ЗУКОРЛИЋ: Аћиф је наш херој, бранио је Пазар од четника

КАО ДА КОЛАБОРАЦИЈЕ СА НЕМЦИМА НИЈЕ БИЛО,

А НИ ХАНЏАР ДИВИЗИЈЕ И УСТАША-МУСЛИМАНА...

Муамер Зукорлић

• Свима који другачије виде историјску улогу Аћифа Хаџиахметовића, Зукорлић је поручио да су се одрекли бошњачке вере, културе, нације и традиције
• Бошњачко национално веће Аћифа Хаџиахметовића уврстило међу 23 „знаменита Бошњака“
• Прочитајте песме „Српски језик“ и „Аманет од ђеда“ које је написао „Бошњак“ Аливерић Тузлак и објавио у Босанској вили 1898. године - у аустроугарском Сарајеву

       ПОСТОЈЕ опасни људи који су, на сву срећу, углавном потпуно предвидљиви. Од таквих је главни муфтија Исламске заједнице у Србији Муамер Зукорлић и то је ваљда једино добро на шта Србија, кад је он у питању, може да рачуна.

       Предвидљиви Зуко не би био оно што јесте да није устао у одбрану одбрану лика и дела Аћифа Хаџиахметовића, познатијег као Аћиф ефендија. Сећате ли се: оног ратног команданта Новог Пазара, осуђеног за злочине и колаборацију са немачким окупатором који је због тога био стрељаним 1945. године.

       Пред својим присталицама и поштоваоцима Аћиф ефендије, главни муфтија - муслиманским верницима окупљеним на заједничком ифтару (првом оброку после целодневног поста у месецу рамазану) на скупу одржаном на централном градском тргу у Новом Пазару - Зуко се није устручавао да изговори да су „Бошњаци једини народ у Европи који није имао фашистичку нити било коју сродну идеологију, нити фашистички покрет“.

       Као да Ханџар дивизије и усташа-муслимана није било, Зуко је кликтао:

       „Аћиф ефендија је наш херој! Он је организовао одбрану овог града од четника. Да није било те одбране, број Бошњака би овде био као у Прибоју, Новој Вароши и Пљевљима. То му никада нећемо заборавити - поручио је Зукорлић и додао да је увек постојао покушај да се и у бошњачком народу нађе неко „ко би могао на исти тас ваге са четницима и усташама, али ми то у нашој традицији немамо“.

       Као што се од њега једино и могло очекивати, Зукорлић је и поводом Аћиф ефендије продемонстрирао своју варијанту језуитске максиме о циљу који оправдава сва средства.

       Јавно је саопштио да Аћифу „опрашта“ колаборацију са немачким властима јер тобоже „она није била идеолошка, већ су се бошњачки прваци са Аћиф-енедијом на челу свим средствима борили да сачувају овај народ“.

       Свима који другачије виде историјску улогу Аћифа Хаџиахметовића, Зукорлић је поручио да су се одрекли бошњачке вере, културе, нације и традиције.

       Председник Бошњачког националног већа Есад Џуџевић је пре десетак дана спомен-плочом обележио место где се налазила  кућа у којој је Аћиф -ефендија живео. Том „сцечаном чину“ је присуствовао и Сулејман Угљанин, министар и председник СДА. 

       Бошњачко (тада муслиманско) национално веће, чији председник је био Угљанин, 1992. године је декларацијом већа прогласило рехабилитацију Аћиф-ефендије и његових сарадника, а недавно је покренуло судски поступак да то и озваничи.

       У календар националних празника Бошњака, у режији Бошњачке културне заједнице, уписан је, иначе, и 4. септембар - као Дан шехида Хаџета.

       На најаве уклањања плоче Аћиф-ефендији са главне новопазарске улице, Бошњачко национално веће је упозорило да би то могло да има „несагледиве последице по стабилност регије Санџак“.

       И позвало Угљанина да поднесе оставку и на тај начин искаже неслагање са политиком Владе према Бошњацима.

Аћиф и међу знаменитим Бошњацима

       Бошњачко национално веће - иако у техничком мандату -организује изложбу „Портрети знаменитих Бошњака“. У оквиру обележавања Године бошњачког културног наслеђа.

       Међу „знаменитима“ су 23 историјске личности које су живеле од  12. до 20. века. Значи: већина је и живела и умрла много пре него што су се Бошњаци уопште „родили“ и него што је у БиХ  стигао окупациони ислам.

       Тако је Бошњак постао чак и Бан Кулин, а за њим - Хусеин-бег Градашчевић, („Змај од Босне“),  Иса-бег Исаковић, (утемељивач Новог Пазара и Сарајева), Али-паша Гусињски, писци Ћамил Сијарић и Авдо Међедовић, народни херој Рифат Бурџовић Тршо, историчар Ејуп Мушовић, затим „актуелни“ Аћиф Хаџиахметовић, Хасан Звиздић...

       Изложба је већ виђена у Тутину, а пред отварањем је у Новом Пазару...

*     *     *     *     *     *

       Против свега што раде Зукорлић и Џуџевић сигурно би - са овога списка - били Ћамил Сијарић и Ејуп Мушовић. У најмању, руку - не би у њиховим „играма“ учествовали.

       О Бану Кулину, дакако, не треба ни говорити...

       Сви који су знали Сијарића и Мушовића - знају да су њих двојица, у најмању руку, имали разумевања за две песме које следе:

 

Аливерић Тузлак    

„Аманет од ђеда“

(песма објављена у Босанској вили, бр. 9, стр. 132, 1898.)

„У долафу мога ђеда
с десне стране у претинцу,
кад још бијах грјешно д'јете
виђах малу иконицу.

...
Прикрадох се да разгледам,
Каква ли је на њој слика,
Бјеше сребром опточена
Слика Ђурђа мученика.

Ја то онда нисам знао.
Зазир'о сам од аждаје,
Ал' с аждајом ко се бори,
Осјећ'о сам, јунак да је.

Само зато, само зато,
Ја пољубих тог човјека.
Ђед униђе - ја се збуних -
А он рече: Нека, нека!

Истог Ђурђа, љубили су
Наши преци ко свечари,
Па зар да јађунах љубнут'
Што љубљаху наши стари.

Ал' ти н'јеси пољубио
Само хадер - илијаза,
И пољупце си пољубио
Својих рахмет праотаца.

Тако ђедо, ал' он оде
Већ одавно с овог св'јета,

А ја чувам иконицу
Поред других аманета.

Ал' ја зато, Алах-икбер,
Чврсто с држим свог мезхеба,
А мезхеб ми ништ' не смета
Да србујем како треба“.

 

Аливерић Тузлак

Српски језик

(Босанска вила бр. 13,  стр. 194, 1898. Сарајево)

Српски језик, рајски језик -

Не што њиме збори раја,
Већ за то, што у себи
Све милине звука спаја.

Српски језик, рајски језик -
Знаш како с' у души хори,
Кад нам мајка, кад нам сестра,
Кад нам љуба њиме збори.

Српски језик, рајски језик -
Знаш како нас он потреса,
Кад нам гуслар њиме пјева,
Те нас диже у небеса.

Српски језик, рајски језик -
Ране вида, л'јечи боле,
Знаш како нам души прија
Кад нас, старци њим соколе.

Српски језик, рајски језик -
За то велим, што да кријем:
Сваки онај Богу гр'јеши,
Ко га зове земаљскијем.

       (Песма је спевана против аустријске одлуке да се језик у Босни зове „земаљски“, касније „бошњачки“)