Највеће опадање српског становништва на КиМ догодило се између 1961. и 1991. године

СРБИ У ЕТНИЧКОЈ СТРУКТУРИ СТАНОВНИШТВА КОСОВЕ И МЕТОХИЈЕ

Графит у Косовској Митровици

• Још 1931. године, на Косову и Метохији било је 150.745 Срба, а Албанаца 331.549.
• Према проценама професора Милована Радовановића за 1940, православних Срба са српским муслиманима, католицима српскохрватског језика и православним Ромима било је 268.000 (40,2 %), а Албанца са муслиманским Ромима 369.000 (55,4 %)
• Учешће српског и албанског становништва у укупном становништву Косова и Метохије било је уравнотежено од 1931. до 1961. године - 27% Срба према 60-67% Албанаца. После 1961. равнотежа се потпуна слама - 11% према 82%

Пише: Ненад АНТОНИЈЕВИЋ, историчар, виши кустос, Музеј жртава геноцида - Београд

        ЕТНИЧКА структура становништва на Косову и Метохији поремећена је након Косовске битке 1389, пада Србије под турску власт 1459.; исламизацијом православних Срба од стране Турака и сеобама српског живља после аустро-турских ратова 1690. и 1737. године (Прва и друга сеоба Срба).

        Највеће смањење броја Срба догодило се у периоду 1876-1912, што је тек тада изазвало смањење православних Срба, у односу на број исламског албанског становништва на овом подручју (око 100.000 људи према проценама професора Милоша Јагодића).

        Према подацима из пописа Краљевине Југославије из 1931, на Косову и Метохији било је 150.745 Срба, док је Албанаца било 331.549.

        Према проценама професора Милована Радовановића за 1940. годину (попис 1941. није изведен због рата), укупно становништво Косово и Метохија је бројало 666.600. За исту годину Радовановић је урадио процену етноконфесионалног састава становништва: православни Срби са српским муслиманима, католицима српскохрватског језика и православним Ромима 268.000 (40,2 %), Албанци са муслиманским Ромима 369.000 (55,4 %), етнички Турци са преосталим Черкезима 28.000 (4,2 %), остали 1.600 (0,2 %).

        У току Другог светског рата 1941-1945 на Косову и Метохији према мојим досадашњим истраживањима, која нису коначна, страдало је око 10.000 Срба, а интернирано је или протерано у избеглиштво 100.000 Срба.

        У исто време на имања и земљу српског живља процењује се да је насељено између 80.000 и 100.000 Албанаца са Косова и Метохије и из Албаније, мада постоје и истраживања са већим проценама досељених Албанаца.

        Албанско становништво подржало је долазак италијанског, немачког и бугарског окупатора, јер се њиховом окупацијом и поделом Југославије омогућавало стварање тзв. „Велике Албаније”, насељене искључиво албанским становништвом.

        Учешће српског и албанског становништва у укупном становништву Косова и Метохије је уравнотежено од 1931. до 1961. године - 27% Срба према 60-67% Албанаца.

        После 1961. равнотежа се потпуна слама - 11% према 82%.

        Највеће опадање српског становништва остварује се између 1961. и 1991. године, као последица континуираног притиска од стране већинског албанског живља и огромног природног прираштаја албанског становништва.

        Након разбијања претходне Југославије, у току 1998. и првих месеци 1999. године интезивирано је оружано дејство албанских терориста.  Велики број грађана је киднапован и над њима су примењени тортура и мучења у циљу застрашивања. Напади на српско становништво су интезивирани од почетка НАТО бомбардовања 24. марта 1999. године.

        Бомбардовање цивилних и војних циљева на Косову и Метохији албански терористи су користили за интезивирање етничког чишћења српског живља.

        Након бомбардовања СР Југославије/Србије од стране НАТО пакта јужна српска покрајина Косово и Метохија се налази под контролом међународне војне (Кфор) и цивилне (УНМИК) и у последњих неколико година (Еулекс) мисије.  Срби су изложени сталном и континуираном притиску од стране већинског албанског становништва - притисци, прогони, терор, отмице, убиства. Расељено је преко 200.000 Срба и других неалбанаца.

        Подаци Комисије за нестала лица Владе Републике Србије говоре да је на Косову и Метохији, од 1. јануара 1998. године до данас, убијено или нестало око 2.500 Срба, Рома и других неалбанаца. Подаци сведоче о преко 1.800 убијених и више од 600 несталих Срба и неалбанаца. Подаци о несталима усаглашени су и прихваћени у Међународном комитету Црвеног крста, Комисији за нестала лица Унмика и у Комисији за нестале при приштинској администрацији.

        У саопштењу Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије од 17. фебруара 2013. године, под називом „Србија није никада и неће признати такозвано независно Косово - Ништа што је настало на неправди не може владати по праву и правди“, поред осталог се каже: „Од 17. фебруара 2008. године, када је мимо воље Савета безбедности и без обзира на потпуно одбијање свих Срба на Косову и Метохији проглашена такозвана независност па до данас, десило се 1015 напада на Србе. Против Срба је 51 пут употребљено ватрено оружје, 11 пута су подметане експлозивне направе, 15 пута бачене су ручне бомбе и молотовљеви коктели, 25 пута нападнути верски објекти, оскрнављено 201 православно гробље, 197 надгробних споменика уништено, 10 пута су нападнути културно-историјски објекти, 135 српских кућа каменовано, 48 пута на српску имовину подметани пожари, 106 српских кућа опљачкано, запаљено 13 шума у власништву Срба, нападнут је манастир под заштитом УНЕСКО Високи Дечани и нико не зна тачан број украдене стоке, аутомобила, пољопривредних машина“.