Због чега је Вучићу био потребан „државни удар” којег није било?
ЈЕСУ ЛИ ИГРУ СА „ДРЖАВНИМ УДАРОМ” СТОПИРАЛИ СТРАНЦИ И КОЛИКА ЋЕ ЈОЈ БИТИ КРАЈЊА ЦЕНА?
- ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: Вучић хвата залет за дуготрајан рат, уверен да му шансе за добитак расту у сразмери колико ће се у њему дуго одржати на ногама. Неопходан, иако не и довољан, део тог рата биће и превремени избори као добра прилика за ресетовање односа са странцима. Са друге стране, противник се први пут суочава с тим да се борба неће завршити ни нокаутом ни брзо, и верујем да сада припремају нове стратегије са више актера, ширим фронтом и директнијим мешањем
- ЧЕДОМИР АНТИЋ: Имамо посла са ауторитарним режимом у настанку који функционише тако што креира кризе. А најбоља је она криза коју може сам да у потпуности контролише. Просто, Влада хоће да продужи власт. Као најбољи начин за то, видела је превремене изборе којима би купила још две године, али јој то велике силе нису дале
- ДУШАН ЈАЊИЋ: До краја јануара неће више бити оваквих ствари, али ће бити политичких потреса и активирања привремено склоњених кривичних посупака за корупцију. Биће отварање Развојне банке, где је много политичара уплетено из садашње власти (оних који су били и у претходној). Очекујем афере о укључењу политичара у финансијске скандале, а не, као до сада, у политичке
ВЕЋИ део народа сигурно је после признања Александра Вучића да у Србији није било покушаја „државног удара”, који су његови сарадници даним најављивали, сигурно је помислио: тресла се гора, родио се миш.
Али, да ли је баш тако – шта у свему било «гора», а чији је „миш”?
Због чега је Вучићу био потребан «државни удар» којег није било?
Колико ће то поигравање са „државним ударом” морати да плати и којом „валутом”?
Да ли је државноударни гард променио због негеч скривеног од јавности у врху власти и СНС или „стоп” командовали странци?
Ако није било „државног удара” - значи ли то да су незасноване и тезе да су стране амбасаде незадовољне због Вучићевог наводног приближавања Русији и ширења сарадње са Кином?
________________________________________________________________________________________________________
Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, главни уредник портала Нови стандард
Биће то дуг рат - тек је почело, трајеће
дуго и са неизвесним исходом
- Премијер је изговорио две веома важне поруке, које су, уверен сам, више узнемириле западне амбасадоре од њиховог помињања. Једна је да ће Србија наставити сарадњу са Русијом а друга да ће за две године бити завршена пруга Београд-Будимпешта као први део балканске руте кинеског Новог пута свиле. То су ствари које сметају западним амбасадама, а не напади на Курир и владина борба за утицај у медијима
КАКО се може видети према реакцијама, најмање задовољни Вучићевим иступом на РТС били су делови „патриотске“ јавности и западне амбасаде. Први, како видим из Ваших питања, зато што је требало да открије нека имена, да прозове западне амбасадоре и прогласи их непријатељима Србије, да смени Зорану Михајловић...
Са друге стране, како нас обавештавају преко листа Данас, западни амбасадори су одлучили да захладе односе са Вучићем зато што су остали у уверењу да их српски премијер увлачи у српске политичке сукобе, где њих, је ли, никако нема.
Не треба заборавити, западним дипломатама и обавештајцима веома је важно да се у јавности не помињу као актери политичких догађања и афера. Јер, само тако за све рђаве догађаје у друштву остају кривци домаћи актери, чиме не доводе у питање своје позиције и изгледе, чувајући их да, када се потроше, промене локалне актере и наставе без проблема са демонтажом Србије. Ту омерту углавном су поштовали сви домаћи лидери до Вучића.
Он се у свом наступу кретао између говорења истине о позадини медијског рата и политичке добити коју у том рату покушава да оствари. Преведено на језик чињеница, говорећи о секретару једне амбасаде који се рапитивао о стању његовог обезбеђења и уносећи контроверзу о односима са Мајклом Давенпортом, Вучић је осенчио утицај странаца у последњим догађајима.
Са друге стране, покушао је да умири ствари, затварајући једну етапу битке и разумевајући да је овде реч о рату који се није ни завршио, нити је достигао свој врхунац, како се учинило делу јавности.
Поред тога, изговорио је две веома важне поруке, које су, уверен сам, више узнемириле западне амбасадоре од њиховог помињања. Једна је да ће Србија наставити сарадњу са Русијом а друга да ће за две године бити завршена пруга Београд-Будимпешта као први део балканске руте кинеског Новог пута свиле. То су ствари које сметају западним амбасадама, а не напади на Курир и владина борба за утицај у медијима.
Дакле, Вучић је показао да није уважио поруку последњих догађања, истовремено настојећи да угаси етапу сукоба. Они који су од њега очекивали више, показују добру веру у томе да се патриотизам доказује само ирационалним и самоубиственим поступањем. Они који су очекивали мање од овога - политичку рацоналност вреднују само мером покорности западним амбасадама. Зато ме не чуди да највећа кампања против Вучића у овом моменту иде право из та два табора.
