Отишли и Ђинђић, и Живковић, и Коштуница, и Тадић, а Лихт главна јер се са Вучићем главно није променило

ОРГАНИЗУЈЕ БЕОГРАДСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ НА ТЕМУ

„ЕВРОПА 2014: КРАЈ И/ИЛИ НОВИ ПОЧЕТАК?“

Соња Лихт

• Као велику зверку доводи и најављује Елмара Брока, дугогодишњег председника Спољнополитичког комитета Европског парламента и „једног од најистакнутијих појединаца који се баве овим темама у Европи“, уз напомену да је Брок ЧЛАН владајуће немачке CDU канцеларке Ангеле Меркел
• Долазе јој и Кристијан Данијелсон, генерални директор Комесаријата ЕУ за проширење и суседске односе, и Карен Донфрид, председница немачког Маршаловог фонда у САД и бивша саветница за спољну политику Барака Обаме
• Из Москве најавила „професора (Владимира) Бароновског“ који не постоји. Постоји Владимир Барановскиј који је директор Центра за ситуационе анализе Руске академије наука и постоји Рус истог имена који трајно живи у Калифорнији и предаје на тамошњем универзизету у Ервајну…

        У БЕОГРАДУ ће сутра, уз учешће значајних политичара и експерата за спољну политику и безбедност, бити одржан Београдски безбедносни форум, један од првих првих скупова на те теме после недавног самита NATO, а директорка Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт истиче да су теме о којима ће се разговарати веома важне и за Србију.

        Скуп под називом „Европа 2014: Крај и/или нови почетак?“, од 30. септембра до 2. октобра, може да помогне Србији у стицању бољег увида и дефинисању будућег деловања у области спољне и безбедносне политике, али и у стварању контаката са страним експертима, од којих многи утичу на спољну политику својих земаља и шире, истиче Лихт, чија организација је један од организатора.

         „Форум је већ стекао одређено име у свету који се бави овим питањима, што мислим да је врло важно и за Србију и за њену улогу у међународним односима“, рекла је она, изразивши задовољство због великог одзива који је, како је истакла, сваке године све већи.

        Лихт је најавила учешће стручњака за питања безбедности и међународних односа из САД, Европе, Русије, Турске, региона...

         „Поред стручњака, активиста, људи из универзитетске средине, биће ту и неколико значајних имена с политичке сцене ЕУ: пре свега Елмар Брок, дугогодишњи председник Спољнополитичког комитета Европског парламента и један од најистакнутијих појединаца који се баве овим темама у Европи“, рекла је она, уз напомену да је Брок члан владајуће немачке CDU канцеларке Ангеле Меркел.

        На Форуму ће, према њеним речима, учествовати и Кристијан Данијелсон, генерални директор Комесаријата ЕУ за проширење и суседске односе, и Карен Донфрид, председница немачког Маршаловог фонда у САД и бивша саветница за спољну политику председника Барака Обаме.

         „Долази и професор (Владимир) Бароновски, с једног од најзначајних института у Москви који се баве међународном политиком и безбедношћу и који сигурно у појединим тренуцима и те како утиче на осмишљавање руске спољне политике“, рекла је Лихт.

        Према њеним речима, скуп ће отворити премијер Србије Александар Вучић, што, како је истакла, упућује важну поруку домаћој и међународној јавности, а то је да, мада скуп организују три организације цивилног друштва, „највиши званичници државе препознају потребу да у њему учествују и да га чују“.

        Организатори Форума су, поред Фонда за политичку изузетност, Београдски центар за безбедносну политику и Европски покрет у Србији.

         „Мислим да је значај оваквих скупова у томе што се разговара пре свега о темама које су врло важне и за Србију, и цео наш регион, али и за свет“, рекла је она.

         „Без обзира на све теме које нас интересују и којима ће конференција бити посвећена, тема Србије на путу евроинтеграција је за нас ипак тема број један, то је стратешки приоритет наше спољне политике, али и тема којом ћемо се доста бавити. Не само питањем проширења: један од великих панела управо ће бити посвећен Европи, ЕУ и њеној такозваној периферији, односно онима који су обухваћени суседском политиком.“

        Једна од сесија, каже, биће посвећена украјинској кризи, како би учесници разменили мишљења о томе у којој ће мери она утицати на будућност евроинтеграција.

        Она је истакла да ће и ове године расправа бити посвећена и ОЕБС-у, не само због тога што ће Србија 2015. године преузети председавање том организацијом, већ и зато што идуће године ОЕБС пуни 40 година.

        ОЕБС је, према њеним речима, током украјинске кризе показао да је много значајнија организација него што је то у неким тренуцима изгледало и потврдио се као највећа постојећа безбедносна организација на свету.

         „Председавање (Србије) ОЕБС-ом биће огроман изазов, али и шанса“, оценила је она и изразила наду да ће до тада бити разрешена украјинска криза и смањена ако не и отклоњена затегнутост у односима између ЕУ и САД, с једне стране, и Русије, с друге.

         „Нажалост, није уопште сигурно да ће се тако десити, може да нас сачека ужасно велики изазов - како, као мала земља, ограничених капацитета, да се носимо с темом која је много већа од нас“, упозороила је Лихт.

         „Зато мислим да овај скуп и те како може да буде значајан, јер ће и наши стручњаци и наши званичници имати могућност да не само разговарају са учесницима из света, већ и да, надам се, ако не буду лично пратили дебате, преко својих сарадника и саветника добију нове увиде у проблеме и то како они евентуално могу да се решавају.“

        Лихт је изразила уверење да свака озбиљна дебата доприноси томе да Србија сазна више, да боље осмисли своју улогу у свету, као и да боље разуме саму себе у том свету.

        Она је истакла и да је важно то што ће учесници Форума - како показује искуство - током тродневног боравка у Београду стећи уверење да Србија разуме своје одговорности и своју улогу.

        Лихт је оценила да је Београдски безбедносни форум значајан и због тога што развија културу дијалога и што је то прилика за Србију и регион да покажу да се развијају и као друштво и као интелектуална заједница, чиме шаљу поруку да могу да разговарају и о најтежим темама.

         „У три претходне године смо видели да је могуће разговарати о врло тешким темама, као што је, за нас, тема односа Београд-Приштина“, рекла је она.

         „Пре Бриселског споразума је било још теже, сада дијалог постоји, али је још недовољно широк, недовољно укључује друге делова и једног и другог друштва. Зато смо му ове године дали још већи простор, управо да бисмо показали да смо спремни за дијалог и да имамо шта да кажемо, и једна и друга страна“, казала је Лихт.

        Тањуг