Није ли крајње време да се Србија окрене Русији и својим стратешким интересима?

ЈЕДИНИ НАЧИН ДА СРБИЈА САЧУВА ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ,

ПОВРАТИ СУВЕРЕНИТЕТ И МОГУЋНОСТ ДА БРАНИ СВОЈЕ ИНТЕРЕСЕ

        СРБИЈА се дуже од деценије пење уз туђе уже. Уз уже које - најблаже речено - није пријатељско.

       Тражи срећу код  оних који јој - за сву досадашњу историју - никад нису донели ништа добро. У сваком случају, ништа што није било више у њиховом него у српском интересу.

       Није ли крајње време да се Србија окрене Русији и својим стратешким интересима?

       Није ли то требало одавно учинити?

       Није ли то једини начин да Србија сачува државне границе, да поврати суверенитет и право и могућност да брани своје интересе?

Рајко ПЕТРОВ НОГО, песник, академик САНУ Окренути се Русији, наравно, само њој је довољно што постојимо!

• Геостратешки би Русија могла много да нам понуди, а да је не кошта много

       МИ СВЕ радимо да бисмо могли да кажемо: све смо учинили, а ви нас нећете, што практично значи да ка Русији треба да нас окрену управо ови који о свему одлучују.

       Пошто нема добрих вести о Косову - а кад их је па било?! - остаје нам да говоримо „Довиђења, догодине у Призрену“.

       Да ли треба да се окренемо ка Русији? Наравно! Одавно је било време за то! Њој је довољно што постојимо.

       Геостратешки би могла много да нам понуди, а да је не кошта много.

       Конкретно, од Јужног тока до индустријализације и електрификације земље, како се то говорило у оно доба.

Владислав ЈОВАНОВИЋ, министар иностраних послова СРЈ Грешка је што смо се 12 година замајавали са Бриселом

• Ово са Албанцима, Ештоновом и Бриселом је губљење времена, јер су то другоразредни и трећеразредни играчи, а све конце на Балкану држи Вашингтон. Још није касно: отворених карата треба да питамо - шта Америка хоће са Срибијом, да ли да настави политику одмазде или да ресетују односе и уважавају нас као малу, али партнерску земљу. Вероватно би одбили - али ми бисмо онда имали морално и политичко оправдање да се окренемо другој политици
• Алтернативна политика обухвата Русију, Кину, Индију, одређене афричке земље итд, а с Русијом као главним ослонцем у тој алтернативи. Онда бисмо могли да са њом развијемо лепезу односа, укључујући и да размотримо пројекат који је Путин изнео о Евро-азијском блоку, где је остављено значајно место и за Србију

       НАШ главни проблем је Америка - то сам одувек говорио - и наша је грешка што смо се 12 година замајавали с Бриселом, уместо да директно разговарамо са Вашингтоном и директно му предочимо све што би за њега било интересантно. А то је да му предочимо да би Америка са Србијом чије виталне и националне интересе уважава могла да на Балкану постигне много више него са Србијом против чијих интереса диретно иде и коју не уважава.

       Америка би то по инерцији одбила и ми бисмо могли да приступимо алтернативној политици.

       Ово са Албанцима, Ештоновом и Бриселом је губљење времена, јер су то другоразредни и трећеразредни играчи, а све конце на Балкану држи Вашингтон. Још није касно: отворених карата треба да питамо - шта Америка хоће са Срибијом, да ли да настави политику одмазде или да ресетују односе и уважавају нас као малу, али партнерску земљу. Вероватно би одбили - али ми бисмо онда имали морално и политичко оправдање да се окренемо другој политици.

       Алтернативна политика обухвата Русију, Кину, Индију, одређене афричке земље итд, а с Русијом као главним ослонцем у тој алтернативи.

       Онда бисмо могли да са њом развијемо лепезу односа, укључујући и да размотримо пројекат који је Путин изнео о Евро-азијском блоку, где је остављено значајно место и за Србију. Онда бисмо, не прекидајући економске и друге прихватљиве везе и облике сарадње са САД и ЕУ, могли да се отресемо притисака и да изградимо лик о нама као земљи која себе поштује.

       Тако бисмо и друге навикли да се према нама односе са уважавањем које и ми имамо према њима.

       Такву алтернативну политику сам ја предлагао последњих 10 година.

Милош ЈОВАНОВИЋ, народни посланик, потпредседник ДСС Само окретањем на Исток можемо сачувати државу

• Првенствено треба појачати економску сарадњу са Русијом, да наши производи више уђу на руско тржиште, да се поспеши сарадња у наменској индустрији и војна сарадња. То је чак можда један од приоритета

       КО ГОД мисли да сарађује са западним светом, односно са САД и ЕУ по питању националних интереса Србије - КиМ, Републике Српске, а сутра можда о Војводине - тај греши, јер свака сарадња са њима по тим питањима за Србију ће бити погубна.

       Са западим светом је свака економска сарадња добродошла, али у геополитичком смислу, ако желимо да преживимо и сачувамо државу као такву,  немамо друге него да се окренемо на Исток.

       И ми сами морамо да се уозбиљимо, јер ни са Истока ништа не долази тек тако: морамо да постанемо вреднији и раднији.

