ВУЧИЋ: Још не могу да кажем има ли одговорности Бека, Ђурића и Динкића
ЗБОГ 24 СПОРНЕ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ СЛЕДИ ХАПШЕЊЕ ЈОШ 56 ЛИЦА ЗА 64 КРИВИЧНА ДЕЛА
- За продају „Сартида” нема доказа против Александра Влаховића. Вучић нагласио да Влаховића „нико није штитио“ а да не зна „ни ко би га штитио“
- Тужилаштво добило и три извештаја о продаји акција Ц Марткета, Вечерњих новости и Нациналне штедионице и ти случајеви ће бити истражени. У поменутим истрагама провераване су приватизације, а проверавају се такође и са аспекта њиховог пословања
- РАДИСАВЉЕВИЋ: Истрага је завршена против 66 лица, а против 63 подигнуте су оптужнице. Висина причињене штете већа је од 80 милиона евра а очекујем да ћемо током вештачења доћи до износа од преко сто милиона евра
ПРВИ потпредседник Владе Србије Александар Вучић изјавио је данас да су решени сви предмети спорних приватизација, да је у у више предмета подигнута оптужница, у четири тужиоци треба да донесу коначну одлуку, а у три - Шинвоз, Житопродукт и Срболек, још се неки детаљи испитују.
Штета у спорним приватизацијама износи 7,7 милијарди динара, приведено је 76 лица, а на основу од јуче подигнутих оптужница биће ухапшено још 56 лица за 64 кривична дела“, изјавио је Вучић на конференцији за новинаре у Влади Србије сазваној поводом окончања истраге 24 спорне приватизације.
Вучић је изјавио да је, међу предметима спорних приватизација за које је завршен предистражни поступак, и предмет „Сартида“, у оквиру којег је полиција поднела кривичну пртијаву против четири особе, укључујући Немању Колесара.
У везу са том приватизацијом довођен је и бивши министар привреде и приватизације Александар Влаховић, али, према Вучићевим речима, против њега нема доказа, тако да против њега није поднета кривична пријава.
Међу особама против којих је поднета кривична пријава је Немања Колесар, некадашњи шеф кабинета премијера Зорана Ђинђића.
Вучић је рекао и да су пријаве поднете против Горана Кљајевића, Бранислава Игњатовића и Душана Марчићева
„Нема Александра Влаховића, ако је неко хтео то да пита - нема никаквих доказа (и) не можете да гоните некога за то што се чули или што су новине написале“, рекао је он.
Први потпредседник владе је додао и да Влаховића „нико није штитио“ а да не зна „ни ко би га штитио“.
Тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић прецизирао је да се у овом тренутку у том предмету спроводе и три истраге.
„Сартид“ је продат за 23 милина евра „Ју-ес стилу“, док су дугови који су процењивани на 1,7 милијарди долара пренети на државу.
У време приватизације Сартида“, Кљајевић је био председник Тговинског суда, Игњатовић је обављао дужност стечаној управника „Сартида“ док је Марчићев био судија Трговинског суда.
Вучић је рекао да не може још да каже да ли у случајевима спорних приватизација има одговорности Милана Бека, Драгана Ђурића и Млађана Динкића.
Радисављевић је изјавио је да до краја следеће године очекује прве првостепене пресуде поводом свих покренутих процеса за спорне приватизације. Он је прецизирао да је у 11 случајева покренута истрага против 93 осумњичених, те да су међу њима три бивша министра, директор Агенције за приватизацију, директор Акцијског фонда и више директора.
„Истрага је завршена против 66 лица, а против 63 подигнуте су оптужнице. Висина причињене штете већа је од 80 милиона евра а очекујем да ћемо током вештачења доћи до износа од преко сто милиона евра“, рекао Радисављевић.
Истраге су покренуте због малверазција у 11 предузећа - Сартид, Југоремедија, Мобтел, Лука Београд, Технохемија, Азотара, Срболек, Шинвоз, Застава електро, Нубаинвест, рекао је Радисављевић.
