Вучић главну власт носи са собом, као што је Милошевић, али је сличнији - Ђинђићу

НИКО НИ ДА ГА УПИТА: ПЛАЋАСМО ЛО ШТОГОД ПРЕСКУПО И ЖРТВОВАСМО ЛИ ПРЕВИШЕ?

  • Њега до круне није донело порекло, то су учинила „Обећања”. Обезбедила су му властодржачку позицију и по свој прилици ту ће га још неко време хранити
  • Са становишта поседовања моћи, као и са Милошевићем некоћ, за Вучића је сасвим свеједно коју ће функцију формално вршити јер куд год се одсели, носи моћ собом. И као председник Србије биће председник Владе, што је само фарсична реприза епизоде у којој је глумио Борис Тадић
  • Садашњи воли да се пореди са Зораном Ђинђићем, и ту би се дало наћи заиста много више подударања у начину владавине, управљања, вредносног система... него што их збиља има с Милошевићем. Склоност волунтаризму, импровизацији, потчињавању општег интереса егоистичком личном, ниподаштавању институција, доминацији материјалистичких, комерцијалних вредности над моралним, којима је место у цркви (а да ли је и тамо) итд, јесте тамна страна Зорана Ђинђића, која као таква јесте и својеврстан светионик Александру Вучићу        
  • Подршка Александру Вучићу много је већа од његовог капацитета да је понаособ намири и због тога ће се у догледно време осетити велико разочарање његових бирача, разочарање преварених купаца који су куповали упаковано и шарено “Ништа”. Међутим, разочараност се неће створити због објективно лоше власти и владавине, него због немогућности власти да све заслужне чланове партије у вертикалној и хоризонталној хијерархији, у дугачком премијеровом реду, намире

Пише: Славко ЖИВАНОВ

         МУЗИКА уз коју је Александар Вучић доплесао до фотеље председника Републике Србије остала је иста упркос непрекидном петогодишњем трајању.

         Многима је и толико време недовољно да разумеју разлику између футура на једној, и прошлог и садашњег времена на другој страни. Као да су им хипнотишући тонови његове музике заробили ум, па не могу да се пробуде.

         Као у бајци о Чаробном свирачу што неким несрећницима не донесе слободу, већ одведе децу, па им уместо грађења пријатне садашњости - уништи будућност. Музика коју сви данас слушамо није изишла из чаробне свирале, већ је преко медија гусла Александар Вучић, садашњи Господар Србије. А та музика су лажи, капиталне лажи, или ако хоћемо да их еуфемистички крстимо – „Обећања”.

         Мегаломанска, нереална, дечијим ушима примерена, с предумишљајем обмањивачка – „Обећања” председника  владе/државе/скупштине/министарстава/агенција/дирекција/секретаријата/општина/месних заједница и школских одбора у Србији, и њима припадајућих органа, тела, институција, владиног и невладиног сектора. Тако некако гласила би пуна титула Алкесандра Вучића, када би се и формално крунисао.

         Њега до круне није донело порекло, то су учинила „Обећања”.

         Обезбедила су му властодржачку позицију и по свој прилици ту ће га још неко време хранити.

         Можда је Александар Вучић чуо, али његове присталице сигурно нису, да је одлазак са функције довољно добар разлог да се поднесе рачун и укаже на то шта је урађено и постигнуто, какав је однос уложеног труда и учинака, има ли какве штете, рђавости. Плаћасмо ли шта прескупо и жртвовасмо ли превише?

         Можда је и чуо, али неће о томе, јер мало је похвалног у његовом минулом раду и циљевима којима смо срљали. Не би му пријало објављивање истине из које би се видело да ли смо као друштво и држава по прегнућима малчице изнад, или много испод злокобне тачке пресека у којој је Господар Вучић зајахао Србију.

         Ништа од тога нећемо чути, јер се нама председник Владе/Републике и не обраћа. Он је одавно свој фокус и бригу усмерио искључиво ка оној циљној групи од које може да очекује кружић на изборном листићу, с њима кокетира и флертује, њима шапуће оно што желе да чују и заправо дубоко паразитира на њиховој несрећи у којој смо, на жалост, и ми остали, који хтели-не хтели кусамо презачињену чорбу коју нам спрема једна хиперактивна и агресивна, бахата и помахнитала куварица.

         Са становишта поседовања моћи, као и са Милошевићем некоћ, за Вучића је сасвим свеједно коју ће функцију формално вршити јер куд год се одсели, носи моћ собом.

