ПО ДСС КиМ: Има нешто у томе како се Шешељ устремио на ДСС, а како хвали Вучића

БИВШИ ФУНКЦИОНЕРИ ДСС ПРЕЛАЗЕ У СНС  ТАКО ДА ЈЕ ЈАСНО ДА ИМ ЈЕ ОДУВЕК БИЛА НАЈВАЖНИЈА ВЛАСТ

Др Ненад Којић

         ПОСМАТРАЈУЋИ посланичку изборну листу Српске напредне странке, прво пада у очи је да врви од некадашњих функционера и челника Демократске странке Србије.

         Први међу њима је некадашњи председник извршног одбора Демокатске станке Србије и заменик градоначелника града Београда Андреја Младеновић. Онда се ређају некадашњи потпредседник ДСС-а и председник економског савета ДСС-а Ненад Поповић, онда опет некадашњи Ппредседник извршног одбора Јован Палалић и тако у недоглед. Нешто раније, али опет како на листи тако и на државним функцијама су Драган Шормаз и дугогодишњи посланик и председник политичког савета ДСС-а Раде Обрадовић.

         Свима њима у времену владавине Демократске странке Србије Косово је било света српска земља, најскупља српска реч, неотуђиви део територије Србије, а онда су се преко ноћи нашли на листи Српеке напредне странке, странке која је потписала издајнички Бриселски споразум којим се одрекла Косова и Метохије.

         Изгледа да то није све. Некадашњи посланик ДСС-а у Скупштини Србије као и потпарол ДСС-а Петар Петковић спрема се да постане помоћник директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића.

         Основно питање које се ту поставља гласи: зашто се оволики број бивших функционера ДСС-а нашао у издајничком колу са Српском напредном странком?

         То је пре свега голи материјални и финансијски интерес.

         Андреја Младеновић је тако сачувао функцију заменика градоначелника а слободно се може рећи да је и подоста заимао. Говори се да је, опет са некадашњим високим функционером ДСС-а, Драганом Томићем иначе хапшеним у афери „Колубара“ купио силне хектаре земљишта на Фрушкој Гори. За Ненада Поповића се одавно зна да га уцењују и садашња и претходна власт зато што је растурио и уништио некадашњи понос металне идустрије Србије „Минел“, као и зато што је и неуредан платиша вишемилионских комерцијалних кредита. У јавности слови за русофила који је, што је мало чудно, задњих пет-шест година редовни посетилац на Обамином молитвеном доручку.

         У Демократској странци Србије од њеног оснивања је важило гесло: демократско и национално - да, демократско или национално – не. За ове некадашње функционере Демократске странке Србије је изгледа увек важио принцип комерцијално-трговачког карактера - идем код оног ко да више.

         Задатак који им је Александар Вучић поставио као услов да се нађу на његовој листи јесте да они што жешће и јаче нападају Демократску странку Србије. И управо то и раде током ове предизборне кампање по систему - потурица је гори од Турчина. Или још боље казано, најгоре усташе су били некадашњи Срби.

         По начину на који се председник Српске радикалне станке Војислав Шешељ устремио на Санду Рашковић-Ивић и опозициону Демократску странку Србије, а како и колико хвали Александра Вучића, највероватније да има посебног разлога.

         Како и колико, то он зна најбоље. Јер бесплатни сир је само у мишоловци.

         Председник покрајинског одбора                                                                                                                           

         Демократске странке Србије

         др Ненад Којић