Неки кандидати СНС и СПС-ЈС за одборнике кршили закон о Агенцији за борбу против корупције

МЕЂУ ЊИМА СИНИША МАЛИ, СВЕТИСЛАВ ГОНЦИЋ, ИВАН ТАСОВАЦ, ЉУБИША ЂУРОВИЋ...

  • Агенција мере упозорења са листе СПС изрекла и Александру Миловановићу, директору Института за медицину рада Србије „Др. Драгомир Карајовић“, те Наташи Гаћеша, чланици Скупштине државног предузећа „Дипос“ и интернационалној секретарки СПС

        ЦЕНТАР за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) објавио је данас своју анализу која показује да су владајуће странке кандидовале за одборнике Скупштине Београда особе које су раније кршиле Закон о Агенцији за борбу против корупције.

        Како се наводи на сајту ЦИНС-а, на изборним листама актуелне власти у Београду нашло се чак девет кандидата који су прекршили Закон. И то четворица са листе „Александар Вучић Зато што волимо Београд“ и петоро са листе „Ивица Дачић - Социјалистичка партија Србије и Драган Марковић Палма Јединствена Србија“.

        Агенција за борбу против корупције је тако за актуелног градоначелника Београда Синишу Малог чак три пута утврдила да је прекршио Закон, а током 2017. покренула је и ванредну контролу његове имовине.

        Мандат Синише Малог обележио је низ афера због чега је његова смена више пута најављивана, а иако је председник Србије и први човек СНС-а Александар Вучић у децембру 2017. поновио да Мали ускоро неће бити градоначелник, он се ипак нашао на трећем месту изборне листе СНС-а.

        Кандидату СПС-а Љубиши Ђуровићу, који је и таст министра локалне самоуправе Бранка Ружића, Агенција је у августу 2013, док је обављао функцију заменика председника Градске општине Палилула, изрекла меру упозорења јер дуже од годину дана није извршио пренос управљачких права у својој фирми "Палинг".

        Како наводи ЦИНС, из СНС-а и СПС-а нису добили одговор поводом те анализе.

        На листи коалиције око СНС-а нашли су се и глумац Светислав Гонцић и Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније и бивши министар културе и информисања, а обојици је Агенција раније изрекла мере упозорења.

        Тасовцу је у октобру 2014. године изречена мера упозорења због тога што у извештају о имовини није навео тачне и потпуне податке о имовини супруге Мирјане Митровић, као и да је она једини власник фирме „Зајкон Принт“ и да има отворене рачуне код различитих банака.

        Бивши министар културе је поводом те мере у изјашњењу Агенцији навео да је имовина његове тадашње супруге била део наследства и да је парнични поступак још увек био у току, као и да је фирма „Зајкон Принт“ у процесу ликвидације, а рачуни годинама неактивни, међутим Агенција је утврдила да је процес ликвидације те фирме покренут у априлу 2013, више од две године након што је Тасовац поднео извештај.

        Како наводи ЦИНС, фирма „Зајкон Принт“ и данас је активна, а Мирјана Митровић је њена директорка, са 50 одсто власништва.

        Глумца Гонцића, који је од 2015. године директор Установе културе „Вук Стефановић Караџић“, Агенција је у новембру 2016. упозорила због тога што је извештај о имовини поднео са 526 дана кашњења, а он се правдао тиме да у Установи нису постојали услови за рад, као и да није знао да је требало да достави извештај.

        У одговору за ЦИНС, Гонцић је казао да је те податке доставио када су му рекли да то треба да уради.

        Још један кандидат СНС-а, Мирко Рајковић, који је и актуелни одборник у Скупштини града и члан одбора директора Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ), није поднео извештај о имовини 2014. када је ступао на ту функцију, па му је Агенција у септембру 2016. године изрекла меру упозорења.

        На листи коалиције СПС-ЈС нашло се петоро кандидата који су током обављања функције прекршили Закон о Агенцији, а међу њима је Љубиша Ђуровић, који је од 2008. године на различитим јавним функцијама , и Славица Сунтурлић, која је са подношењем извештаја о имовини и приходима каснила годину и осам месеци, а доставила га је два дана након покретања поступка.

        Бивши вршилац дужности директора ЈП „Градско стамбено Београд“ Веселин Марковић у периоду од јула 2012. до децембра 2014. нашао се на листи СПС-а, али је такође раније прекршио Закон, а Агеницја му је у марту 2013. године изрекла меру упозорења због тога што није на време доставио извештај о имовини.

        Мере упозорења са листе СПС-y изречене су и Александру Миловановићу, директору Института за медицину рада Србије „Др. Драгомир Карајовић“, те Наташи Гаћеша, чланици Скупштине државног предузећа „Дипос“ и интернационалној секретарки СПС-а.

        У анализи ЦИНС-а се налази и председник Општине Нови Београд Александар Шапић, који није део градске власти, али се на предстојећим изборима кандидовао за градоначелника, јер је Агенција 2016. посумњала да је Шапић извршио пореско кривично дело јер није успео да објасни због чега није пријавио личну уштеђевину и како је стекао имовину чија вредност превазилази 35 милиона динара.

        ЦИНС додаје да су странке које претендују да дођу на власт у Београду такође кандидовале особе које су кршиле Закон о Агенцији за борбу против корупције, као и да ће текст о њима објавити сутра.

        Бета

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари