За Вучића је добро што Србија лежи под САД и Немачком, али - да ли је то добро за Србију?

ПРЕМИЈЕР НЕ КРИЈЕ ДА ПОКУШАВА ДА СРБИЈУ ВЕЖЕ ЗА БЕРЛИН

И ДА БИ ВОЛЕО ДА БУДЕ МАЛИ US-ПАРТНЕР

Александар Вучић

  • Часлав Д. КОПРИВИЦА, професор београдског Факултета политичких наука: Вучић је изабрао да вјерује „Ангели“, али не и „Владимиру“, чији је предлог о војнотехничкој сарадњи својевремено у Београду глатко одбио. У политици је, како рече један учени Њемац, најважније разликовати пријатеља од непријатеља, а Вучић од непријатеља сакупља похвале, док је према јединој пријатељској, и потенцијално савезничкој сили данашњице, Русији, он је „чврст“ и „одлучан“
  • Јово БАКИЋ, социолог, доцент на београдском Филозофском факултету: Спољна политика је ретка ствар коју не критикујем код Вучића, мада не мора човек баш да пузи пред Меркеловом. Јер, није лоше да имате најбоље могуће односе са онима који су најмоћнији. Уосталом, ми се свуда граничимо са ЕУ и NATO земљама, а - баш као и друге бивше југословенске републике - постали смо банана држава и морамо да се понашамо како други кажу да банана на крају не би била поједена
  • Цвијетин МИЛИВОЈЕВИЋ, политиколог, директор агенције „Прагма“: Вучић води политику која нема ни опцију „Б“. И зато је питање: шта ако ЕУ испостави ненормалне услове (признање Косова, санкције Русији) или ако ЕУ не буде ни постојала? Та политика је већ довела довде: да Немци и Американци гледају да искористе нашу спољну политику да ушићаре шта год могу за своје спољнополитичке циљеве

        ПРЕМИЈЕР Александар Вучић недавно је у Белрину кликтао: да апсолутно верује „немачкој речи“ Ангеле Меркел и обећавао - да испунити све што она од њега и Србије буде тражила.

        Управо се у Вашингтону до црне земље клањао не само Џозефу Бајдену, фактички тврдећи да је Америка пријатељ Србије. Још је у заносу наглас маштао о Србији која ће бити мали, али поуздани партнер САД.

        У оба случаја је пристајао да Србија лежи под Немачком и САД, слично као што је у време кнеза Михаил лежала под Турцима.

        Мора ли све то и тако?

        Плаћа ли Вучић Косовом и Метохијом похвале које од Немаца и Американаца добија?

        Има ли Србија од тога ишта и колико ће тај кредит још потрајати?

        Може ли се Србија усрећити оваквим клечањем пред Американцима и Немцима, поготово што су Вашингтон и Берлин главни креатори и спонзори отимања Косова и Метохије?               

Колико стварно коштају неприjатељске похвале?   

Часлав Д. КОПРИВИЦА, професор београдског Факултета политичких наука
• Андрић је својевремено, мислим у Знаковима поред пута, упозоравао Србе да ће их Њемци мање цијенити ако су према њима срдачни, гостопримљивии, јер ће ови то сматрати нормалним, будући да им, као надмоћнима и бољима - о чему свједочи управо српска снисходљивост - то и припада. Вучић, иначе поносан на своје образовање, изгледа још није стигао до Андрића
 

        НЕДАВНО је Вучић, у једном од својих уобичајених аутотерапеутских интервјуа на РТС, изиритирано извикивање похвала достигинућима своје политике завршио „неодољивим“ аргументом: „Ако не верујете мени - питајте госпођу Меркел!“

        Шта значи ова до инфантилности искрена изјава?

        Премиса 1: Ангели треба безусловно вјеровати, она никада не лаже. (Као да је познаје од малих ногу, па зна њену истинољубивост, и као да су Њемци нас, које је још Бизмарк називао „овцокрадицама“, толико почели да цијене, да себи никада не би дозволили лаж).

        Премиса 2: Ангела, односно држава коју она представља, према нама је добронамјерна. (Можда је њему познато да се Њемачка покајала за 1991, 1999. и „независно Косово“, али нама није).

        Премиса 3: Србија је, ваљда у склопу „заједничке политике ЕУ“, „додијељена“ Њемачкој на „старање“, што може само да радује, јер је ипак ријеч о провјереним „пријатељима“.

        Премиса 4: Србија је, у лику за-све-неопозиво-надлежног Вучића, пристала на такав статус, што се, поред осталога, види по томе што ових дана у Општински суд у Суботици улази наоружана и унифорисана ЊЕМАЧКА ПОЛИЦИЈА - да провјерава ажурност наших судија у подношењу пријава против азиланата због илегалног преласка границе.

        Правник Вучић се потрудио и да, у духу „сарадње“ са новим „пријатељима“, „усаврши“ учење о подјели власти, али и да нико од наших медија то не јави. Он вјероватно држи да тиме што је „поуздан партнер“ Њемачкој чини добро својој земљи, „заборављајући“ суштинску разлику између партнерства и до огавности срозане снисходљивости.

        Андрић је својевремено, мислим у Знаковима поред пута, упозоравао Србе да ће их Њемци мање цијенити ако су према њима срдачни, гостопримљивии, јер ће ови то сматрати нормалним, будући да им, као надмоћнима и бољима - о чему свједочи управо српска снисходљивост - то и припада. Вучић, иначе поносан на своје образовање, изгледа још није стигао до Андрића.