Тужилаштво је закључило да у четири предмета нема основа за покретање поступка а то су продаја Телекома, давање концесија за изградњу ауто пута Хоргош Пожега, продаја Трудбеник градње и давање земљишта за изградњу у блоку 63 предузећу Делта реал, рекао је Радисављевић у Влади Србије.
Он је истакао да је полиција јуче поднела две кривичне пријаве поводом приватизације два предузећа, једну поводом Ветеринарског завода, а једна поводом АТП Војводина. Он је најавио да ће о њима бити донета тужилачка одлука до Нове године.
Тужилаштво је добило и три извештаја о продаји акција Ц Марткета, Вечерњих новости и Нациналне штедионице и ти случајеви ће бити истражени, напоменуо је тужилац за организовани криминал. Он је прецизирао да су у поменутим истрагама провераване приватизације, а проверавају се такође и са аспекта њиховог пословања.
У том контексту је рекао да је могуће да буде и проширења истраге, или неких другачијих одлука у предметима у којима нису поретнути постуци за приватизацију.
Реч је о случајевима приватизације чију ревизију и извештај о томе је у јуну 2011. године затражила Европска комисија, након што је неколико великих европских фирми затражило од ње помоћ у заштити власничких права.
Директор полиције Милорада Вељовић рекао је да што се тиче 24 приватизације, полиција је у сарадњи са Тужилаштвом за организовани криминал одрадила свој део крајње одговорно и професионално да је поденто више од 10 пријава а да ће Тужилаштво на основу рада полиције донети и друге одлуке.
„Има и пар случајева где нисмо утврдили постојање основа за пријаве“ рекао је Вељовић.
Приватизација „Ц маркета“ је отпочела у периоду када још увек није био комплетиран правни оквир, који је пратио трговање на тржишту капитала, односно на берзи, па је у том свеопштем „галиматијасу“ било много питања и лутања, а мало одговора. Једно од „слабих места“ у прописима била је чињеница да се фирма не може појавити на берзи без потписа генералног директора на проспект фирме.
Тако је тадашњи директор „Ц маркета“ Слободан Радуловић обилато користио ту законску могућност - није потписао проспект, и на тај начин стопирао излазак фирме на тржиште, које би „рекло“ колико она заиста вреди. Акционари „Ц маркета“ су у више наврата тражили од државе да исправи те аномалије и акције продају на берзи, али су измене закона уследиле много касније.
Радуловић се прошле недеље огласио у медијима из Шпаније, где је у бекству, тврдећи да има доказе против власника „Делта холгдинга“ Мирослава Мишсковића. Истина о Ц маркету је, како је рекао, оно што погађа интересе Мишковића и удара у њих и доказује огромну спрегу коју је Мишковић направио са политичарима да би дошао до „Ц маркета“.
Преузимање „Ц маркета“ је, како је рекао, био услов свих услова да Мишковић можзе да организује највећи монопол у трговини и преко тог монопола с једне стране потпуно уништи све мале добављаче у Србији, а с друге стране преко монополских цена направи највећу пљачку грађана Србије.
И Закон о преузимању такође је имао низ мањкавости, а између осталог је омогућавао да се стекне контролни пакет акција, али без обавезе откупа свих акција од преосталих акционара.
У случају продаје „Ц маркета“ била је, али и остала, највећа мистерија да ли је дошло до потписивања „Меморандума“ којим је договорена куповина „Ц маркета“ и ко је све ставио свој потпис на тај документ.
Да је постојао „Меморандум“ потврдио је, пред Специјалним судом у Београду, на суђењу такозваној стечајној мафији, бизнисмен Милан Беко. Али, докле су у тој истрази стигли истражни органи остала је за јавност све до сада непознаница.