         И као председник Србије биће председник Владе, што је само фарсична реприза епизоде у којој је глумио Борис Тадић.

         Није лако сетити се бледе личности премијера Цветковића, али заиста има доказа да смо то преживели. Ако је оправдано заборављен као председник Владе, живописне слике Цветковића као кафе-куварице Сомборчевог стрипа дуготрајније су јер су нам донеле макар и мали утисак.

         Додуше, Милошевић је власт делио са својом супругом, а овај његов наследник на породицу гледа другачије, западније, сицилијанскије, што га поред обиља других ствари одмиче далеко од евентуалних пресудних сличности са ипак озбиљном фигуром бившег господара Србије.

         А кад је о поређењу реч, Садашњи воли да се пореди са једним другим политичарем, Зораном Ђинђићем, и ту би се дало наћи заиста много више подударања у начину владавине, управљања, вредносног система... него што их збиља има с Милошевићем.

         Склоност волунтаризму, импровизацији, потчињавању општег интереса егоистичком личном, ниподаштавању институција, доминацији материјалистичких, комерцијалних вредности над моралним, којима је место у цркви (а да ли је и тамо) итд, јесте тамна страна Зорана Ђинђића, која као таква јесте и својеврстан светионик Александру Вучићу.

         Осим тога, Ђинђићева заоставштина, петооктобарско наслеђе знатно је разградило друштвену супстанцу Србије, створило особит хумус за Вучићеву џунглу. Ако је ондашњи систем разорио “Картагину”, садашњи је спалио, узорао и земљу засолио, да никад ништа с те земље не никне.

         Плодови просветне, економске, здравствене реформе, плодови свакојаких других опаких реформи које су у ткиво Србије франкенштајнски укрпили странци преко компрадора, домаћих, српских властодржаца одузели су многима бистрину, критички став, слободарство и праведност, емпатију, милосрдност и хуманост.

         Србија је постала станиште властодршца, његове немале касте различитих нивоа доступности плену, категорисаних партијских припадника привилегованих и неартикулисане гомиле ходајућих зомбија који тумарајући од немила до недрага, продајући свој изборни глас, заваравајући се да ће том комбинаториком истрговати какву корист за своју ситносопственост, лични бенефит и привилегију, траже радно место с бедном платом на одређено време или стипендију за децу. И за то ће га подржати и зато ће му дати глас, и због тога усхићено и задовољно одричу му подношење рачуна аминујући затрпавање старих „Обећања” - новим.

         С новим „Обећањима” бескрајно се повећава апсурд, багателише истина и купује време за владање. А реч је о обмани и самообмани јер су уверени да стрпљењем купују време себи, чекајући у бескрајном реду оних које премијер треба да се сети, да им реши проблем и компензује кружић, подршку и агитацију. Заслуге и лојалност.

         Али, „од тог дрвета `лада нема”. Подршка Александру Вучићу много је већа од његовог капацитета да је понаособ намири и због тога ће се у догледно време осетити велико разочарање његових бирача, разочарање преварених купаца који су куповали упаковано и шарено “Ништа”. Међутим, разочараност се неће створити због објективно лоше власти и владавине, него због немогућности власти да све заслужне чланове партије у вертикалној и хоризонталној хијерархији, у дугачком премијеровом реду, намире.

         Све већи број ускраћених и све већи број субјективно незадовољних чиниће перспективну основу да се алтернативи власти “не гледа у зубе”, и тада ће се и власт Александра Вучића урушити можда и због тога што ће многи, сада његови, склопити истоветне уговоре с другим покровитељем и „личним спасиоцем”. Но, где ће тада бити Србија?\

         Ако хипотетички прихватимо тезу да су за властодрштво Александра Вучића одговорни и неуспеси претходних режима од Милошевића наовамо, нико не може замислити размере зла које претећи стоји иза владавине Александра Вучића, владавине која оној наступајућој предаје преовлађујући патолошки  и отровни садржај.

         Ако се, пак, пита садашњи Господар Србије шта о свему томе мисли, рекао би да ће попут Мила Ђукановића или Путина силазити непрестано с једне фотеље на другу, без подношења рачуна, али с масним „Обећањима”. Па коме се исплати нек` верује.

         Пред крај једног мандата желеће да пређе на другу функцију, кукавички као и сада, остављајући неке полтрончиће и кафе-куварице да глуме власт и буду дежурни кривци. Да буду „као” криви за промашаје, а Он заслужан за „успехе”. Може их чак и дегажирати с функција сваких шест месеци не би ли се градио бескомпромисним борцем за ред, рад и дисциплину. Може их стрељати или славити, може с њима, као и с нама, радити шта год га је воља, што иначе и чини, не би ли опстао на власти упркос катастрофалним резултатима своје владавине, али захваљујући подршци коју за ту катастрофу има.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Sloba's picture
Sloba 13:39 04.06.2017.