        Као што је познато, поводом, али не само због Украјине, избио је озбиљан сукоб између Запада и Русије, чији су главни актери САД, Британија и Њемачка.

        Прве двије, због настојања да очувају глобалну хегемонију, а друга, која је унутар ЕУ иницирала сукоб са Русијом, због „традиционалних“, геополотичко-славофобних разлога; те двије ствари Њемци никада нијесу раздвајали.

        Но Вучић је изабрао да вјерује „Ангели“, али не и „Владимиру“, чији је предлог о војнотехничкој сарадњи својевремено у Београду глатко одбио. Томе су се вјероватно радовали и „Барак“ и још један за Вучића и све нас „задужени“ - „ујка-Џо“ (Бајден).

        У политици је, како рече један учени Њемац, најважније разликовати пријатеља од непријатеља, а Вучић од непријатеља сакупља похвале, док је према јединој пријатељској, и потенцијално савезничкој сили данашњице, Русији, он је „чврст“ и „одлучан“.

        Похвале ваља заслужити, а „капитал“ од проданог Космета у Вашингтону, Бриселу и Берлину брзо се троши...

Мала земља и није погрешно да се буде близу најјачег, само је питање цене која се за то плаћа

Јово БАКИЋ, социолог, доцент на београдском Филозофском факултету
• Јасно је да је цена која се плаћа - Косово и Метохија, али је КиМ изгубљено после пораза у рату и ту нема поправке. Једино се може постићи да се за Србе на КиМ избори што више и Заједница српских општина је неки залог да би то могло бити
 

        ПОЗНАТО је да у међународним односима нема вечних пријатељстава.

        Спољна политика је ретка ствар коју не критикујем код Вучића, мада не мора човек баш да пузи пред Меркеловом, него може да иде нормално. Али, није лоше да имате најбоље могуће односе са онима који су најмоћнији.  

        Мала земља нема много избора и није погрешно да се буде близу најјачег. Питање је: колика је цена те блискости.

        Јасно је да је та цена Косово и Метохија, али је КиМ изгубљено после пораза у рату и ту нема поправке.

        Једино се може постићи да се за Србе на КиМ избори што више и Заједница српских општинаје неки залог да би то могло бити.

        ФАКТИ: Ако за малу земљу нема много избора, које би још земље биле у том малом фонду о коме говорите?

        Фактички их нема. По оној старој изреци, Бог је високо, а Русија далеко. И јесте далеко.

        Ми се свуда граничимо са ЕУ и NATO земљама, а - баш као и друге бивше југословенске републике - постали смо банана држава и морамо да се понашамо како други кажу да банана на крају не би била поједена.

Вучићева власт је издала оно што је причала 2012. и 2014.

Цвијетин МИЛИВОЈЕВИЋ, политиколог, директор агенције „Прагма“         
• Најтужније је што нисмо ни близу ЕУ, најраније је то могуће за пет година у идеалним условима, сем ако Вучић у једном дану не одлучи да призна Косово, уведе санкције Русији и пристане на даље круњење земље
 

        НЕЋУ да кажем да су САД и Немачка наши традиционални непријатељи, нису архетипи непријатеља. Међутим, тренутно је таква ситуација да је све што нам се дешава последица евросуицидне политике која се води без одговорности према националном идентитету, и која судбину државе везује искључиво за улазак у ЕУ.

        То је политика која нема ни опцију „Б“. И зато је питање: шта ако ЕУ испостави ненормалне услове (признање Косова, санкције Русији) или ако ЕУ не буде ни постојала?

        На то држава нема одговора, или неће да га каже. И, та политика је довела довде: да су се Немци и Американци сами наместили и гледају да искористе нашу спољну политику да ушићаре шта год могу за своје спољнополитичке циљеве.

        Погледајте случај са мигрантима: Вучић се везује за оно што му је у четири ока поменула Меркелова, а види се - само после неколико дана од његовог „врло успешног пута“ у Немачку - да та Немачка води јако одговорну политику према својој земљи. И да не стоји иза мађарског зида само Орбан, него Берлин.            

        Ова врста политике је потпуно супротна од прокламована четири стуба спољне политике.

        Власт је говорила о двоја врата „према истоку и западу“ која су једнако важна, али ја само од председника Николића, крхким гласом, чујем да су и Пекинг и Москва важни као Запад. Власт је, дакле, издала оно што је причала 2012. и 2014.

        Више од 80 одсто грађана Србије је против уласка у ЕУ ако услов буде Косово или санкције Русији.  

        Ова накарадна политика нема ослонца у бирачком телу.

        Онолики резултат су добили 2012. и 2014. јер се нису изјашњавали ни о једном важном питању и зато националисти верују да је Вучић добар Србин, а они који хоће ЕУ по сваку нацену га исто тако подржавају.

        Сигуран сам да ће му се рејтинг озбиљно окрњити на следећим изборима јер ће тада морати да се изјасни о крупним питањима.

        Најтужније је што нисмо ни близу ЕУ, најраније је то могуће за пет година у идеалним условима, сем ако Вучић у једном дану не одлучи да призна Косово, уведе санкције Русији и пристане на даље круњење земље. 

        Диана Милошевић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари