Власт тврди да се Боркови договори морају реализовати, а Борко – да не морају...

ЕВО ГОРДИЈЕВОГ ЧВОРА КОЈИ МОГУ ПРЕСЕЋИ И ДАЧИЋЕВА ВЛАДА И УСТАВНИ СУД

Борко Стефановић (фото: Медија центар Београд)

         НОВА власт упорно понавља: да мора реализовати оно на шта је претходна влада, преко свог преговарача Борка Стефановића, пристала у брислеским преговорима о КиМ чији је посредник био (у име ЕУ) Роберт Купер.

         Чак се испоставило да је ту обавезу нова влада унела у свој коалициони споразум.

         А сада се догодило оно што су неки најмање очекивали: да управо Борко Стефановић поручи новој власти – да она његове договоре уопште не мора да реализује.

         Шта кажете за овакав (не)очекивани обрт?

 

Крстимир ПАНТИЋ, градоначелник Косовске Митровице

Могу бити оборени ако нису у складу са Уставом

• Неозбиљно би било да нова влада стави ван снаге споразуме које је претходна постигла. Али, то је могуће ако се утврди да нису у складу са Уставом и да угрожавају државне и националне интересе.  Сигуран сам зато да делови који су у суптотности са Уставом – неће бити испуњени

         ЧИЊЕНИЦА је да су договори које је, у Бриселу, постигао Борко Стенаовић са делегацијом косовских Албанаца  уз посредовање ЕУ – усвојени на Влади Републике Србије у облику закључка и да су они, на неки начин, обавезујући и за нову владу.

         Добра ствар је, међутим, што ти споразуми нису прошли Народну скупштину и што добрим делом нису у складу са нашим Уставом, те као такви могу да буду предмет детаљне анализе. Уколико се испостави да нису у складу са Уставом – могу бити оборени.

         Наравно да нова влада има обавезу да спроведе оно што је раније договорено, од стране бивше владе, али сам сигуран да ће искористити сваку законску могућност да све што није у складу са Уставом стави ван снаге, или, евентуално, да исправи у договору са међународном заједницом.

         Борко Стефановић је обмањивао како грађане тако и међународну заједницу. Нас да споразуме не спроводимо, а њих да ће споразуми бити спроведени.

         Сада чујемо да споразуми нису потписани него да их је само парафирао, па као такви нису обавезујући и да нова влада може да их стави ван снаге.

         Да ли Влада може да их стави ван снаге? Неозбиљно би било да споразуме које је претходна влада постигла стави ван снаге. Али, то је могуће ако се утврди да нису у складу са Уставом и да угрожавају државне и националне интересе.

         Сигуран сам да ти делови који су у суптотности са Уставом – неће бити испуњени.

 

Владислав ЈОВАНОВИЋ, бивши министар спољних послова

Вероватно је нова власт у некој обавези према ЕУ и Вашингтону

• Да нова влада није увек обавезна да прихвати обавезе које је примила претходна влада, показује међународни споразум из Кјота, о екологији, који је америћки председник Бил Клинтон потписао, а нови председник Џорџ Буш млађи – повукао

         САДАШЊА власт је вероватно још пре избора ушла у неке обавезе према Бриселу и Вашингтону, у вези са Косовом и Метохијом, које претходна власт није могла ни смела да спроведе због недостатака подршке јавности.

         Да нова влада није увек обавезна да прихвати обавезе које је примила претходна влада, показује међународни споразум из Кјота, о екологији, који је америћки председник Бил Клинтон потписао, а нови председник Џорџ Буш млађи – повукао.

         Нератификовани споразуми нису правно, већ само политички обавезни. Када се промени политика, што обично иде с променом владе, такви споразуми нису ни политички обавезни.

         Има и других примера, не само овај из Кјота, тако да није гвоздени закон да се мора испунити све што је претходна влада прихватила. Тим пре што је овде малтене реч о усменом споразуму – то је папир који је парафиран.

         Нема ни форму међународног уговора, нити је ратификован. А државу обавезује само онај међународни споразум који је прошао одобрење парламента.

         Дакле, ова влада није правно обавезна, али јесте политички, и то због обавеза које је прихватила још пре избора. Она то не каже, али то произлази из свега овога. 

 

Марко ЈАКШИЋ, потпредседник Скупштине заједница општина КиМ

Николић је у Митровици обећао поништење Боркових споразума

• СНС мора да испуни обећања на којима је добила гласове народа. Подсетићу -  на КиМ је 73 одсто Срба гласало за Томислава Николића у другом кругу управо због најаве да ће да поништи споразуме

         ТОМИСЛАВ Николић је на предизборном митингу у Косовској Митровици рекао да ће поништити све споразуме које је Борко Стефановић направио. Сада Стефановић каже да ништа није потписао, а каже и: ако је лоше, што га спроводите?

         С друге стране имали смо изјаву и представника власти, пре свега СНС, да морају да поштују међународне споразуме – а то значи да је Косово признати међународни фактор и да зато мора да се поштује.

         Сви знамо да Косово није признато!

         Дакле, за нас на Косову и Метохији је много горе да се споразуми спроводе тако да то ради онај ко је обећао грађанима да ће да их поништи и због тога је и добио подршку грађана и дошао на власт, него да то раде они који су све договарали и стварали.

         Хоћу да кажем да СНС мора да испуни обећања на којима је добила гласове народа. Подсетићу -  на КиМ је 73 одсто Срба гласало за Томислава Николића у другом кругу управо због најаве да ће да поништи споразуме.

