„Суд“ који је ослободио Готовину и Маркача, ослободио и Харадинаја, Баљаја и Брахимаја

ОЧЕКИВАНА ПРЕСУДА  ДОЧЕКАНА ОПШТИМ ВЕСЕЉЕМ

И ВАТРОМЕТОМ ШИПТАРА НА ТРГУ МАЈКЕ ТЕРЕЗЕ У ПРИШТИНИ

• Председавајући  судског већа - Јужноафриканац Џастис Баконе Молото - саопштио да тужилаштво није доказало главни навод из тачке шест оптужнице о постојању удруженог злочиначког подухвата који је имао за циљ успостављање потпуне контроле ОВК над зоном Дукађин присилним премештањем и злостављањем Срба, Рома и цивила Албанаца за које се сумњало да сарађују са српским снагама или на други начин не подржавју ОВК
• Према мишљењу већа, злочини из тачке три, четири и пет оптужнице - мучења једног Албанца, српског полицајца и држављанина БиХ, као и тројице албанских цивила и тројице Црногораца јесу доказани, али оптужени не сносе одговорност за те злочине. Закључено је такође и да наводно нису доказане тачке један и два оптужнице, а које се тичу окрутног поступања и убиства двојице Рома и српског полицајца Ивана Зарића
• Да хашка фарса буде већа, овај нови првостепени поступак против Харадинаја, Баљаја и Брахимаја никада није ни вођен

Извештава: Марија М. Зарић

       ХАШКА  неправда на делу - још три тешка ратна злочинца против Срба на слободи!

       „Суд“ који је ослободио хрватске генерале, ослободио је и главешине шиптарске ОВК, главног ратног савезника НАТО  из 1999. године!

       Веће хашког трибунала донело је данас тачно у 9 сати и 35 минута  по други пут срамотну првостепену одлуку и у поновљеном постуку ослободило одоворности за све тачке отпужнице бившег команданта Ослободилачке војске Косова Рамуша Харадинаја, Идриза Баљаја и Љахија Брахимаја.

Злочиначка тројка, судећи по одлуци првостепеног већа судије Џастиса Баконеа Молота, није крива ни за главну оптужбу - постојање удруженог злочиначког подухвата.

       Пуштање на слободу моментално је ступило на снагу, а ова скандалозна пресуда, очекивано је испраћена општим весељем и ватрометом Шиптара на Тргу Мајке Терезе у Приштини.

       Веће председавајућег судије из Јужне Африке, уз кога су седели Бартон Хол са Бахама и белгијски судија Ги Делова, одлуку је засновало  на свега шест тачака отпужнице, што је за тридесет и једну мање у односу на првобитни број недела за који су ови крвници били окривљени. Судије, упркос томе што су, између осталог, установиле постојање злочина у Јабланици (кључни елемент поновљеног поступка), донеле су стравичну одлуку - да тројица оптужених бивших челника ОВК за њих нису одговорни. Тачније:

       - Не постоје веродостојни докази да је Харадинај знао за злочине почињене у логору ОВК у Јабланици 1998. године- саопштио је председавајући Јужнофриканац, у новој првостепеној пресуди, на коју ће хашко тужилаштво можда уложити жалбу.

       Одлука већа заснована је на оптужници за злочине који су почињени од 1. марта до 30. септембра 1998. у време кад је он био командант такозване оперативне зоне Дукађин (Метохија).

       Али, председавајући је, образлажући пресуду, рекао да Тужилаштво није доказало главни навод из тачке шест оптужнице о постојању удруженог злочиначког подухвата који је имао за циљ успостављање потпуне контроле ОВК над зоном Дукађин присилним премештањем и злостављањем Срба, Рома и цивила Албанаца за које се сумњало да сарађују са српским снагама или на други начин не подржавју ОВК.

       Према мишљењу већа, злочини из тачке три, четири и пет оптужнице - мучења једног Албанца, српског полицајца и држављанина БиХ, као и тројице албанских цивила и тројице Црногораца јесу доказани, али оптужени не сносе одговорност за те злочине. Закључено је такође и да наводно нису доказане тачке један и два оптужнице, а које се тичу окрутног поступања и убиства двојице Рома и српског полицајца Ивана Зарића.

