопривреде у којима постоје различити коефицијенти обрта.

         „Не видим разлог због чега се не допушта већа слобода уговарања и зашто се предузећима не дозвољава да се међусобно договорају и о дужим роковима, уколико су за тако нешто обезбеђене и банкарске гаранције. ДСС је амандманима предложила реалније рокове , који би у првој години за привреду био 180 дана, следеће године 150, а за две године 120 дана, док би за државу нашим предлогом рок био 150, па 120 и на крају 90 дана „, објаснио је Поповић и критиковао објашњење предлагача закона да је донет на основу директиве ЕУ.

         „Србија треба да се окрене себи, да доноси законе у свом интересу и да се ослободи уцена Европске уније ма чега се оне тицале“,  истакао је потпредседник ДСС.

         Говорећи о Предлогу закона о јавним предузећима он је рекао да ДСС поздравља намеру да се уведе ред у њихово пословање, али сматра да кључно питање није да ли је директор члан странке или не, већ како ефикасно да се управља јавним предузећима.

         „Предлог ДСС је да се ефикасно управљање обезбеди кроз неколико фаза. Пре свега реструктурирање као прве фазе у којој треба смањити издвајања за споредне и пратеће делатности. Друга фаза је корпоратизација, која предузеће преводи у акционарска друштва уз пословање по економским принципима. Трећа фаза је приватизација, а одлуку о томе да ли ће она бити делимична или потпуна треба да донесе Народна скупштина, при чему је став ДСС да у већинском државном власништву треба да остану јавна предузећа која обављају делатности које имају карактер природног монопола, када је увођење конкуренције нерационално или неизводљиво због карактера процеса пружања услуге или незаинтересованости улагача“,  закључио је Поповић.