  • +1
Voting is closed.

Vladari su slika naroda. A tá slika srpskog naroda sve je gora. I pored toga, Srbi insistiraju na sopstvenoj samoobmani: Kako situacija postaje gora Srbi uporno biraju visoke ljude za vladare. Podsvesna megalomania nas nikako né napusta.

Deda Mida's picture
Deda Mida 15:08 04.06.2017.

  • +2
Voting is closed.

Што је пре скроз на скроз Минђић, то боље за Србе и Србију.

мићо's picture
мићо 16:19 04.06.2017.

  • +2
Voting is closed.

На овог штеточину не треба трошити речи.Тамо где овакав тип може да буде фактор ,среће нема.Волим Србију,али ниско је пала.просечан образовни и културни ниво је пренизак и то се свесно одржава,иначе такве ништарије би лопатама затукли.То чак није за метак.

Igor Grozni's picture
Igor Grozni 19:17 04.06.2017.

  • +2
Voting is closed.

Vazno je da je prozapadna fukara u faremericama
za srbske caksire on nema pojma,jer ovom narodu nikad nije
pripadao.

Slobodanka's picture
Slobodanka 01:41 05.06.2017.

  • +2
Voting is closed.

Vučić glavnu vlast nosi sa sobom zato što je to naučio u školi kod Toni Blera. Nema smisla avava porediti sa Miloševićem jer su im veoma različite uloge. Milošević jeste imao neku autentičnu politiku i lični nastup, a Vučić nema nikakvu izgradjenu politiku nego je on samo dobar strani sluga.
Pogotovu nema smisla njih dvojicu porediti s obzirom da je Milošević umro u haškom kazamatu, a ovaj se dobro čuva i to po cenu predaje svega i sigurno u neki stranski kazamat neće stići.

bgd_202's picture
bgd_202 13:47 05.06.2017.

  • +2
Voting is closed.

Da li je Slobodanko procitala tekst koji komentarise? Ako jeste, nemam komentar, ali bice da nije....

Slobodanka's picture
Slobodanka 18:11 05.06.2017.

  • +2
Voting is closed.

bgd_202 - "Са становишта поседовања моћи, као и са Милошевићем некоћ, за Вучића је сасвим свеједно коју ће функцију формално вршити јер куд год се одсели, носи моћ собом." - Seli se on, ali sebe nikad ne riskira. Ja vidim tu razliku, ali sada je za nas daleko povoljniji odnos snaga u svetu.
Naprimer što mu je trebalo da nam pošalje sliku kako ga baš Bil Klinton lepo tapše, onaj Bil koji je pokrenuo i vojnu intervenciju protiv SRJ 1999 godine, a pre američkih predsedničkih izbora? Valjda da još bolje ponizi, ali i drži dalje ošamućenim ionako već smoreni narod. Zbog toga mi je posebno drago što je pobedio Tramp.
Uopšte njegova politika i to baš preteranog sedenja na više različitih stolica neće se pokazati kao dobra, a on to baš hiperaktivno.
Pronadjite snimak kad je poslednji put dolazio Bajden u Beograd i pogledajte kako i koliko mu je savijena glava. Razumem donekle, ali baš onako i onoliko. Izgleda da on tako čuva vlast samo za sebe lično, a nama baš takvo predstavljanje nije potrebno.

bgd_202's picture
bgd_202 19:07 05.06.2017.

  • +1
Voting is closed.

Elem, mozda ste i procitali tekst, ali, kao sto sam vec rekao, u tom slucaju ne zalim da komentarisem.

Slobodanka's picture
Slobodanka 19:19 05.06.2017.

  • +2
Voting is closed.

"U dobru se ne ponesi, a u zlu se ne ponizi " - ovo je tek narodna poslovica, ali jeste mudra. Kad se gleda naročito drugi deo - nešto slično koristi se i u vodjenju i predstavljanju države.

miky456's picture
miky456 02:37 06.07.2017.

  • +0
Voting is closed.

Sada Vucic, prije Vucica, I poslije Vucica, opet ce biti ljudi iz redova toga naroda! Predsjenici nisu fudbaleri da se mogu kupiti! Ako su Srbijanci loshi nemogu oni u vladi biti drugaciji!

Додај коментар