       Иначе, да хашка фарса буде већа, овај нови првостепени поступак против Харадинаја, Баљаја и Брахимија никада није ни вођен. Притом су Харадинај и Баљај први оптуженици у Хагу који два пута излазе пред суд због истог злочина - убиства осам заробљеника у кампу ОВК у Јабланици.

       Првом првостепеном пресудом, изреченом почетком априла 2008. године, Харадинај и другооптужени Баљај ослобођени су кривице по свих 37 тачака оптужнице за злочине над Србима, Ромима и Албанцима у околини Дечана 1998. Тужилаштво је потом за њихове злочине тражило казну од најмање 20 година затвора понаособ, након што су по окончању првог суђења, по оптужници за злочине на ширем подручју западног Косова, Харадинај и Баљај ослобођени и пуштени на слободу. У том првом процесу само је Брахимај био осуђен на шест година затвора.

       И тада је уследила бурна рекација због ослобађања „човека“ који у аутобиографској књизи „Прича о рату и слободи“, наводи без икаквих последица: „Стално смо нападали српске снаге. На сваком месту. Дању и ноћу. Без скривања. Сваког дана смо убијали српске полицајце...“.

       Жалбено веће је, међутим, у јулу 2010. укинуло ослобађајуће пресуде, потврдило казну од шест година затвора за Брахимаја и наложило да се процес понови по шест тачака оптужнице - за злочине у логору Јабланица. Жалбено веће је закључило да је доказни поступак тужилаштва завршен пре времена, односно пре него што су саслушана два сведока која су одбијала да дају исказ.

       Као и на првом суђењу, које је, због недостатка доказа, завршено ослобађајућом пресудом, Тужилаштво се и у поновљеном процесу срело са сличним проблемима - са уплашеним сведоцима који су мењали исказе или одбијали да сведоче. О несталим и убијеним сведоцима током поновљеног поступка остале су само куоларске приче по хашким ходницима.

       Наиме, Апелационо веће је прихватило аргумент тужилаштва да првостепени процес није био правичан зато што претресно веће није уложило довољно напора да саслуша два кључна сведока против оптужених, који су одбили да сведоче зато што су били „узнемиравани“ и „застрашени“.

       Трибунал је своју одуку донео на основу мишљења апелационих судија да претресно веће на првостепеном суђењу починило грешку ускраћујући тужилаштву додатно време да обезбеди исказе кључних сведока у ситуацији у којој су сведоци били узмениравани и застрашивани и тиме је спречено да правда буде задовољена, наводи се тада у одлуци која је донета већином гласова судија, уз противљење председавајућег Робинсона. Према тој одлуци, претресно веће није добро проценило утицај застрашивања сведока на правичност суђења и пропустило је да предузме примерене кораке да осигура њихове исказе.

       - Та грешка поткопала је правичност суђења и проузроковала да правда не буде задовољена - назначио је тада судија Робинсон.

       Од оних који су се овај пут одважили, тј. били приморани да сведоче, били су бивши припадник ОВК Шефћет Кабаши, додуше  оптужен за непоштовање суда, јер није хтео да да исказ ни на поновљеном суђењу у предмету „Харадинај“, али је потом признао кривицу и био осуђен на два месеца затвора; и, у априлу, без присуства јавности, саслушани други „невољни сведок“ оптужбе, са ознаком „80“ који је рекао да су Баљај и Брахимај у пролеће 1998. учествовали у премлаћивању, сакаћењу и убиству више заточеника Јабланице, а такође је рекао да је Харадинај „морао да зна“ шта се тамо дешавало.

       Пред данашње изрицање пресуде бившим командантима ОВК, косовски Албанци већ су им били спремили свечани дочек и најавили нови политички ангажман хашког оптуженика Харадинаја, чак и премијерско место, док су власти у Србији упозориле да би његово евентуално ослобађање могло да угрози политички дијалог који се води у Бриселу.

Харадинајев адвокат позвао Дел Понте да се извини Шиптарима

       Адвокат Рамуша Харадинаја Бен Емерсон изјавио је да се он вечерас враћа у Пристину:

       - Он ће наставити да ради као лидер Косова, на функцији на којој је био пре суђења -  рекао је Емерсон новинарима и позвао бившу главну хашку тужитељку Карлу дел Понте да се јавно извини тројици оптужених и народу на Косову што је уопште подигла оптужницу против њих.