ТАБАКОВИЋ: Србији ММФ није потребан због новца већ као контролор и саветник

ПРИЗНАЛА ДА ЈЕ НИСКА ИНФЛАЦИЈА У ОВОЈ ГОДИНИ ДЕЛОМ ПОСЛЕДИЦА НИСКЕ ТРАЖЊЕ И НИСКЕ КУПОВНЕ МОЋИ ГРАЂАНА

Јоргованка Табаковић

• Најавила могуће мање слабљење динара према евру током децембра и за пример навела да су током последња два дана постојaли „привремени притисци на слабљење динара због потреба НИС-а да плати већу количину увезене робе“

        ГУВЕРНЕР Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је данас да се до краја године могу очекивати одређени притисци на девизном тржишту и мање слабљење динара према евру.

        Табаковић је, гостујући на Б92, истакла да је у децембру уобичајено највећи притисак на девизном тржишту јер предузећа журе да потроше новац за јавне набавке, и привреда и држава измирују обавезе.

        У децембру је на НБС највећи посао да одржи ликвидност и не дозволи притиске на инфлацију и курс, рекла је она и додала да последња два дана постоје привремени притисци на слабљење динара због потреба НИС-а да плати већу количину увезене робе.

        До краја године биће још притисака на курс, али централна банка не циља ниједну одређену вредност курса, већ се труди да курс, који је флуктуирајући, одржи релативно стабилним са најмање трошкова, нагласила је Табаковић.

        Она је навела и да се у 2014. години очекује да инфлација у Србији буде око четири одсто, као и да у наредном трогодишњем периоду буде стабилна, како би земља имала стабилне услове за пословање.

        Табаковић је рекла да је тачно да је ниска инфлација у овој години делом последица ниске тражње и ниске куповне моћи грађана, и додала да повећање ниже стопе ПДВ-а у наредној години неће имати значајан утицај на раст цена.

        Она је нагласила и да при мерењу кретања цена треба имати у виду да је, управо због ниже куповне моћи, више од трећине промета прерађених производа пресељено на црно тржисте, односно на пијаце и бувљаке, и да НБС и Републички завод за статистику не обухватају те цене.

        Гувернер је навела да је финансијски систем у Србији стабилан, иако то не значи да повремено нема проблема, али да нема више банака које би могле да доживе судбину Агробанке или Привредне банке Београд.

        Према њеним речима, за проблеме настале у државним банкама и огромне трошкове које су морали да плате порески обвезници мора да се утврди одговорност и пропишу казне, које би обухватиле и одузимање незаконито стечене имовине.

        Поводом аранжмана са ММФ-ом, Табаковић је нагласила да та финансијска институција „страхује над нама“ да не би поновила грешке које је направила у Грчкој, Румунији и Бугарској.

        Она је поновила да Србија има девизне резерве на високом нивоу и да нам аранжман са ММФ-ом није потребан због новца, већ да та институција буде нека врста контролора и саветника.

        (Тањуг)