Почиње "десанадеризација" Србије

ШТА ЈЕ ПРАВА ПОЗАДИНА ТАДИЋЕВОГ НЕПРИСТАЈАЊА ДА УРС УЂУ У НОВУ ВЛАДУ?

• Пошто још увек надзор у Србији углавном држи и контролише Демократска странка, као српског Иву Санадера Демократска странка је - по принципу „боље он него ја“ - одредила Млађана Динкића, председника Уједињених региона Србије (УРС). Управо због тога Борис Тадић не жели Млађана Динкића у новој Влади Србије, јер би то отежало процес његовог хапшења
• Хапшењем и процесуирањем Млађана Динкића били би привремено сачувани појединци из врха Демократске странке, а задовољена ЕУ, јер би се показало да је коначно један високи српски државни функционер завршио у затвору. Али, процесуирање Динкића неће аболирати врх Демократске странке
• ЕУ  инсистира на 24 спорне приватизације. Споран је и уговор о продаји (од 4. априла 2006. године) односно када је незаконито извршено преузимање имовине „Мобтел-а“ од стране новоформираног предузећа „Моби 63“ и продаја „Моби 63“ норвешком „Теленор-у“, који је проглашен државном тајном
• Где је нестало 1,513 милијарди евра колико је добијено од продаје „Мобтела“ страном власнику? Зашто на рачун Народне банке Србије није уплаћен целокупни износ за продају „Мобтел-а“ него износ умањен за 200 милиона евра

         У СРБИЈИ су недавно завршени предсједнички, парламентарни, покрајински и локални избори. На предсједничким изборима побједио је Томислав Николић (Српска напредна странка-СНС), који је 31.маја 2012.године преузео предсједничку дужност.

         На парламентарним изборима највише гласова освојила је коалиција „Покренимо Србију – Томислав Николић“ (24,01%), затим коалиција „Избор за бољи живот – Борис Тадић“ (22,07%), коалиција „Ивица Дачић - СПС, ПУПС, ЈС“  (14,54%), итд.

         Иако је побједник парламентарних избора Николићева Српска напредна странка (СНС) (24,01%) уважавајући демократске принципе та странка би требала саставити нову Владу Републике Србије. Међутим, парадоксално је да изборни губитник Тадићева Демократска странка (ДС) покушава саставити нову Владу Републике Србије. Тиме се доводи у питање смисао демократских избора, јер се на овакав начин све своди на постизборну математику сакупљања подршке најмање 126 посланичких мандата како би се могла изгласати нова влада Србије.

         Формирање владе одвија се у атмосфери снажног притиска ЕУ, која захтјева од Србије да започне борбу против организованог криминала и корупције односно започне процес „десанадеризације“ Србије као што је то започето у Републици Хрватској. Тај процес значи, да је потребно почети процесуирати највише представнике власти у Србији због почињеног организованог криминала и корупције.

         Пошто још увек надзор у Србији углавном држи и контролише Демократска странка, као српског Иву Санадера Демократска странка је - по принципу „боље он него ја“ - одредила Млађана Динкића, предсједника Уједињених региона Србије (УРС). Управо због тога Борис Тадић не жели Млађана Динкића у новој Влади Србије, јер би то отежало процес његовог хапшења, које би бацило сјенку на његову владу.

         ЕУ, између осталог, интересује где је после демократских промјена 5.октобра 2000.године „нестао“ новац Милошевићевог режима на рачунима у иностранству, посебно на Кипру, и каква је у томе улога Млађана Динкића.

         ЕУ је своје захтјеве за процесуирањем одговорних за почињени организовани криминал у Србији појачала послије отварања истраге у Аустрији мјесеца септембра 2011.године због куповине мобилних оператера у регији од стране аустријског државног Телекома, од којих се посебно истиче „Мобтел“ те захтјева из резолуције Европског парламента (ЕП) од 29.марта 2012.године у којој се од Србије захтјева да изврши ревизију спорних приватизација.

         Посебно се истиче предузеће „Мобтел“, које је продано контроверзном аустријском бизнисмену Мартину Шлафу, касније норвешком Теленору за 1,513 милијарди еура.

         Међународни институт ИФИМЕС је у претходним анализама упозоравао, да поједини највиши функционери Демократске странке дјелују као организована криминална група. Дванаест година владавине Тадићеве Демократске странке представља период компромитација и повезивања са организованим криминалом и корупцијом. То илуструју многобројни примјери. Неке од примјера је навела и ЕУ у резолуцији Европског парламента донесеној 29.марта 2012.године. ЕП захтјева од власти у Србији да проведе истраге и ревизију спорних приватизација у 24 предузећа.

         Истраге поменутих приватизација указују на кључну улогу у већини спорних приватизација Бориса Тадића и појединаца из врха Демократске странке и Млађана Динкића, предсједника Г17 Плус и лидера Коалиције Уједињени региони Србије (УРС). Европска унија изнијела је озбиљне примједбе на законитост проведене приватизације, посебно у предузећима „Сартид“, „Југоремедија“, „Мобтел“, „Ц маркет“ и „АТП Војводина“.

         ЕУ захтјева од власти у Србији, да одмах скину ознаку тајности са докумената о приватизацији и продаји спорних предузећа, који су до сада били означени државном тајном што је у супротности са професионалним и европским стандардима.

