Треба ли да струја буде најскупља за највеће потрошаче?

ДРЖАВА ОПЕТ СОЦИЈАЛНУ ФУНКЦИЈУ ПРЕВАЉУЈЕ НА ПРЕДУЗЕЋА

         МИНИСТАРКА енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић најавила је да ће струју највише плаћати - највећи потрошачи, а да ће „они са малом потрошњом имати бенефиције”.

         Да ли је ово добро за Србију и њену енергетику?

         Да ли је ово праведно према онима који троше више од осталих? Поготово према грађанима који су на то „осуђени” јер живе у зградама и без димњака и без централног грејања?

 

Мирослав ПРОКОПИЈЕВИЋ, Центар за слободно тржиште

Погажен закон тржишта: више повластица ономе ко више купује

         МИНИСТАРКА се овом изјавом сврстала у антитржишни део Владе. Јер, у тржишној привреди важи правило да што нечега више купујете – то добијате више повластица за ту куповину.

         А, овде је обрнуто – што више купујете, држава вас све више кажњава.

         Министарка Михајловић тиме само показује да је у оном делу Владе који ратује са тржиштем и са нормалним резонима. И није чудо што их „књиже” – и код нас и у свету – као велики назадак чак и у односу на претходну владу.

         То је било прилично тешко извести, али ево: извели су!

 

Никола ФАБРИС, професор Економског факултета у Београду

Заштита најугроженијих

         ОВДЕ је у питању социјална политика.

         Влада није ставила акценат на економичност и ефикасност, него на заштиту најугроженијих слојева.

         Не бих се усудио да прогнозирам какви ће бити ефекти, јер се нисам бавио енергетиком и не знам какви су нам енергетски биланси и капацитети, а колико треба средстава за инвестиције и амортизацију и сл.

 

Данијел ЦВЈЕТИЋАНИН, економиста, универзитетски професор

Цена струје је таква да највише добијају они који највише троше

         ПРЕ него што почнете да разматрате то питање, морате да се упитате - да ли цена електричне енергије надокнађује трошкове. Сви знамо да не надокнађује.

         Према  томе, цена струје је већ сада социјална категорија. Свако је на неки начин порески обвезник и свакога часте.

         Сада се поставља питање: кога највише часте, а највише часте оне који највише троше – јел` тако?

         У том смислу је то једна оправдана мера. Министарка поручује – убудуће електропривреда неће частити оне који највише троше, него ће частити оне, тј.омогућити олакшице, само онима који троше мало, јер се претпоставља да су они сиромашни.

 

Горан ПАПОВИЋ, председник Националне организације потрошача Србије НОПС

Ово је политички маркетинг, сви смо „угрожени потрошачи”

         У ЗАШТИТИ потрошача постоји категорија која се зове „угрожени потрошач”.

         Али, да ли ми имамо листу угрожених потрошача? То је требало да буде направљено раније. Ко ће сада дефинисати - ко је угрожени потрошач – хоће ли то значити да је угрожен онај који мање троши? Не знам каква ће бити математика и како ће се то уопште уградити у тарифни систем - ако то уопште постоји!

         Ми већ годинама тражимо да се направи социјална карта и да се дефинише категорија угроженог потрошача. Морају да се одреде тачни критеријуми: ко спада у ту категорију и тек онда можемо да причамо о јефтинијој струји и субвенцијама.

         У нацрту закона је писало, али су у Министарству енергетике то одбили, да за оне који нису „угрожени потрошачи” цена може да порасте само до 2 одсто, и то да би се то преливало на оне који не могу да плаћају струју.

         Они који нису угрожени - за њих би струја могла да расте до два одсто и од тога би се покривале невољне неплатише које су угрожене. То је дефиниција онога што је неко из закона избацио. А никада није урађена нализа и није направљена општа листа угрожених потрошача, јер се неко боји да је направи – пошто смо малтене сви угрожени потрошачи.

         Тако да је ово, чини ми се, један политички маркетинг.     

 

Александар СТЕВАНОВИЋ, сарадник Центра за слободно тржиште

За оне који не могу да плаћају струју, нека држава директно плаћа ЕПС-у

         ОВО је непримерено пребацивање социјалне политике на предузећа. И, то је нешто што смо наследили: у Србији се сматра да је најприроднија ствар на овом свету да се ЕПС бави социјалном политиком и тиме да ли неко може или не може да плати струју.

         Са становишта дугорочног здравља наше енергитике, то није добро, јер и ЕПС треба да послује на тржишним основама -  то би било много боље решење. С тим да се направи „мапа сиромашних људи” којима треба да се даје помоћ у новцу. То је потребно и зато што је могуће да је неко добростојећи, али не троши превише струје.

         За људе који не могу да плате струју, решење је да држава даје новац и плаћа директно ЕПС, али те људе у Србији треба јасно идентификовати.

         А кажњавати најбоље потрошаче тиме што ћете им наплаћивати више – то није баш логика која је потпуно јасна. Она нам више говори о природи система.

         Просечна цена увозне струје је највиша цена коју има смисла да неко плати у Србији. Све преко тога је лишено смисла.

         Генерално гледано – нема ту неких искорака нагоре, али нема ни помака да се почињемо одностити према енергетици као према тржишној области – и области где нема бесплатног ручка...