       Шта да тражимо? Првенствено треба да се појача економска сарадња, да наши производи више уђу на руско тржиште, да се поспеши сарадња у наменској индустрији и војна сарадња- то је чак можда један од приоритета.

       Шта да дамо - квалитетне производе и гаранцију да нећемо ући у НАТО. То је за почетак сасвим довољно - рећи да нећемо ући у круг атлантских интеграција које у крајњем исходишту имају циљ који је Русији неприхватљив.

Марко ЈАКШИЋ, народни посланик, потпредседник Заједнице српских општина КиМ Са Русијом ћемо се уздићи и усправити

• Крајње је време да се Србија окрене правом пријатељу. А то је Русија, плус земље као што је Кина. Без тога ћемо као земља пропасти у сваком смислу: економском, политичком, војном...

       АМЕРИКА нас уцењује! Она је коловођа свега што нам се лоше дешава!

       Прво нас је бомбардовала са савезницима, а онда као финале нам отима 16 одсто територије. То значи да је - после свих ових година, понижења, малтретирања и мрцварења, уназађивања државе Србије - крајње време да се Србија окрене правом пријатељу. А то је Русија, плус земље као што је Кина. Без тога ћемо као земља пропасти у сваком смислу: економском, политичком, војном...

       Треба неговати економске односе на завидном нивоу и тражити да се и Србија и Русија држе међународног права - јер је оно потврда да је КиМ неотуђиви део Србије.

       Треба наставити тамо где смо стали после потписивања уговора о специјалним економским везама.

       То ће бити  сасвим довољно да се наша земља подигне, усправи и живи као свака нормална држава.

       Шта понудити? Руку пријатељства. За почетак, нема потребе да улазимо у неке војне блокове, али треба озбиљно размишљати да Србија приступи Евроазијској унији. То је огромно тржиште на којем за нас има места. Ако један Исланд, Нови Зеланд или Вијетнам траже да буду део те Уније, зашто не би била и Србија?!  

Владимир КРШЉАНИН, председник Покрета за Србију Велики су домети православног света који предводи Русија

• Економске, политичке и војне моћи нашег стварног савезника, Русије, су такве да Србији ни од англоамериканаца не прети никаква реална опасност, а камо ли од њихових приштинских криминалаца. Бриселска представа је бљутави бућкуриш лажи, дилетантизма и издаје
• Не постоји ни најмања могућност да се у режији англоамериканаца постигне било шта добро за Србију. Сваки „споразум“ евентуално постигнут у Бриселу значио би смрт Србије

       ШТО се тиче (англо)американаца - они су главни и одговорни за све српске недаће и несреће у последње две деценије (а и много дуже).

       Кад је у питању Косово и Метохија - ми се ту не суочавамо са неким „нерешивим вишевековним спором“ Срба и Албанаца (а сетите се Скендербега, добротвора Хиландара и свете мајке Ангелине, за које историчари никако да се сложе јесу ли били Срби или Албанци). Тај „спор“ ето, беспотребно оптерећује Србију, па га се треба решити да би јој будућност била олакшана.

       Не, овде се ради о једном хорор-трилеру режираном у Пентагону, Ленглију и Лондону, у коме ми имамо посла искључиво са англоамерикацима и њиховим подручним касапима и наркотрговцима, нашминканим да глуме „власти из Приштине“, са којима ће најновији београдски глумци да се „историјски помире“ и потпишу сагласност за операцију вађења срца Србији, пошто се већ навикла да се срца и остали органи „демократски“, „еуропски“ и „хашки праведно и заслужено“ ваде њеним грађанима.

       Све то зачињено са афлатоксинима и масовним изумирањем од рака, неплодношћу и другим болештинама изазваним пријатељском НАТО агресијом, чије се последице не смеју истраживати - а умиру и Срби и Албанци. Толико о англоамеричкој „демократији“, бриселским „преговорима“ и „властима из Приштине“, које не представљају никога.

       Све је то СКРОЗ погрешно и не може имати НИКАКВЕ позитивне последице по Србију. Напротив, сваки дан останка у тој „причи“ Србији наноси велике штете и ту ужасну авантуру треба што пре прекинути. Не постоји ни најмања могућност да се у режији англоамериканаца постигне било шта добро за Србију. Сваки „споразум“ евентуално постигнут у Бриселу значио би смрт Србије.

       Е, сад, врхунац апсурда је што се тај бриселски „данс макабр“ дешава не као „прихватање реалности“ од стране челника Србије, већ као њихово вапијуће бежање од реалности.

       А реалност је следећа: економске, политичке и војне моћи нашег стварног савезника, Русије, су такве да Србији ни од англоамериканаца не прети никаква реална опасност, а камо ли од њихових приштинских криминалаца. Бриселска представа је бљутави бућкуриш лажи, дилетантизма и издаје. Има ли уопште у сада владајућим структурама Срба, показаће можда већ следећи дан, али је сигурно да би баш било и реално и праведно да Срби буду на челу Србије.

       А кад се то деси, наравно, биће опет у Србији и индустрије и војске и пољопривреде и здравља и правде и части и поноса. А имаћемо и на кога да се угледамо, па и у шта да се интегришемо.

       Духовни, стваралачки, цивилизацијски, морални домети православног света који предводи Русија, данас су у свему далеко изнад англосаксонске болештине...

       Диана Милошевић