         Уколико би Демократска странка поновно формирала Владу Србије имали би ситуацију да ревизију спорних приватизација врши иста власт, која је и проводила спорне приватизације.              Поставља се питање како ће српска влада исплатити одштету свима онима којима је проузрокована штета спорним и незаконитим приватизацијама. Економски стручњаци упозоравају, да уколико би дошло до новчаних исплата одштета то би проузроковало банкрот српске државе. Због тога се предлаже, да се изврши конверзија накнада за проузроковану штету у власничке дијелове појединих предузећа и тако избјегне банкрот државе Србије, а тиме задовољи правда и истовремено испуне услови ЕУ. Збога тога је нужан договор између Владе Србије и оштећених појединаца и правних лица.

         Међународни институт ИФИМЕС сматра, да на захтјев ЕУ ревизију спорних приватизација морају вршити независне међународне ревизорске институције уз снажан међународни мониторинг. Већина проведених приватизација у Србији нису приватизације у правом значењу те ријечи него се радило о трансферу власничких права, јер досадашње приватизације углавном нису представљале инвестиције. Гринфилд инвестиције су мотори развоја сваке државе, а држава кроз различите облике субвенција може подстаћи и помоћи привредни развој.

         Хапшењем и процесуирањем Млађана Динкића били би привремено сачувани појединци из врха Демократске странке, а задовољена ЕУ, јер би се показало да је коначно један високи српски државни функционер завршио у затвору. Процесуирање Динкића неће аболирати врх Демократске странке, али ће сасвим сигурно за неко вријеме одгодити њихово процесуирање. Слично се десило и у Хрватској када су ухапшени и процесуирани Иво Санадер и Дамир Поланчец, предсједник и потпредсједник Владе Републике Хрватске, док су остали пролонгирали, чак и избјегли процесуирања мада су такође одговорни.

ТАДИЋ НЕ МОЖЕ ИЗБЈЕЋИ ОДГОВОРНОСТ

         Кроз спорну приватизацију „Мобтела“ посредовањем Мартина Шлафа „Мобтел“ је продан норвешком оператеру „Теленор“, а Борис Тадић је био предсједник Управног одбора „ЈП ПТТ саобраћаја Србије“, која је била сувласник „Мобтела“ и истовремено је био министар телекомуникација.

         За вријеме руковођења министарством телекомуникација у дужем временском периоду Борис Тадић био је предсједник управног одбора „ЈП ПТТ саобраћаја Србије“, која је имала заједничку компанију „Мобтел“ са Богољубом Карићем. Из тог периода није разјашњена улога Бориса Тадића у поступку покретања стечаја, утврђивања висине унијетог оснивачког капитала, у припреми компаније за продају за купца, који се везује за његову Демократску странку, спонзорства која су ишла по налогу Бориса Тадића и сл. Истражни органи у досадашњем раду нису саслушали нити процесуирали  Тадића по овим питањима.

         Споран је уговор о продаји од 4. априла 2006.године односно када је незаконито извршено преузимање имовине „Мобтел-а“ од стране новоформираног предузећа „Моби 63“ и продаја „Моби 63“ норвешком „Теленор-у“, који је проглашен државном тајном. Поставља се питање зашто и због чега је један комерцијални уговор проглашен државном тајном и због чијих интереса? Где је нестало 1,513 милијарди еура колико је добијено од продаје „Мобтела“ страном власнику? Зашто на рачун Народне банке Србије није уплаћен цјелокупни износ за продају „Мобтел-а“ него износ умањен за 200 милиона еура.

         Аустријско државно тужилаштво о улози Мартина Шлафа и државног Телекома Аустрије у тим пословима покренуло је истрагу у Аустрији. Воде се истраге против Шлафа и других учесника. Поред истраге аустријског тужилаштва септембра 2011.године формирана је и истражна комисија аустријског парламента, која истражује улогу поменутог Шлафа али и тадашњег вице-канцелара Хуберта Горбаха, који је учествовао у том послу, тадашњег канцелара Волфганга Шисела и других појединаца. Одмах послије оснивања истражне комисије због неометаног провођења истраге Шисел је поднио оставку на мјесто посланика у аустријском парламенту.

         У овом случају постоје елементи организованог криминала што доказује и учешће тадашње европске комесарке Бените Фереро Валднер у том послу и још неколико високо позиционираних функционера ЕУ, али и функционера из Србије.           

         Путеви аустријске истраге неминовно воде до Србије где ће се морати истражити улога Бориса Тадића, Млађана Динкића, Вука Јеремића, Срђана Шапера и других и утврдити њихова повезаност са Мартином Шлафом. Истражиоци сматрају, да је кључно за расвјетљавање спорне приватизације „Мобтел-а“ да аустријски истражиоци саслушају Богољуба Карића, који може понудити одговоре на многа питања и допринијети окончању истраге у вези криминалне продаје „Мобтел-а“.

         Међународни институт ИФИМЕС сматра, да не би било добро за Србију и Демократску странку (ДС), да учествује у формирању Владе Србије због многобројних неправилности и тешких хипотека проистеклих из 12-годишње владавине чиме би барем дјелимично показали да су Демократска странка и уважили демократски принцип, да губитници избора не могу предводити нову Владу Србије.

http://www.vijesti.ba/kolumne-komentari/93086-Pocinje-desanaderizacija-Srbije.html