Због чега Вучић не престаје да као заљубљени трубадур пева под прозорима Меркелове?

ДА ЛИ ЈЕ УШАО У ОБАВЕЗЕ КОЈИХ НЕ МОЖЕ ДА СЕ ОСЛОБОДИ

ИЛИ СЕ РАДИ О СЛОЖЕНИЈОЈ РАЧУНИЦИ?

• ЉУБОМИР КЉАКИЋ: Председник Владе је Давос третирао као неки фенси скуп, а ми смо били присутни јер је то, као, најбоље место где човек може нешто да уради за своју земљу. То рефлектује рајетински менталитет, менталитет добровољног ропства, идентификацију са агресором. То је постало својство менталитета владајуће заједнице Србије. Изјава о Меркеловој и лажна интерпретација Давоса је у складу и на трагу дневника из Давоса, текста који је премијер објавио прошле године, када је о Давосу говорио као о првој цркви Исусовој!
• ВЛАДИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ: Имам утисак да Вучић види Меркелову као други део осовине са којом жели даље да убрзано напредује ка ЕУ, за шта би му унапређени однос са Меркеловом дао потисну помоћ. Вероватно је проценио да баш сада када је она у дефанзиви и у сопственој земљи изложена критикама због мигрантске кризе, треба да јој пружи подршку, јер мисли да ће Србија, односно он, за то добити награду када она поново учврсти челни положај у Немачкој
• ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Вучић дугује Меркеловој модел понашања према глобалном хегемону, америчкој Империји. Меркел је потпуна слушкиња САД, што се, између осталог, не види само по њеној имигрантској политици, која је довела до озбиљних турбуленција у Немачкој и Европи, него, пре свега и изнад свега, по њеном односу према Русији. Штеточина Александар Вучић је исти „случај“, само са више кловновских елемената. Он доследно опонаша Меркелову у слугерањству NATO газди
• ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ: Немачка јесте најмоћнија и најутицајнија земља ЕУ у економском и политичком погледу. Ипак, треба имати меру и осећај за достојанство, јер се у тим односима не залаже личност Вучића него ауторитет Владе Србије
• МИЛОРАД ЈЕВРИЋ: То удварање Меркеловој не води некој користи за нас него нашој даљој покорности. Према Немачкој и њеној канцеларки треба да има онај однос који се мери спрам дела 1999. године и свега овога што Немачка чини поводом Косова и Метохије. Тако треба да се гледа допринос те земље Србији

        ЉУЉА се Европска унија. Љуља се канцеларска фотеља под Ангелом Меркел.

        Само власт у Београду - као једном оплођена пчелиња матица - не престаје да носи јајашца еврофанатизма и „отварања поглавља“. Само премијер Александар Вучић, као какав заљубљени средњевековни трубадур, наставља да пева под Ангелиним прозорима.

        Чак је у Давосу објавио целој планети: чак и ако изгуби власт, а и упркос томе што се неки Немци од ње окрећу, ја нећу. Она је највећа, она је „мајка“ Западног Балкана...

        Да ли је премијеров однос према немачкој канцеларки последица тајно преузетих обавеза које му везују руке или је плод сложеније комбинаторике од које ће профитирати и он и Србија, само што то просечна српска памет не може да разуме?

        Није ли Вучићево трубадурство тек оптичка варка која прикрива вазално клечање пред Берлином?

        Није ли се премијер - чак и ако нису у позадини свега тајно преузете обавезе против Србије - прекомбиновао?

То је озбиљан синдром моралне и интелектуалне капитулације власти

Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста

 

        О ЛАЖНОЈ слици којом је Давос представљен у Србији и односу председника Владе према том догађају најбоље би говорили сатиричари као Нушић и Домановић.

        Сама посета је представљена јавности на начин који је брука, јер ништа од онога што је тамо речено и што је стварно важно - ми нисмо сазнали.

        Речено је да је дошло до слома нафтног тржишта у свету, први пут се службено међу олигарсима и политичарима разговарало о последицама четврте индустријске револуције која свету доноси роботизацију, па је процењено да ће за пет година половина радних места у САД и Европи које сада заузимају људи бити додељена роботима и компјутерима, а људи ће постати сувишни и питање је ко ће да исхрани те људе.

        Трећа тема је била тенденција стварања светске економије без новца.

        Четврто је за нас најважније, а то је извештај Оксфама који је објављен 19. јануара о „економији за један одсто“ који показује да један одсто светских мултибилијардера располаже половином светског богатства (имају богатство као 3,5 милијарди). Према том извештају о светској неједнакости, Србија је међу десет најсиромашнијих земаља у Европи (на шестом месту међу тих десет).

        То је требало да буде централно место за нас.

        Општи дух скупа је био узнемиреност и стрепња од отварања нове драматичне светске економске кризе.

        Председник Владе је Давос третирао као неки фенси скуп, а ми смо били присутни јер је то, као, најбоље место где човек може нешто да уради за своју земљу.

        То рефлектује рајетински менталитет, менталитет добровољног ропства, идентификацију са агресором. То је постало својство менталитета владајуће заједнице Србије.

        Тај менталитет убија социјално самопоштовање и блокира сваку заједницу, укључујући и Србију. Имамо посла са паланачким карактером владајућих који свет посматрају из жабље перспективе, очима људи који су капитулирали пред собом и пред светом.    

        Видимо озбиљан синдром моралне и интелектуалне капитулације власти.

        Изјава о Меркеловој и лажна интерпретација Давоса је у складу и на трагу дневника из Давоса, текста који је премијер објавио прошле године, када је о Давосу говорио као о првој цркви Исусовој!

Американци ће и Вучића и Меркелову бацити у „ропоратницу историје“

Владимир ДИМИТРИЈЕВИЋ, православни публициста

 

        НИКОЛА Милошевић је својевремено написао књигу „Шта Лукач дугује Ничеу“, у којој се позабавио утицајима које је на познатог мађарског марксисту имао немачки философ који је, у то време, сматран претечом нацизма.

        А шта Вучић дугује Меркеловој? Да ли само ропску послушност?          

        Вучић дугује Меркеловој модел понашања према глобалном хегемону, америчкој Империји.

        Наиме, Ангела Меркел је потпуна слушкиња САД, што се, између осталог, не види само по њеној имигрантској политици, која је довела до озбиљних турбуленција у Немачкој и Европи, него, пре свега и изнад свега, по њеном односу према Русији, од које је немачка привреда толико зависила, али којој је канцеларка увела санкције упркос огромног противљења пословних кругова земље на чијем је челу.

        Меркелова је дозволила да је Американци понижавају и када се открило да је непрестано прате и прислушкују, а она тим поводом није ни покушала да се супротстави, јер зна ко је газда у свету и чије су војне базе на њеној територији.

        Такав „случај“ је, са више кловновских елемената, и Александар Вучић, који доследно опонаша Меркелову у слугерањству NATO газди.

        Када се недавно чуло да би хапшење Оливера Ивановића могло да угрози процес бриселске издаје Србије, бивши амерички амбасадор у нас, Кирби, рекао је да Вучића зна у душу, и да ће тај и такав доследно остати на путу који, као и смрт, нема алтернативу - а то је, без обзира на реторичку маглу, бриселски новоговор са шајкачицом и причу о руским С 300 системима, пут у NATO маскиран у причу о ЕУ.

        Недавно је професор Ломпар изјавио да је ово најгора власт у новијој историји Србије - она је успела да мобилише гласачку машинерију која, због политичке неписмености, културолошке деменције и титосталгије, у Вучићу види и вожда и Броза, и да, у исти мах, издаје интересе Србије уз Вучићево лупање шаком о сто и причом о њему који је све.

        Но, његове лажи постају све прозирније (транспарентније, рекли би вучићоиди ); ускоро ће чак и они са катарактом видети да је реч о штеточини коју ће њене газде, Американци, пошто је урадила своје, бацити у „ропотарницу повијести“ (Крлежин израз ), што ће се десити и Меркеловој. 

Можда је Вучић расписивањем избора хтео да олакша положај у односу на притисак са Запада

Владислав ЈОВАНОВИЋ, министар спољних послова СРЈ

 

        ИМАМ утисак да Вучић види Меркелову као други део осовине са којом жели даље да убрзано напредује ка ЕУ, за шта би му унапређени однос са Меркеловом дао потисну помоћ.

        Вероватно је проценио да баш сада када је она у дефанзиви и у сопственој земљи изложена критикама због мигрантске кризе, треба да јој пружи подршку, јер мисли да ће Србија, односно он, за то добити награду када она поново учврсти челни положај у Немачкој.

        Вучић је пошао од процене да би очекивани позитивни (по њега) исход избора затворио уста екстремној десници, што би му дало простор за јачање односа са западним центрима моћи.

        С друге стране, можда калкулише и са тиме да ће после избора у парламент ући и национални гласови, на које ће се позивати када се буде још појачао притисак Запада поводом Косова и Метохије. Могуће је да је расписивањем избора Вучић хтео да олакша положај у односу на притисак са Запада.

Никада се у дипломатији не прави јавно градација - ко је ближи премијеру Србије

Живадин ЈОВАНОВИЋ, председник Београдског форума за свет равноправних

 

        ОДНОС Вучића и Меркелове је однос представника влада две земље. Јасно је да је Немачка најмоћнија и најутицајнија земља ЕУ у економском и политичком погледу. Ипак, треба имати меру и осећај за достојанство, јер се у тим односима не залаже личност Вучића него ауторитет Владе Србије.

        У хваљењу Меркелове има претеривања до мере која је контрапродуктивна.

        Ако очекује подршку на путу ка ЕУ, начелно треба са сваком земљом - па и са Немачком- полазити од принципа равноправности. Никада се у дипломатији не прави јавно градација ко је ближи премијеру Србије. Србија треба да наступа тако да су јој свака чланица и глас једнако вредан. Принцип равноправности у јавним изјавама омогућава да се не повреде премијери других земаља.

        Отићи на међународну конференцију или у седиште ЕУ и тако јавно хвалити премијера једне земље није целисходно. Може да се отвори питање да ли довољно схватамо да је то унија и да су све чланице организоване на демократским принципима. Дакле, никада није на одмет одређена мера куртоазије, али не тако да то буде контрапродуктивно.

Вучић има сталну политику која покушава да све стране вага и да нешто ушићари

Милорад ЈЕВРИЋ, професор Филозофског факултета у Косовској Митровици

 

        ПРОТИВ сам таквог апологетског односа и према најближим пријатељима, а нарочито у политици. То удварање Меркеловој не води некој користи за нас него нашој даљој покорности.

        Према Немачкој и њеној канцеларки треба да има онај однос који се мери спрам дела 1999. године и свега овога што Немачка чини поводом Косова и Метохије. Тако треба да се гледа допринос те земље Србији.

        Вучић има сталну политику која покушава да на све стране вага и да нешто ушићари.

        Политика кретања ка ЕУ је наопака, јер је наопако ићи тамо где се све распада. На избегличкој кризи се показало да ЕУ није ни супердржава, ни држава, а ни лабава конфедерација. За ту кризу су одговорне САД и ЕУ која их у свему слуша.  

        Диана Милошевић