         Садашња власт мора да поништи споразуме и да се између Косова и ЕУ одлучи за Косово.

         Николић је обећао: ако нам буду рекли да бирамо, одлучићемо се за Косово. Немачка нам је поставила тај услов, у седмој тачки.

         Сваки споразум који се спроведе значи признање Косова!

 

Александар СИМИЋ, бивши судија Савезног Уставног суда и члан преговарачког тима Србије

Проблем је што је у преговорима учествовала и Европска унија

• Може ли Уставни суд да оцењује усмене договоре – моје мишљење је да може, али је проблем да се утврди тачна садржина тих договора. Ипак, то питање олакшава онај споразум о тзв. контроли граница, јер је Стефановић парафирао тај текст, тако да наш Уставни суд може да га оцени

         БОРКО Стефановић, када је водио преговоре, није био ни председник државе, ни премијер, ни министар спољних послова. Међутим, његови договори засад имају обавезујућу правну снагу.

         Да је био нешто од три највише државне функције, његови договори би имали снагу „екс леге“, по самом међународном праву и важећим међународним конвенцијама. Али, држава му је дала пуномоћје за те преговоре: политичку одлуку председника Републике, а касније и закључак Владе Србије.

         Следеће питање које се поставља је с ким је могао да преговара? Свакако не са квазидржавом, јер да је преговарао са њом - онда би је и признао. Али, јесте преговарао са представницима ЕУ, а Унија има међународноправни капацитет у одређеном сегменту. То и јесте разлог што ЕУ, посебно чланице ЕУ, врше такав притисак на државу Србију да његови договори, а који имају снагу  међународног уговора, буду примењени.

         Е, сад се поставља компликовано правно питање о односу међународног и унутрашњег права. Стефановић свакако није имао мандат да крши Устав Србије, као што тај мандат немају ни председник, ни влада, ни парламент. Постоји Уставни суд, који може чак и одлуке парламента да стави ван снаге, ако су противне Уставу. По нашем Уставу, један од разлога за смену председника републике јесте повреда Устава.

         Сад, у овом конкретном случају, нисам погледао акте које је до сада Влада преобратила у наше унутрашње право усвајањем одређених уредби – које су, да тако кажем, убацивање у унутрашњи поредак договора које је направио Стефановић. У том смислу, правни лек је да се покрене поступак пред Уставним судом који би оценио оне акте које је наша влада већ пребацила у унутрашњеправни поредак усвајањем одређених закључака, односно уредби.

         Може ли Уставни суд да оцењује усмене договоре – моје мишљење је да може, али је проблем да се утврди тачна садржина тих договора. Ипак, то питање олакшава онај споразум о тзв. контроли граница, јер је Стефановић парафирао тај текст, тако да наш Уставни суд може да га оцени.

         Да се вратимо на почетак: имамо два питања – политичко и правно. Политички је држава у врло непријатној ситуацији јер је обавезна према другим државама са којима се договарала, а то су чланице ЕУ, са којима се договарала кроз канцеларију високог представника, односно преко господина Роберта Купера, пуномоћника Кетрин Ештон. Дакле, то је политичка одговорност државе.

         С друге стране, имамо проблем договора који су пребачени у унутрашње правне акте, уредбе и закључке владе и они свакако могу бити предмет оцене Уставног суда. Ако би Уставни суд донео одлуку да су њихови делови или целина противни уставном поретку, држава би пред међународним факторима имала оправдање зашто не може да их рерализује.

         Да ли би те земље прихватиле тај аргумент – вероватно не би, јер те државе деценијама, према СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Србији имају начин који није баш у складу са међународним правом.

    

Обрад КЕСИЋ, аналитичар

Апсурд је да Србија мора да поштује Боркове споразуме, а не свој Устав

• Борко Стефановић је у праву: нико у Београду не треба да сматра договор обавезујућим, ако нико у Приштини и ЕУ нема осећај одговорности према том споразуму

         ВЛАДА стално даје контрадикторне изјаве. Из њих произлази апсурд: да Србија мора да испоштује потписе Борка Стефановића, а не мора сопствени Устав, међународно право и Резолуцију 1244 СБ УН.

         Како да изађемо из овога? Прво, не можемо да говоримо да је Стефановић постигао споразуме – јер споразум значи да се све стране слажу да испоштују нешто што су заједно и тачно дефинисале шта обавезује и једну страну и другу страну. А, ми смо од самог почетка имали једно тумачење од Борка и тадашње власти у Београду, друго од Приштине, а треће тумачење је било од ЕУ које је било ближе приштинском. То значи да није било споразума, јер споразум подазумева да се сви разумемо и да се тачно зна шта су обавезе једних према другима.

         Међународна заједница, као у случају шест тачака Бан Ки Муна, увек мења интерпретацију споразума – тек што ми мислимо да смо нешто постигли, то одједном постаје спорно и међународна заједница га мења у правцу који нам од дамог почетка није био прихватљив.

         Србија се везала за политику да ЕУ нема алтернативу и бојим се да ће и сада морати да прихвати интерпретацију коју дају САД и ЕУ.

         У суштини – Борко Стефановић је у праву: нико у Београду не треба да сматра договор обавезујућим, ако нико у Приштини и ЕУ нема осећај одговорности према том споразуму.

 

Диана Милошевић