ВУЧИЋЕВ ГЛАМОЧИЋ: Питање ГМО је од стратешког националног значаја

БРИСЕЛ ТРАЖИ ОД СРБИЈЕ ДА ОТВОРИ ГРАНИЦУ ЗА ГМО ХРАНУ ИАКО

У 167 ЗЕМАЉА НИЈЕ ДОЗВОЉЕН НИ ЊЕН УЗГОЈ, НИ УВОЗ, НИ ПРОМЕТ

Драган Гламочић

• Уколико се буде мењао Закон о Генетски модификованим организмима (ГМО), он треба да ступи на снагу тек даном пуноправног чланства Србије у Европкој унији, упозорио је председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић

         ПОСТОЈЕЋИ закон о Генетски модификованим организмима (ГМО) није добар и треба да буде измењен без обзира да ли ће Србија аплицирати за чланство у Светској трговинској организацији или не, изјавио је данас у Суботици министар пољопривреде шумарства и водопривреде Драган Гламочић.

         Он је пред почетак данашњег форума „Храна за Европу” у Суботици рекао да је „питање ГМО од стратешког националног значаја“, и да ће о захтеву Европске комисије везано за то питање одлуку донети Влада Србије. Он је додао да наше законодавство није у складу са законодавством Европске уније, протоколима Светске трговинске организације и Картагена протоколом о биолошкој сигурности, чији је Србија потписиник.

         Упитан да ли то значи да треба мењати прописе, министар пољопривреде је рекао да ће, у случају да Влада донесе такву одлуку, прописи бити промењени на начин који ће омогућити сигурност грађана.

         „Проћи ће све процене ризика сигурности по здравље људи, по здравље животиња, по животну средину. Ти производи ће бити декларисани и неће доводити народ у заблуду”, рекао је Гламочић.

         Он је додао да је ресурс који Србија има производња органске хране, која на тржишту мора бити раздвојена од хране друге врсте.

         „Органска храна мора да има већу цену, бољи статус на тржишту и са тим треба да идемо у Европу. Ми ћемо Србију у том делу сачувати, а не да имамо недефинисану ситуацију”, рекао је Гламочић.

         Он је додао да треба „омогућити људима који производе производе где се, на пример, не користи генетски модификована сојина сачма, да могу да означе да је то храна произведена без хранива које у себи садржи ГМО. Тренутно није ситуација таква”, рекао је Гламочић, истичући да треба мењати регулативу.

         Уколико се буде мењао Закон о Генетски модификованим организмима (ГМО), он треба да ступи на снагу тек даном пуноправног чланства Србије у Европкој унији, изјавио је у Суботици председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић.

         „Мислим да је недопустиво да ми стално чинимо уступке на штету наших пољопривредника, а да још немамо ни приступ предприступним фондовима Европске уније. По томе смо једина земља која је у процесу придруживања, а да нема приступ средствима ЕУ за пољопривреду и рурални развој”, рекао је Шеварлић. Он је поновио да нови закон који би значио и отварање граница Србије за ГМО храну, не треба да ступи на снагу пре нашег пуноправног чланства у ЕУ.

         Он је новинарима пред почетак форума „Храна за Европу“ рекао да ће у случају омогућавања увоза и промета производа од ГМО наши произвођачи хране добити нелојалну конкуренцију на основу „неупоредиво већих субвенција” које имају инострани произвођачи.

         Шеварлић је подсетио да у 167 земаља у свету уопште није дозвољен ни узгој, ни увоз, ни промет производа од ГМО, и да бројна истраживања указују на негативне ефекте конзумирања ових производа.

         Он додаје да ће „све оно што задеси биљке и животиње задесити и људе који су на врху ланца исхране”.

         „Сетимо се само болести „лудих крава” и стотине пестицида и свих других индустријских инпута, као што су адитиви, вештачке боје, вештачке ароме, хормони раста и све остало, за шта су нам, такође, стручњаци из науке и маркетиншки пропагатори мултинационалних компанија говорили да су здравствено безбедни, а погледајте колико је тих производа у последњих 40 година искључено из процеса коришћења - неупоредиво више у ЕУ, него код нас”, рекао је Шеварлић.