Зашто Дачић наглашава да Русија наводно неће Србију у Евроазијској унији?

НАРЕДНИ МЕСЕЦИ ЋЕ ПОКАЗАТИ КОЛИКО ЈЕ ПРЕМИЈЕР БИО КОРЕКТАН ПРЕМА РУСИЈИ И ИСКРЕН СА СРБИЈОМ

• Премијер је 23. јуна 2013. године – гостујући у Националном дневнику телевизије Пинк – рекао (према Танјугу) и ово: да је приликом ранијег сусрета питао руског председника Владимира Путина може ли Србија да уђе у Евроазијску унију и на то питање добио негативан одговор
• У међувремену је, у интервјуу РТС, изговорио: „То је као кад сам ја питао, кад сам разговарао са својим руским пријатељима – добро, јел можемо ми да будемо чланица Евроазијског Савеза? Па, како да будемо чланица кад нисмо тамо. Тако да, немој сада да испадне још да ћемо имати штете од уласка у Европску Унију”
• Дачић одговорност за свој, Вучићев и Николићев еврофанатизам настоји да пребаци и на Русију. Са урачунатом поруком наивнијој публици: нас тројица бисмо хтели са Русијом, али нас она стратешки неће
• Из овога би следило такође: споразум о стратешким односима, који је Томислав Николић недавно у Сочију потписао са Владимиром Путином, представља максимум у односима са Србијом на који је била спремна Москва. Кобајаги: ми смо били спремни на (много) више, али Русија није...

         ЈЕДАН од највећих старогрчких мудраца је опомињао да за човека није добро да му се догађа све што пожели. А државни врх Србије не само да томе тежи – и по цену ампутације значајног дела националне територије који нема цену – него и своја прижељкивања проглашава за оно што се догодило.

         Зато обнародова оно чега још нема, а можда га неће ни бити: да је већ добио „датум” за преговоре са Европском унијом.

         Николић, Дачић и Вучић боље од Србије – на коју се даноноћно позивају – знају и у шта су се упустили, и шта су све наобећавали, и колико је велико ништа од „зеленог светла” за „датум” којим хипнотишу нацију. Зато сваки нови дан претварају у нову сеансу масовне хипнозе.

         Зато „перу руке” и кад то од њих нико не тражи. Зато је у функцији прања руку и оно што, макар на први поглед, тако не изгледа.

         Зато скидају са себе и приписују српској историји (у целини или најновијој). Зато у своја политичка сабирања, множења и дељења укључују све што им може послужити.

         Зато у њих укључују и Русију.

         За пример, ево како је (према Танјугу) премијер Ивица Дачић – гостујући Дачић 23. јуна 2013. године у Националном дневнику телевизије Пинк – у све уплео не само Русију него и њеног председника Владимира Путина:

         „Пут Србије у ЕУ је логичан избор јер је то најбоља опција за нашу земљу.

         „Ми смо ту где нас је Бог поставио”, рекао је Дачић и запитао све критичаре настојања Владе да Србија што пре добије датум и након тога настави припреме за прикључење ЕУ да кажу - која је то реална алтернатива таквом усмерењу.

         Дачић је рекао да је приликом ранијег сусрета питао руског председника Владимира Путина може ли Србија да уђе у Евроазијску унију и на то питање добио негативан одговор.”

         Да ли било овако или дручкије, у најмању руку – да ли је било баш овако, знају једино Дачић и Путин.

         Ако је било бар мало друкчије, руски државни врх ће, сасвим сигурно, наћи начина да то саопшти. Макар то било једино званичном Београду и макар само дипломатским каналима.

         Тим пре што је Ивица Дачић (ИД) у међувремену гостовао и на РТС и у интервјуу Зорану Станојевићу (ЗС) на исту тему рекао (Факти због бољег размевања преносе и контекст):

         „ИД: Још нисам видео неког да је напустио Европску Унију.

         ЗС: Али, има Исланд је сад рецимо одбио...

         ИД: Зашто је одбио? Па зато што је прошла економска криза. Па знате шта, и ја бих одбио да сам Швајцарска.

         ЗС: Швајцарска није ни покушала...

         ИД: Па није ни покушала, зато што им то не треба јер су најбогатији. И зато што им треба да ту иду паре. Исто тако и Исланд. Он жели да буде ван Европске Уније зато да би ту била нека слободна зона. А Србија није то, ми смо окружени, живимо једноставно ту. То је као кад сам ја питао, кад сам разговарао са својим руским пријатељима – добро, јел можемо ми да будемо чланица Евроазијског Савеза? Па, како да будемо чланица кад нисмо тамо. Тако да, немој сада да испадне још да ћемо имати штете од уласка у Европску Унију. То је апсолутно, а...

         ЗС: То ћемо оставити за Ваше расправе са опозицијом у Скупштини. Господине председниче...

         ИД: Ја сам, нисам приметио, да Вам кажем, нажалост, опозиција је у великој кризи. Зашто? Зато што су изгубили основне елементе своје политике. Зато што је раније оно у чему су се они разликовали од нас, било што су они као проевропски, а остали нису за Европу. Они су изгубили своју политику.

         Они данас не знају за шта се залажу. И зато долази до тога што ни они не могу потпуно да подрже ово што ми радимо, јер се онда губи сврха њиховог постојања. Ја им жели да нађу адекватан прилаз, а да то не буде на штету нашег општег опредељења ка Европској Унији.

         ЗС: Хвала господине председниче.”

         Кад се „подвуче црта”, испод ње остаје: да је Дачић у првом наступу био много отворенији и одређенији и да је отворено рекао да му је сам Путин наводно рекао да за Србију тобоже нема места у будућој Евроазијској унији (савезу); а да су на РТС Путина заменили „руски пријатељи” и да је наводно Путиново „не” заменио премијеров одговор „Па, како да будемо чланица (Еевроазијске уније) кад нисмо тамо”.

         Заправо, „испод црте” као најважније остаје: да Ивица Дачић одговорност за свој Вучићев и Николићев еврофанатизам настоји да пребаци и на Русију. Са урачунатом поруком наивнијој публици: нас тројица бисмо хтели са Русијом, али нас она стратешки неће, она са Србијом која се зато определила за ЕУ жели да развија максимално добре односе и сарадњу, али не преко тога...

         Из овога би следило такође: споразум о стратешким односима, који је Томислав Николић недавно у Сочију потписао са Владимиром Путином, представља максимум у односима са Србијом на који је била спремна Москва.

         Кобајаги: ми смо били спремни на (много) више, али Русија није...

         Наредне недеље и месеци ће показати: колико је Ивица Дачић био коректан према Русији и искрен са Србијом.

         Време је мајсторско решето...