У приватизацији се догађало и да се мањи акцијски пакети предузећа продају на берзи, али повезаним лицима, па су касније сви ти пакети били у рукама једног те истог власника. Већи део фирми које су успешно пословале у Србији биле су приватизоване по претходном Закону о својинској трансформацији, али се нису налазиле на берзи.
Такав је случај био са „Луком Београд“ у којој су акционари, како су касније тврдили, због погрешно урађене процене вредности капитала „Луке“ продали своје акције по девет евра, уместо за 22,18 евра по једној деоници. Они су наводили да су оштећени за укупно 71,5 милиона евра, а држава за око 49,4 милиона динара. Тужили су и купца тих акција - фирму „Ворлдфин“.
Суд је, међутим, донео пресуду у корист тог предузећа, где се у образложењу наводи „да се вредност акција утврђује на тржишту односом понуде и тражње, да су акционари својом слободном вољом продали акције, да је постојала само једна понуда за преузимање, те да су акционари могли да је или прихвате или одбију“.
Данас, неразјашњеној позицији „Луке“ и даље „кумују“ и нерашчисћени имовински односи између тог предузећа и Града Београда, односно шта је чије од земљишта на приобаљу Дунава. Тај спор је још у току.
Фабрика лекова „Југоремедија“ , која се исто налази на списку спорних, протеклих десетак година прошла је приватизацију, поништавање исте, прелазак у радничке акционарске руке, покушај нове продаје, да би данас, након хапшења најужег руководства, опет била на свом „транзиционом почетку“ са отвореним питањем даљег опстанка на тржишту.
Прва приватизација ове фабрике догодила се септембра 2002. када је „Југоремедија“ продата власнику македонске компаније „Јака80“, контроверзном нишком бизнисмену Јовици Стефановићу Нинију, уз обавезу инвестирања коју он није испунио.
Приватизација „Југоремедије“ након низа радничких протеста је поништена, радници су се вратили и преузели управљање предузећем, али се догодио и „други круг“ хапшења који је обухватио те исте борце за правду, па и тадашњег синдикалног вођу - в.д. директора „Југоремедије“ Здравка Деурића.
Иако се „Сартид“, односно продаја смедеревске железаре, води на списку спорних приватизација, она се не може назвати приватизацијом, јер је „Сартид“ продат из стечаја. По многима до тог стечаја није ни требало да дође, а ако је већ дошло требало је да се организује продаја имовине из стечаја и омогући конкуренција.
Уместо тога, „Сартид“ је продат непосредном погодбом за 23 милиона евра „Ју ес стилу“, а успут је „очишћен“ од дугова који су пренети на државу.
Америчка компанија „Ју ес стил“ је на тај начин добила комплетну нову и стару железару, која се налази на 300 хектара земље, три ливнице, фабрику белих лимова у Шапцу (инвестиција вредна 150 милиона долара), смедеревску луку од регионалног значаја, слободну царинску зону у Смедереву на површини од 21 хектар, фабрику креча у Кучеву, као и низ других некретнина.
И та „сартидска прича“ прошла је исто, уз медијске написе о умешаности трговинских судова, до највиших органа власти, али до судског епилога није никада дошло.
Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић најавио је по ступању на дужност да ће резултати нове владе у борби против корупције бити видљиви у „најскорије време“ и најавио преиспитивање спорних приватизација.
После више од годину дана од те најаве Вучић је на тематској седници Владе посвећеној почетку преговора са ЕУ рекао да је полиција све послове у истрагама спорних приватизуација завршила, као и остали државни органи, те да остаје да се види колико ће оптужница бити подигнуто.
Он, је међутим најавио да се ових дана могу очекивати и неке нове акције, појашњавајући да нису у питању само спорне пруиватизације које је означила ЕУ, већ и други предмети и да ће се резултати тих истрага знати до краја ове недеље.
