Вучић је рекао да Србија мора слушати Меркелову - јесте ли сагласни?

ЗА КОЈИ БРОД ВЕЗАТИ СРПСКИ ЧАМАЦ

У ВРЕМЕ КАД „ЧИТАВА ЕВРОПА ЗАВИСИ ОД НЕМАЧКЕ“?

         НЕМАЧКА је - заједно са САД  и Великом Британијом - главна међу земљама које Србији отимају јужну покрајину.

         Берлин је разбио демагошку формулу Бориса Тадића „и Косово и ЕУ“.

         Берлин је пре неки дан Београду сурово „сручио у лице“: нема ни почетка преговора о приступању ЕУ  без правно обавезујућег споразума са Приштином о „добросуседским односима“ који би био активиран са пријемом у чланство Уније.

         После свега овога, први потпредседник владе и министар одбране, Александар Вучић, изговорио је:

         „Мишљење Немачке се не сме потцењивати и онај који мисли другачије, није искрен према свом народу… Због чега ми морамо слушати канцелара Ангелу Меркел? Због тога што читава Европа зависи од Немачке, а владајућа коалиција Хришћанског демократског савеза и Хришћанског социјалног савеза - најјача је партија у Европи!“

         Још је подвукао: само унутар немачког „оквира“ можда се понешто може побољшати за Србију...

         Како сте схватили Вучића?

         Треба ли Србија да одрицањем од КиМ плати улазак у ЕУ?

Одговорност је на онима који знају речено иза затворених врата

Предраг СИМИЋ, професор Факултета политичких наука, бивши амбасадор у Паризу

         И ТАДИЋ и Вучић се позивају на неке ствари које нису биле доступне обичним људима, већ су биле речене иза затворених врата.

         Зато не знам како бих то коментарисао, сем да то могу да коментаришу само они који су у томе учествовали, који имају контакте на највишем политичком нивоу и који могу да процене.

         Ми у јавности имамо само неке делиће, као што је било јесенас са Меркеловом.

         Као што је било зимус на конгреду СПД...

         Одговорност је на онима који имају информације!

Коначно можемо изгубити и саму државност Србије

Чедомир АНТИЋ, историчар, оснивач Напредног клуба

• Питање је: да ли ми имамо храбрости да дефинишемо разумну, рационалну достојанствену политику и да иза ње стојимо по сваку цену. Ако немамо, онда и не заслужујемо слободу, државу и демократију 
• Ми на КиМ већ деценијама бранимо форму, историјску и правну маглу. Ових седам услова који су нам испоручени су услов да преговори за чланство у ЕУ уопште почну, а имаћемо још два прага и треба да размишљамо шта ће тада бити услови: Република Српска, конфедерација Србије и Војводине, распад Србије по ускогрудом, неинвентивном, кратковидом и партијашком „регионалистичком“ моделу Млађана Динкића? 
• Ако је то услов, онда је време за промену политике. У такву ЕУ нити један слободан народ не би ушао осим уколико га војно не окупирају

         ГОВОРИМО о континуитету политике коју воде први људи Србије: сетимо се Милошевића - Немачкој каже три пута „не“, а онда на крају прихвати двоструко „да“.

         Ако вође Србије не зауставе пропадање и задуживање земље, не нађу храбрости да упорно бране суштину права народа и не ставе државно изнад партијског - томе неће бити краја и тако ћемо коначно изгубити и саму државност Србије.

         За такав исход ћемо добрим делом сами бити криви.

         Дужност особе на власти није да коментарише и објашњава, већ да осмишља нову политику и спроводи је. Вучић је потпредседник Владе, он више није опозиционар. О консензусу око Косова је лицемерно говорити, јер ми од 2004. године имамо консензус око инсистирања на форми и пасивности према Косову и Метохији.

         Вучић припада странци која је раније била страшило Србије, радикали су обесмислили национализам и националну политику, служили су као штула ћопавом Милошевићевом режиму. Када таква политика није била више исплатива, радикално су се умерили и променили своје ставове.Наравно, у томе нису изузетак у Србији.   

         Ми смо земља која се током протеклих 6 година задужила, зависна од земаља које могу да је кредитирају, а Немачка је један од највећих  кредитора, не само у Европи већ и свету. Није необично да она износи своје услове, али је питање да ли ми имамо храбрости да дефинишемо разумну, рационалну достојанствену политику и да иза ње стојимо по сваку цену. Ако немамо, онда и не заслужујемо слободу, државу и демократију. 

         Хајде да кажемо која је то рационална политика и која је то црвена линија, јер непрекидно говоримо да је то Косово.  Вук Јеремић, који је вероватно био најтврђи у патриотском ставу, својевремено је рекао да је Србија спремна да прихвати да Косово буде 95% независно.

         Дакле, ми на КиМ већ деценијама бранимо форму, историјску и правну маглу. С таквом позицијом око КиМ, губимо неке друге позиције. Ових седам услова који су нам испоручени су услов да преговори за чланство у ЕУ уопште почну, а имаћемо још два прага и треба да размишљамо шта ће тада бити услови: Република Српска, конфедерација Србије и Војводине, распад Србије по ускогрудом, неинвентивном, кратковидом и партијашком „регионалистичком“ моделу Млађана Динкића? 

