ТИТО: Био сам против устава из 1974, Голи оток је створио Кардељ
ИСТОРИЧАР ВЈЕНЦЕСЛАВ ЦЕНЧИЋ ОБЈАВИО КЊИГУ „ТИТОВА ПОСЛЕДЊA ИСПОВЕСТ”
- Састављена од стенограмских бележака чувеног Брозовог говора у Карађорђеву у децембру 1979. године и разговора које је водио са Јосипом Копиничем
- Наводно је рекао: „Био сам против давања државности покрајинама и деловима Устава који омогућују републикама издвајање из федерације без договора са осталим републикама, односно референдумом целе земље„
- Стево (Крајачић) није као председник Сабора дошао на отварање споменика у Јасеновцу. Дошао је у Липик, пијан, у ловачкој униформи и делегацију Србије извређао, вичући им: „Мало смо Вас потаманили”. О том скандалу поруку сам добио од Пуцара (Ђуро). Имам утисак да га се у Хрватској боје. Кад бих хтео да реагујем, бранила га је Јованка
Тито и Хрушчов
ИСТОРИЧАР Вјенцеслав Ценчић објавио је књигу „Титова последња исповест”, двадесет година после смрти Јосипа Броза Тита, неку врсту Титовог политичког тестамента који баца сасвим нову слику на лик и дело политичара који је оставио неизбрисив траг на политичкој сцени друге Југославије.
Књига је састављена од стенограмских бележака чувеног Брозовог говора у Карађорђеву у децембру 1979. године и разговора које је водио са Јосипом Копиничем, кога су многи сматрали најзначајнијим југословенским обавештајцем свих времена.
По оспоравању аутентичности ова узбудљива књига и сама на неки начин дели судбину главног сведока и актера, хваљеног, а онда и неумерено оспораваног – Јосипа Броза.
„Био сам против устава из 1974! Био сам против давања државности покрајинама и деловима Устава који омогућују републикама издвајање из федерације без договора са осталим републикама, односно референдумом целе земље. И тада, а и сада вам понављам да ће то „зло” од ових уставних права покрајина разбити Југославију. Знао сам да је безбедносно стање на Косову лоше, али нисам знао да су и односи наших република пали на тако ниске гране.
Другови, морам рећи, кад је у питању Косово да сви који су гласали за Устав 1974. године бити ће криви за судбину Југославије!
Размишљао сам и онако сам у себи рекао: „Па, стари, и ти би требало себи да одредиш наследника”. Размишљао сам и ставио на папир неколико млађих, већ искусних руководилаца и одлучио сам се на њих двоје: Мику Трипала и Рату Дугоњића. Пишући присетио сам се и на Иву Лолу Рибара, јер сам увек у шали говорио, а мислим да сам то рекао и Копиничу, да ће он бити мој наследник. Та информација „процурила” је за време рата, па се Хебранг нашао погођен и одлучио се на освету и организирао је ликвидацују Лоле.
О мом наследнику ником нисам говорио осим Јованки, а она је то, како ми је тврдила, из шале, рекла Стеви. Тај податак одмах је „процурио” до Владе и Бевца.
Стево Крајачић
Ни праунуци неће опростити задуживање! Након доношења новог Устава, републике су се уз сагласност Федерације за задњих годину и пар месеци задужиле преко 10 милијарди долара, то је зло и неопростиво за земљу – рекао је Тито. Ја сам, као председник државе, одбио да потпишем одобрење о задужењу земље, а Бакарић је као мој заменик то потписао.
Мене оптужују да сам забранио да се иде на ослобађање логораша које је тада чувало стотинак усташа – другови, тај Вицков предлог није дошао до мене и ја се сада питам где је завршио. Сам себе оптужујем зашто до сада нисам био у том логору смрти и поклонио се сенама убијених. Сада сам се присетио и податка да су и Хебранг (Андрија) и Крајачић (Стево) били против обележавања Јасеновца. Па иступ Стевин приликом откривања споменика у Јасеновцу. Није као председник Сабора дошао на отварање, дошао је у Липик, пијан, у ловачкој униформи и делегацију Србије извређао, вичући им: „Мало смо Вас потаманили”. О том скандалу поруку сам добио од Пуцара (Ђуро). Био сам, не љут, него обезглављен овим Стевиним испадом. Пуно пута се питам зашто не расветлимо ове Стевине небулозе и расипништво. Имам утисак да га се у Хрватској боје. Кад бих хтео да реагујем, бранила га је Јованка.
Голи оток је створио Кардељ, предложивши да се сви који су се изјаснили за Резолуцију изолују на једно острво. Помоћ у томе дали су му Аугустинчић и Стево (Крајачић) који су му причали о Голом отоку и добром камену с којим се служи Аугустинчић при изради скулптура. И тако је на састанку Политбироа, кад се расправља о изолацији ухапшених, Кардељ предложио Голи оток као најбоље решење. С једне и друге стране тог пута дочекивали би их већ ухапшени и тукли ремењем и тољагама, а ови „Словенци” одговорили би им и викали: „Не бијте нас човече”. Нису то били Словенци, већ Босанци и Личани који су радили у Словенији. Своје су ибеовце прогласили лудим, посебно ако се радило о школованом кадру. Тако је Едо „бранио” Југославију и Партију у Словенији. Због Голог отока нисам добио ни Нобелову награду за мир, иако је више од стотину државника света то предлагало.”
(solonovpolis.wordpress.com)