Вучић хвата залет за дуготрајан рат, уверен да му шансе за добитак расту у сразмери колико ће се у њему дуго одржати на ногама.
Неопходан, иако не и довољан, део тог рата биће и превремени избори као добра прилика за ресетовање односа са странцима. Са друге стране, противник се први пут суочава с тим да се борба неће завршити ни нокаутом ни брзо, и верујем да сада припремају нове стратегије са више актера, ширим фронтом и директнијим мешањем.
У сваком случају, тек је почело, трајеће дуго и са неизвесним исходом. Међу првим жртвама тог рата за сада су пали само они нестpљиви.
____________________________________________________________________________________________________
Чедомир АНТИЋ, историчар, председник Напредног клуба
Све је оперета у којој су они спасиоци Србије и Балкана, а мрачне силе им сметају
- Очекујем да ово није крај сензација и да ће се та атмосфера наставити, јер је реч о бирачима који су сиромашан и необразован свет коме треба држати пажњу. Само не знам докле ће то моћи, то да неко каже да је помиритељ Запада и Истока и пријатељ свих, а да онда изјављује да постоје стране силе које хоће да га оборе. Које су те силе?
ДЕМОКРАТИЈА је у фази пропадања па владајћа елита има потребу да фингира демократски живот.
А он се своди на оперету како су они спасиоци Србије и Балканског полуострва, али, ето, постоје неке мрачне силе које покушавају да их оборе.
Вучић је рекао да није било покушаја државног удара и да је Вучићевић претерао, али у тој оперети нису учествовали само парадржавни приватни медији него и министри здравља, правде, министар унутрашњих послова, министар за рад и борачка питања.
Све је урађено тако да допринесе, односно да се створи атмосфера страха.
Имамо много шири проблем од онога на шта је премијер то свео, а свео је на сумњиве приватизације медија (уместо борбе тајкуна и амбасада против реформи и покушаја пуча).
Очекујем да ово није крај сензација и да ће се та атмосфера наставити, јер је реч о бирачима који су сиромашан и необразован свет коме треба држати пажњу. Само не знам докле ће то моћи, то да неко каже како је помиритељ Запада и Истока, пријатељ свих, а да онда изјављује да постоје стране силе које хоће да га оборе. Ко су те силе? Кина? Кина нам је пријатељ. Неке афричке земље? Ко су те силе? То је остало потпуно нејасно.
Дакле, имамо посла са ауторитарним режимом у настанку који функционише тако што креира кризе. А најбоља је она криза коју може сам да у потпуности контролише.
Просто, Влада хоће да продужи власт.
Као најбољи начин за то, видела је превремене изборе којима би купила још две године, али јој то велике силе нису дале.
Када се говори о некима који, као, нису одани Влади, ти људи по правилу представљају експоненте неких великих сила (неко гласа за резолуцију коју су припремили Американци и која тешко инкриминише српски народ).
______________________________________________________________________________________________________
Душан ЈАЊИЋ, председник Активне Србије
Постигнут је компромис да се нешто реши
оставкама, а нешто судовима и аферама
- Између Николића и Вучића је такође постигнут компромис: направљен је тим за заштиту премијера, сада се зна да је Влада та која командује војском, односно да председник Републике то ради само кад је рат, а очекујем и реформу полиције која је сада блокирана
ДО КРАЈА јануара неће више бити оваквих ствари, али ће бити политичких потреса и активирања привремено склоњених кривичних посупака за корупцију.
Биће отварање Развојне банке, где је много политичара уплетено из садашње власти (оних који су били и у претходној).
Очекујем афере о укључењу политичара у финансијске скандале, а не, као до сада, у политичке.
Значи, нема више времена за овакве сензације, с тим да ће се медији бавити и Главним одбором СНС 15. децембра.
Да ли постоји шанса да се Вучић предомислио током ове афере и одлучио да не објави имена? Шта год да се десило, резултитрало је тиме да је направљено неколико компромиса унутар владајуће странке а видећемо колико ће то трајати.
При томе бих рекао да је Зорана Михајловић ту колатерална ствар, и да није чудо да се панично понашају Тадић и остали јер је Фармаком сведочење против њега, мада је за сада његово име ирелевантно.
Што се Дачића тиче, сачекаћемо да видимо шта ће да уради после ОЕБС-а.
Компромис је добар јер би даља ескалација била тешко подношљива. Када се у јавности пређе једна граница, онда се мења однос јавности према некој ствари. Овако је постигнут компромис да се нешто реши оставкама, а нешто судовима и аферама.
Између Николића и Вучића је такође постигнут компромис: направљен је тим за заштиту премијера, сада се зна да је Влада та која командује војском, односно да председник Републике то ради само кад је рат, а очекујем и реформу полиције која је сада блокирана. Николић је потписао закон о легализацији имовине, такође као резултат тог компромиса. И, на ОЕБС-у нећемо слушати различите поруке у којима би Николић унапред осуђивао Турску, то није пожељно нарочито ако сте домаћин скупа.
_________________________________________________________________________________________________________
Диана Милошевић