Тајне набавке и милионска штета у Министарству одбране

МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ ТРИ ГОДИНЕ НЕЗАКОНИТО СКРИВАЛО РЕЗУЛТАТЕ РЕВИЗИЈЕ

• Буџет Србије је приликом набавке мобилног система радио-релејних веза преко Југохемије а.д. на курсним разликама оштећен за 12.745.230,23 динара приликом једног плаћања, а 259.331.786,08 динара приликом другог плаћања
• Као поверљиву набавку Министарство одбране третирало је куповину 19 путничких возила више класе за службене потребе, са додатним уређајима за светлосну и звучну сигнализацију. Министар одбране је донео одлуку којом се одобрава куповина аутомобила цени од 104.102.379,39 динара. Међутим, према закључку ревизора набавка путничких аутомобила није смела да буде третирана као поверљива
• Контрола јавних набавки у Министарству одбране показала је да је Управа за снабдевање тог министарства спроводила набавке и потписивала уговоре са здравственим установама и апотекама широм Србије, без обзира што је носилац осигурања војних осигураника био посебан Фонд који је имао својство правног лица

Пише: Иван Нинић

         НЕКАДАШЊИ начелник Генералштаба Здравко Понош био је у праву када је тврдио да има неправилности у трошењу буџетских средстава у Министарству одбране, показује документ до ког је дошла Пиштаљка.

         Губици на курсним разликама у пословању са Југохемијом а.д., куповина лекова, куповина станова, куповина службених аутомобила, уговарање тзв. поверљивих набавки, одређивање стопе провизије за комисионе послове кључне су неправилности које су открили ревизори у министарству које је водио Драган Шутановац. Да све ово не би изашло у јавност Министарство одбране је три године незаконито скривало резултате ревизије, али су они сараднику Пиштаљке достављени након налога Повереника за информације од јавног значаја.

         Генерал-потпуковник Здравкo Понош је 2008. упозорио јавност да се буџетом Министарства одбране управља „неекономично и нестручно“, да је финансијска одрживост система „крајње спорна“, те да је на „олаком игнорисању курсних разлика изгубљено 400 милиона динара“. Извештај ревизора из јуна 2009. до ког је дошла Пиштаљка показује да је приликом набавке мобилног система радио-релејних веза преко Југохемије а.д. буџет Србије управо на курсним разликама оштећен за 12.745.230,23 динара приликом једног плаћања, а 259.331.786,08 динара приликом другог плаћања.

         Министарство одбране и посредник (комисионар) Југохемија су крајем 2007. године уговорили увоз опреме мобилног система радио-релејних веза израелске фирме Tadiran Communications и то по цени од 36.946.964,23 америчких долара. Министарство одбране је 25. децембра 2007. платило аванс од 25 одсто вредности уговора, односно 6.610.129 долара, и то у 17.52, када је новац пренет Комерцијалној банци.

Здравко Понош

         Пошто је радно време банке тада већ било истекло, а плаћање је извршено у динарској валути, куповина девиза на међубанкарском тржишту је обављена тек наредног дана и то по текућем курсу, уместо по продајном курсу Народне банке Србије на дан плаћања, како је то уговором било предвиђено. „Због тога је настала курсна разлика од 12.745.230,23 динара коју је Министарство одбране платило 28. 12. 2007. године“, наводе интерни ревизори Министарства финансија у свом извештају. Притом је Министарство одбране могло да отвори девизни рачун у НБС и да плаћање обавља према курсу НБС, без губитака на курсним разликама, што је учињено тек у мају 2008. године.

         Допуна уговора између Југохемије а.д. и Министарства одбране која је извршена 24. 9. 2008. године предвиђала је да се, за опрему која ће бити испоручена 2008. и 2009. године, изврши плаћање „уплатом бескаматног аванса у износу од 17.992.189,50 USD до краја септембра 2008. године, с тим да комисионар (Југохемија) доставу комитенту (Министарству одбране) предрачун најкасније до 15. 9. 2008. године“. Након тога, Министарство одбране је упутило захтев НБС (30. 9. 2008.) да изврши плаћање 17.992.189,50 USD са девизног рачуна који је претходно отворен код НБС.

         Међутим, министарство је од НБС (1. 10. 2008) затражило повраћај претходно уплаћених 941,4 милиона динара, због тога што „комисионар Југохемија није успео да обезбеди сву потребну документацију за откуп девизних средстава“. Готово месец дана касније (29. 10. 2008.) Министарство одбране је издало налог за ново плаћање, а на девизни рачун код НБС овог пута је извршен пренос 1,2 милијарде динара.

