Зашто од испитивања порекла имовине политичара побегоше и Тадић и остали? (2)

У СРБИЈИ СЕ НАЈБРЖЕ БОГАТЕ ОНИ КОЈИ СУ ВЛАСТ ИЛИ УЗ ВЛАСТ

Милан Лане ГУТОВИЋ, велики српски позоришни и филмски глумац

Важно је да сваки грађанин Србије зна да су политичари лопови

• Такве акције покрећу особе које сматрају да су добро заклониле своју имовину или то чине из финансијске љубоморе. Додуше, понекад такве акције  покрећу и кукаветиње које из страха нису биле  у стању да мазну колико и колеге са којима су сарађивале
• Није најважније знати шта је од овога био порив за ту акцију, али је важно знати да НИКАДА мотив за такве акције није поштење јер је тај појам некомпатибилан са појмом политичара
• Да је поштење мотив, ту акцију би на самом почетку мандата `покретала` полиција и не би било потребе да то ради председник на крају мандата

         ПУПЧАНОМ врпцом је српска корупција повезана са финансирањем политичких странака и са имовином српских политичара. То понајбоље потврђује ово што је ФАКТИМА рекао Милан лане Гутовић, један од најминентнијих носилаца српског духа:

• Колико би за Вас било битно да се зна порекло имовине политичара?

         - Важно је да сваки грађанин Србије зна да су политичари лопови. Србија има велики број неписмених и необразованих људи у многим доменима, али овај ниво политичког образовања је постигнут. Сазнања о количини украденог новца или добара готово да немају значај. Оно прво је битно.

• Ту идеју је, у изборној кампањи, изнео бивши председник Борис Тадић, али нико од политичара и јавних личности није пружио отворену подршку таквој идеји. Зашто нико није подигао `бачену рукавицу`?

         - У принципу, такве акције покрећу особе које сматрају да су добро заклониле своју имовину или то чине из финансијске љубоморе. Додуше, понекад такве акције  покрећу и кукаветиње које из страха нису биле  у стању да мазну колико и колеге са којима су сарађивале. Није најважније знати шта је од овога био порив за ту акцију, али је важно знати да НИКАДА мотив за такве акције није поштење јер је тај појам некомпатибилан са појмом политичара.

         Да је поштење мотив, ту акцију би на самом почетку мандата `покретала` полиција и не би било потребе да то ради председник на крају мандата.

• Упркос свему, не би ли можда ипак требало да се поново покрене питање скенирања имовине политичара?

         - Резултати би били исти, јер су интересне заједнице које себи тепају називајући се “партијама” већ заузеле положаје одакле могу да наставе са лоповлуцима. Народ их је на та места изабрао, а ако није, они су се сами за то крађама изабрали.

         У Србији је крађа постала генетско наслеђе. Да није тако, зар би листићи изручени испред скупштине после избора могли тако брзо да се потпуно забораве, мада су доказивали да избори нису били поштени?

• Ко је у друштву најугроженији због нетранспарентних финансијских токова и ненаменског трошења буџетског новца?

         - Управо ту лежи разлог за овако тешко и дуго састављање владе. Борбе се воде за положаје који из државне касе узимају највише новаца. Ти положаји су, народски речено, пендрек и каса.  Ко ће да се бори, рецимо за ресор културе који добија из буџета занемарљиву количину новаца?

         Из овога разлога, сви ресори су угрожени. А сви ненаменски троше. Наменски се само узима од грађана. Све је нејасно, али је узимање - јасно као дан.

Тома ФИЛА, београдски адвокат

Најбоље је да буду у надлежности Агенције за борбу против корупције

• Волео бих и да сазнамо: какво је здравствено стање наших политичара - од председника Владе и Републике, до последњег државног секретара

         ИСПИТИВАЊЕ имовине политичара је одлична идеја. Само, треба и да се спроведе. И то преко неке институције, као што је то Агенција за борбу против корупције.

         Сваки министар, државни секретар и свако други на важном државном положају - мора да покаже шта поседује у моменту када долази, а шта кад одлази са своје функције. То је демократска прича...

         За њу се нико није ухватио јер морају да постоје две ствари: консензус и неко ко ће то да ради.

         Да имамо независно правосуђе, оно би се тиме бавило. Али, правосуђе код нас није независно.

         Волео бих и да сазнамо: какво је здравствено стање наших политичара - од председника Владе и Републике, до последњег државног секретара.

         На Западу је уобичајено да се води рачуна каквог су здравља људи који долазе на јавне функције, а овде код нас на функције могу доћи и најболеснији.

         Зато се о здрављу политичара чују само чаршијске приче: те овај има ово, те онај `има` оно...