Економски експерти сматрају да препоруке из Брисела да Србија треба да реши спорне приватизације треба озбиљно узети у обзир, јер ће ЕУ инсистирати да се ти случајеви реше, пре свега јер ће то бити прави доказ да смо озбиљно кренули у борбу против корупције у нашој земљи.
Спорне приватизације и главни актери
1. ЈУГОРЕМЕДИЈА (2002) Актери: власник фирме „Јака 80”Јовица Стефановић, бивши директор „Југоремедије” Златко Марковић, директорка „Нини” Олга Антић.
2. ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ - незаконит упис акционарског друштва НИП „Компанија Новости” у регистар Трговинског суда (2002) и нејасно преузимање акција 2005. и 2006. Актери: Милан Беко. Министар за приватизацију био Предраг Бубало.
3. КЕРАМИКА, Кањижа (2002) Актери: Милан Лукић; Живорад Војиновић
4. ВЕТЕРИНАРСКИ ЗАВОД (2002) Актери: Драган Ђурић.
5. САРТИД (2003) Актери: министар привреде Александар Влаховић, Немања Колесар; тадашњи председник Трговинског суда Горан Кљајевић, судија Трговинског суда Душан Марчићев, бивши директор „Сартида” Живомир Новаковић
6. ТЕХНОХЕМИЈА (2003) Актери: Вељко Жижић; Милан Беко
7. ИЗВОЗ ШЕЋЕРА У ЕУ (2003) Актери: „МК комерц”; експотпредседник Владе Мирољуб Лабус
8. ПУТНИК (2003) Актери: власник „Униворлд холдингс лимитед” Срба Илић
9. СРБИЈАТУРИСТ (2003) Актери: власник „Униворлд холдингс лимитед” Срба Илић, тадашњи министар за приватизацију Предраг Бубало
10. АТП ВОЈВОДИНА (2004) Актери: власник АТП Војводина Илија Девић, Маја Гојковић, Лидија Тадић, директор ЈП „Урбанизам” Александар Јефтић
11. ШИНВОЗ (2004) Актер: Небојша Ивковић
12. НАЦИОНАЛНА ШТЕДИОНИЦА (2004) Актери: Вук Хамовић; Војин Лазаревић; тадашњи гувернер Млађан Динкић
13. МОБТЕЛ (2005) Актери: тадашњи власник „Мобтела” Богољуб Карић
14. Ц МАРКЕТ (2005) Актери: Слободан Радуловић; Милан Беко; Мирослав Мишковић; Данко Ђунић
15. ЛУКА БЕОГРАД (2005) Актери: Милан Беко; Предраг Бубало, Миодраг Ђорђевић, Милко Штимац
16. ЗАСТАВА ЕЛЕКТРО, Рача (2006) Актери: Ранко Дејановић
17. ПОСЛОВИ АЗОТАРЕ ПАНЧЕВО (2006) Актери: представник „Србијагаса” Радосав Вујачић; „Викорија логистик“, „Ју поинт“ Зорана Дракулића; „Инвеј“ Предрага Ранковића Пецонија
18. СРБОЛЕК (2007) Актери: Јовица Стефановић Нини
19. ТРУДБЕНИК ГРАДЊА (2008) Актери: Драган Копчалић, власник „Монтере”
20. ПРОСВЕТА (2009) Актери: „Медиа ИИ” д.о.о. (Дејан Пантовић, Теодора Пантовић)
21. КОНВЕРЗИЈА ДЕЛ РЕАЛА (2010) Актери: Мирослав Мишковић
22. НУБА (2010) Актери: бивши министар Оливер Дулић, директор „Путева Србије” Зоран Дробњак
23. КОНЦЕСИЈА ЗА АУТОПУТ ХОРГОШ-ПОЖЕГА (2012) Актери: тадашњи министар за капиталне инвестиције Велимир Илић
24. ГАЛЕНИКА (2012) Актери „Валеант фармасутикалс интернешнал” (САД) (бивши ИЦН фармасутикалс ИНЦ).
(Тањуг)
