Пресуда „газда Језди” после 20 година и деценију суђења

ВАСИЉЕВИЋ ЈЕ У ЦЕНТРАЛНОМ ЗАТВОРУ ОД 26. МАРТА 2010. ГОДИНЕ,

КАДА ЈЕ ИЗРУЧЕН СРБИЈИ ИЗ ХОЛАНДИЈЕ

Јездимир Васиљевић

        ВИШИ суд у Београду изрећи ће у среду, 20. фебруара, првостепену пресуду некадашњем власнику пирамидалне штедионице „Југоскандик” Јездимиру Васиљевићу и његовим сарадницима оптуженим за вишемилионско оштећивање грађана Србије почетком деведесетих.

       Пресуда ће Васиљевићу, познатом и као „газда Језда”, бити изречена после више од десет година суђења и 20 година од краха штедионице у марту 1993.

       Тај процес обележила су бекства оптужених, протести оштећених штедиша, развлачење имовине Југоскандика...

       Иако је процес због малверзација у тој пирамидалној штедионици познат по Васиљевићу, први на оптужници је Подгоричанин Милорад Вукотић - директор Банке приватне привреде Црне Горе.

       За Вукотићем је крајем 2011. године расписана потерница, одређен му је притвор и одлучено да му се суди у одсуству.

       Васиљевић је, такође, два пута бежао из земље. Први пут 1993, након краха штедионице, али је 2000. ухапшен на београдском аеродрому Никола Тесла.

       Током вишегодишњег суђења, Васиљевић је поново из Србије побегао 2006. године и суђење је тада прекинуто. Због тога му је пропало и јемство од око милион евра хипотеком на кући на Дедињу, коју је за њега заложио пријатељ.

       Васиљевић је у Централном затвору у Београду од 26. марта 2010. године, када је изручен Србији из Холандије, у којој је годину дана раније ухапшен по српској потерници. Данас, он хода уз помоћ штака и често се жали на лоше здравствено стање.

       Осим Вукотића и Васиљевића, на оптужници су Драган Антонијевић, Љубивоје Шундић и адвокат Стеван Протић. Сви су негирали кривицу за злоупотребу службеног положаја, преваре и утаје у вези с пирамидалном штедњом у „Југоскандику”.

       Почетком деведесетих, хиљаде људи широм Србије улагале су новац у Југоскандик, како би уз високе камате извукли велики профит за кратко време. Многи су продавали некретнине, возила и драгоцености да би новац уложили у штедионицу и брзо након њеног краха „остали празних шака”.

       Народна банка Србије у више наврата покушавала је да вештачењима утврди тачну штету као и вредност имовине Југоскандика.