         Ако је то услов онда је време за промену политике. У такву ЕУ нити један слободан народ не би ушао осим уколико га војно не окупирају.

         Власт мора да се суочи са истином: овакве услове омогућавају пре свега наше унутрашње слабости. Та слабост може да се превазиђе тако што ће коначно бити прекинута предизборна кампања и да се одговори на питања: да ли они који су током протеклих десет или двадесет година уништили српску економију сада могу да је избаве, да ли су они који су деведесетих година били министри у стању да створе европску Србију и да ли су оне земље које су растуриле бившу Југославију спремне да помогну да сада буде створена модерна Србија равнопртавна чланица ЕУ?

Вучић је у праву: Србија може у ЕУ или преко Немачке или преко НАТО

Огњен ПРИБИЋЕВИЋ, бивши амбасадор Србије у Берлину

• Данас нас чак ни улазак у НАТО не би приближио ЕУ јер се закаснило десет година. Немачка је зато кључни фактор који може и да погура и да заустави улазак Србије у ЕУ. Зато је Вучићева изјава логична и исправна ако желимо у ЕУ. Али, постоји једно велико „али“! Нисам сигуран да сви у његовој странци, а и у СПС, деле то мишљење

         ВУЧИЋ је рекао нешто што је очигледно: да увече зађе сунце, а изађе месец.

         Очигледно је да је Србија, ако жели у ЕУ, Немачка једини партнер и једини пут. То је апсолутно тачно. Други пут за Србију је преко НАТО, али се с тим путем закаснило 10 година.

         Данас нас чак ни улазак у НАТО не би приближио ЕУ. Немачка је зато кључни фактор који може и да погура и да заустави улазак Србије у ЕУ. Зато је Вучићева изјава логична и исправна ако желимо у ЕУ.

         Али, постоји једно велико „али“!

         Нисам сигуран да сви у његовој странци, а и у СПС, деле то мишљење.

         Зато његова изјава није обавезујућа. Обавезује њега као потпредседника Владе, али да би била обавезујућа према Немачкој, цела Влада би морала да изађе са таквом изјавом и, наравно, сам председник Србије.

         Стога ова изјава одаје став једног вероватно најутицајнијег човека Владе, али једног од три-четири најважнија човека. У том смислу обавезује њега и тако ће у Немачкој и бити схваћена - јер они добро знају прилике у Србији - као Вучићева жеља и као нешто што ће они подржати.

         Ако би ово био и став целе Владе, то би драматично убрзало наш пут ка ЕУ, а водило би, наравно, и болним решењима везано за Косово. Вероватно да један део у Влади сматра да то није прави пут и одлучили су да мало заоштре ствари - пре свега ту мислим на председника, премијера... што је исто тако легитимно.

         Мислим да ћемо у овој Влади стално имати такву тензију: са једне стране опцију за ЕУ, а са друге опцију која ће више инсистирати на самом Косову.

Вежимо српски чамац за руску лађу, тада ни Немачка неће моће да нас шутира

Никола ЖИВКОВИЋ, српски историчар и публициста из Берлина

• Када се вежемо за велику силу, а то може да буде само Русија, и Немачка и њен канцелар неће говорити са нама овако као сад. Сад смо на ливади, незаштићени и свако може да нас шутне. Ако смо уз Русе, имаћемо тежину, без Руса смо ништа

         ВУЧИЋ је наследио непромишљену и незрелу политику. Велике државе, као Русија, Немачка, Француска, Америка имају политику која је константна по 100 година. Код нас то нису схватили па су незрело говорили да Европа нема алтернативу.

         Вучић је наследио такву политику, ни крив ни дужан, и у праву је кад каже да је Немачка најважнија, једина нема кризу и економски је најача. Политички, међутим, Немачка нема ту тежину коју у Европи имају Велика Британија или Француска.  

         Много зависе од Америке, јер још има трупе и на немачкој територији, иако се Берлин труди да не зависи толико од САД.

         Ми смо мали и ситни, јер 12 година понављамо да Европа нема алтернативу, уместо да се, како је то Никола Пашић рекао, као мали чамац на олујном мору вежемо за неку већу лађу. Мислим да је то једино Русија. Када се вежемо за велику силу, Немачка и њен канцелар неће говорити са нама овако као сад. Сад смо на ливади, незаштићени и свако може да нас шутне. Ако смо уз Русе, имаћемо тежину, без Руса смо ништа.

         Реална политика каже да морамо уз некога, а нас неће нико сем - Руса. Ако смо с њима, следећи пут кад Вучић буде с Меркеловом, она ће рећи - чекај, Руси су нам важни, са њима имамо много великих послова, а пошто су Руси са Србима, морамо према њима имати више обзира...

         Највећа грешка претходног режима је била што је све везала једино - Европу, а то се у политици никада не ради.