Упитан да ли му је Курак претио, Улемек рекао: „Није се представио, а ко је кога слао, то ћемо да видимо“
СВЕДОЧИО У ПРОЦЕСУ ЗА УБИСТВО ЋУРУВИЈЕ И ОТКРИО ДА МУ ЈЕ ПРЕЋЕНО И ТРАЖЕНО ДА НЕ СВЕДОЧИ
Милорад Улемек
- На питање окривљеног Ратка Ромића да ли му је он претио, Улемек је одговорио: „Директно нисте, можда јесте, а можда нисте“
- Раније испричао да га је 2000. Раде Марковић позвао ради неког хапшења и да је потом питао Марковића ко ће бити „навигатори“, односно особе које ће да помажу и асистирају приликом хапшења. „Он ми је рекао: Они Радоњини што су убили Ћурувију“
- Одбрана окривљених затражила је да из званичних списа буде издвојен Улемеков исказ дат 2014. године у „Забели“, јер он тада није био ослобођен чувања државне тајне, а исказ су узимала два заменика тужиоца на саслушању које је почело у 18.10, односно ноћу и у нехуманим условима
СВЕДОК на суђењу за убиство новинара Славка Ћурувије - Милорад Улемек Легија - изјавио је у Специјалном суду да му је прећено како би одустао од сведочења у том случају, али није навео ко му је претио.
На питање окривљеног Ратка Ромића да ли му је он претио, Улемек је одговорио: „Директно нисте, можда јесте, а можда нисте“.
На Ромићево питање да ли му је Мирослав Курак претио, Улемек је одговорио да не зна: „Не знам. Није се представио, а ко је кога слао, то ћемо да видимо“.
Улемек је претходно рекао и да записник приликом давања изјаве у затвору „Забела“ (у јануару 2014) није прочитао, а да је потписао последњу страну.
„Све је снимано аудио, и записник је био откуцан, а ја сам потписао први и последњи папир“, рекао је Улемек.
На захтев председавајуће судског већа, судије Снежане Јовановић, да појасни изјаву, Улемек је одговорио да је потписао последњу страну на којој је писало да је присутан „тај и тај“.
Власник „Дневног телеграфа“ Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. у Београду, испред зграде у којој је становао, а за његово убиство Тужилаштво за организовани криминал терети тадашњег начелника Државне безбедности (ДБ) Радомира Марковића, ондашњег начелника београдског центра ДБ Милана Радоњића и бившег главног инспектора Друге управе ДБ Ратка Ромића.
По оптужници, Ћурувију је убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ромић, који је као и Радоњић, ухапшен у јануару 2014.
Медији су, у време када је оптужница подигнута, наводили да је исказ Улемека дат Тужилаштву за организовани криминал 8. јануара 2014. у пожаревачком затвору „Забела“ био кључан за подизање оптужнице, хапшење осумњичених и расписивање потернице за Кураком, наводи се на сајту Фондације „Славко Ћурувија“.
Улемек, који у „Забели“ издржава дугогодишњу затворску казну за убиство премијера Зорана Ђинђића и друге злочине, рекао је да о убиству Ћурувије нема конкретна сазнања и доказе, али да има посредних сазнања до којих је дошао у разговору са тадашњим непосредним старешином Радетом Марковићем.
Улемек је казао да га је у 2000. години Марковић позвао ради неког хапшења и да је потом питао Марковића ко ће бити „навигатори“, односно особе које ће да помажу и асистирају приликом хапшења.
„Он ми је рекао: Они Радоњини што су убили Ћурувију“, рекао је Улемек и додао да је потом изашао из канцеларије и испред врата затекао Ромића и Курака са којима је кратко попричао.
Пре почетка сведочења Улемека, Радомир Марковић и његов адвокат Владимир Маринков затражили су да као сведок буде испитана чланица Комисије за истраживање убиства новинара Љиљана Смајловић која је била у публици. Они су рекли да Љиљана Смајловић треба да буде испитана јер је у јавности износила „неке ствари везане за случај“.
Одбрана оштећених и тужилац успротивили су се том предлогу, а судско веће саопштило је да ће о томе одлуку донети у даљем поступку.
Љиљана Смајловић је потом напустила судницу.
Одбрана окривљених затражила је да из званичних списа буде издвојен Улемеков исказ дат 2014. године у „Забели“, јер он тада није био ослобођен чувања државне тајне, а исказ су узимала два заменика тужиоца на саслушању које је почело у 18.10, односно ноћу и у нехуманим условима.
Бета
