„ЊУЈОРК ТАЈМС“: Бриселски споразум храбри аспирације оних који желе Велику Албанију

АМЕРИЧКИ ЛИСТ ИСТОВРЕМЕНО ТВРДИ И ДА „ПАРАФ“

КОСОВО ПРAКТИЧНО ДЕЛИ НА АЛБАНСКИ И СРПСКИ ДЕО

• Аутор текста је Дејвид Филипс, програмски директор Института за истраживање људских права Колумбија универзитета у Њујорку и аутор више књига о постконфликтним друштвима, а још упозорава да „бриселски договор неће донети помирење српског и албанског народа, нити ће им помоћи да приступе Европској унији“

       БРИСЕЛСКИМ споразумом Србија не признаје независност Косова, а тај споразум Косово практично дели на албански и српски део, објавио је Њујорк Тајмс.

       У ауторском тексту професора Колумбија универзитета Дејвида Филипса, који објављује њујоршки дневник, оцењује се да Србија овим споразумом наставља да има улогу заштитника интереса Срба на северу Косова.

       „Суштински, тиме се Косово дели на албански и српски део“, навео је Филипс, који сматра да се тиме потврђује „насилна националистичка агенда Слободана Милошевића о Великој Србији“.

       Међутим, амерички професор указује и да бриселски споразум „храбри аспирације“ Албанаца са Косова, Албаније, Македоније и Црне Горе, који желе Велику Албанију.

       Филипс, који је програмски директор Института за истраживање људских права са Колумбија универзитета у Њујорку и аутор више књига о постконфликтним друштвима, сматра да „бриселски договор неће донети помирење српског и албанског народа, нити ће им помоћи да приступе Европској унији“.

       Према његовом мишљењу, Запад треба да промени приступ и омогући балканским нацијама „солидарност из интереса“.

       Филипс каже да је потребно да на Балкану дође до договора који би значио нешто између поделе на моноетничке мини државе и једна велике државе.

       „Средњи пут је интересна солидарност, која би очувала национални суверенитет и границе, али би омогућила чланицама и различитим етничким групама да сарађују у трговини, транспорту, просвети, на медијском и уметничком плану“, навео је њујоршки професор.

       Филипс објашњава да је чланство у ЕУ требало да буде „мамац“ за превазилажење непријатељстава на простору бивше Југославије, али да до тога није дошло.

       Он оцењује да сем Словеније која је већ чланица и Хрватске која улази у јулу, остале земље нису близу испуњавања услова за чланство у ЕУ.

       „Као што је Турска добро научила, неке европске нације једноставно не желе већински муслиманску земљу у свом клубу, док друге потцењују балканске земље, оцењујући их бастионим финансијске нестабилности и местом где дилери дроге и криминалне банде имају заштиту“, истакао је професор Колумбија универзитета.

       Према његовом мишљењу, стварање веза које се ослањају на заједничке интересе, а превазилазе постојеће границе, помогло је да се стабилизује Северна Ирска, као и односи сунита и шиита на Блиском истоку.

       „То може да донесе резултате ако постоје владе које промовишу права мањина и међу странама чији су лидери спремни за мир“, закључио је Филипс.