         „Услед пораста курса USD Министарство одбране је ангажовало буџетска средства у износу од 259.331.786,08 динара већем него да је плаћање извршено 30. 9. 2008. године“, пише у налазу ревизора. Ревизори су констатовали да пуна уштеда није остварена због неспремности комисионара Југохемије (због недостатка потребне документације). Међутим, у извештају се не наводи да ли је Министарство одбране покушало да од Југохемије а.д. надокнади штету која је настала очигледном кривицом те компаније.

         Као поверљиву набавку Министарство одбране третирало је куповину 19 путничких возила више класе за службене потребе, са додатним уређајима за светлосну и звучну сигнализацију. Поверљивом одлуком Управе за снабдевање (1. 9. 2008) формирана је комисија и утврђена је вредност набавке на износ од 45.560.169,49 динара без ПДВ-а. Предузеће Porsche SCG д.о.о. из Београда доставило је понуду од 104.102.379,39 динара са ПДВ-ом за 19 возила марке ауди A6 и ауди A8. Потом је Управа за планирање и развој Министарства одбране одобрила повећање средстава за набавку, а министар одбране је донео одлуку којом се одобрава куповина аутомобила цени од 104.102.379,39 динара. Међутим, према закључку ревизора набавка путничких аутомобила није смела да буде третирана као поверљива.

         Посебну пажњу ревизори су посветили набавкама тзв. средстава посебне намене које је уговарало Министарство одбране и том приликом је утврђено да Планови набавке средства посебне намене за 2008. и 2009. годину нису донети у законским роковима. Набавке сложених борбених система и припадајућих услуга, као и набавке/продаје које су одлуком министра одбране одређене као државна тајна и као строго поверљиве, поверене су ЈП Југоимпорт СДПР. Према Уредби о средствима посебне намене, ово предузеће има право на наплату комисионе провизије до 1,5% од вредности извршене набавке, као и на наплату стварних трошкова које настану у поступку набавке. Ревизори су утврдили да министар одбране није донео посебне прописе којима се дефинише „сложени борбени систем“, начин поверавања набавке, начин утврђивања стопе провизије до 1,5% од вредности реализованог посла и врсте стварних трошкова за које се плаћа Југоимпорту.

         Контролом појединих уговора о набавкама средстава посебне намене ревизори су установили да Министарство плански определи један износ средстава у буџету, а потом изврши промену плана и набавку уговори по ценама које буду знатно веће од првобитно планираних. Такав случај је уочен и приликом набавки ракета ваздух-ваздух Р-27Р преко Југоимпорта. Планом опремања војске за 2008. годину првобитно процењена вредност набавке ових ракета је била 130 милиона динара, да би се потом извршила корекција плана и износ увећао на 288.640.000 динара.

         Југоимпорт је уговорио набавку ракета са Рособоронекспортом из Москве и то по цени од 359.008.819,60 динара са свим припадајућим трошковима, што је 70.368.820 динара више од плански обезбеђених и одобрених средстава у буџету. Министар одбране је донео одлуку да се ова набавка изврши (4.12.2008), а истог дана уговор су потписали Министарство одбране и Југоимпорт.

         Седам дана касније (11. 12. 2008.) министар одбране је донео одлуку којом је променио ранији План опремања и генералног ремонта наоружања и војне опреме за систем одбране за 2008. годину, те је на тај начин за куповину ракета Р-27Р одобрено повећање буџетских средстава од 25.315.000 динара. Ревизори су утврдили да је уговор о набавци ракета закључен пре него што су обезбеђена додатна средства у буџету, да за део уговора од 45.053.820 динара уопште није одобрено повећање буџетских средстава, те да спорна набавка ракета није спроведена у складу са Уредбом о средствима посебне намене.

         Контрола јавних набавки у Министарству одбране показала је да је Управа за снабдевање тог министарства спроводила набавке и потписивала уговоре са здравственим установама и апотекама широм Србије, без обзира што је носилац осигурања војних осигураника био посебан Фонд који је имао својство правног лица. Фонд за социјално осигурање војних осигураника није овластио Министарство одбране да у његово име може спроводити јавне набавке, како то прописује Закон о јавним набавкама. Дакле, надлежни из министарства су незаконито и на своју руку централизовали набавке, док су фактуре добављача лекова достављане на плаћање Фонду.

         Ревизори су проверили и начин на који је Министарство одбране 2008. године извршило куповину станова за службене потребе, а за шта су Закључком Владе била опредељена средства од 425 милиона динара. Огласи за куповину станова су у два наврата објављени у Службеном гласнику, али за ову куповину није спроведена јавна набавка. „С обзиром да су станови добра, да је куповина из буџетских средстава, а да је Министарство одбране државни орган, станови су предмет Закона о јавним набавкама, па је за набавку истих министарство било у обавези да спроведе поступак набавки у складу са законом“, закључили су ревизори у свом извештају који носи ознаке „службена тајна“ и „поверљиво“.

Извор: http://pistaljka.rs/home/read/248