Можете ли да поверујете да међу Вучићем и Рамом постоји „лично пријатељство“?

АКО ТО „ПРИЈАТЕЉСТВО“ И ПОСТОЈИ - ЧИЈА ЗЕМЉА ЋЕ ОД ЊЕГА ВИШЕ ПРОФИТИРАТИ?

Александар Вучић са Едијем Рамом

• Живадин ЈОВАНОВИЋ: Кад се пренаглашава „добар однос“ то је из жеље да се Немачкој и Америци и другим силама поручи да Србија уважава њихове савете и прилазе (односно да Србија неће заоштравати). Реалност је баш то - а у њој нема подударности ни блискости значајних интереса Србије и Албаније    
• Стеван ГАЈИЋ: Не видим њихов добар лични однос, сем ако има нешто што ми не можемо да видимо у јавности. Политика се ионако цени по резултатима, а они су за нас поражавајући: Албанија стално понавља да је део наше територије (КиМ) независна држава са могућношћу албанског уједињења, чиме нам прете одузимањем територије
• Милован ДРЕЦУН: За вођење спољне политике је од пресудног значаја управо лични однос који се успоставља између водећих личности. То нарочито важи у случају земаља чији су односи у дужем периоду у стагнацији, или су веома лоши, чак и непријатељски. Кад се каже „лични однос“ мисли се на однос политичке коректности, разумевања, спремности да се разговара о најтежим темама без уцена и да се таква конструктивна атмосфера пренесе на односе две земље

        КОЛИКО је нападно настојао да своје односе са Ангелом Меркел представи као више него коректне, па и благонаклоне са стране немачке канцеларке, толико је Александар Вучић о својим односима са албанским премијером, Едијем Рамом, ћутао.

        „Индискрецију“ је себи допустила премијерка Ана Брнабић. Медијима у Албанији је рекла да између Вучића и Раме постоји „лично пријатељство“.

        Личе ли вам Вучићеви и Рамини односи - бар по ономе што се могло јавно видети - на „лично пријатељство“?

        Сматрате ли „лично пријатељство“ могућим и допустивим између некога ко се може сматрати неформалним лидером „велике Албаније“ и онога чија земља се од ње мора бранити?

        Ако такво „пријатељство“ заиста постоји, чија земља ће од њега више профитирати?

Албанија тежи великој Албанији, а Србија то види као претњу…

Живадин ЈОВАНОВИЋ, Београдски форум за свет равноправних

 

• У првом плану је однос највиших државних представника што значи да њима управљају политички интереси њихових земаља, а не лични афинитети. Нема ту никаквог интимизирања или комуницирања личности са личношћу, јер они разговарају као носиоци највишег степена одговорности за државне интересе

 

        ТЕШКО је рећи какви су њихови односи, то најбоље знају њих двојица. Увек постоји лични однос када се две личности упознају и преговарају, али он није у првом плану. У првом плану је однос највиших државних представника што значи да њима управљају политички интереси њихових земаља, а не њихови лични афинитети.

        Нема ту никаквог интимизирања или комуницирања личности са личношћу, јер они разговарају као носиоци највишег степена одговорности за државне интересе.

        Кад се и каже да неко има добар лични однос, то се ради тактички, да би се умирила јавност и послала порука да је реч о добросуседским односима.

        Међутим, наши односи са Албанијом су увек били сложени и задуго ће и остати такви. Геополитички услови диктирају да се одржава комуникација и да се развија сарадња и односи до мере која одговара заједничким интересима.

        А кад се пренаглашава „добар однос“ то је из жеље да се Немачкој и Америци и другим силама поручи да Србија уважава њихове савете и прилазе (односно да Србија неће заоштравати).

        Реалност је баш то - а у њој нема подударности ни блискости значајних интереса Србије и Албаније.

        Албанија тежи великој Албанији, а Србија то види као претњу миру и стабилности. Ту не може бити спектакуларних кретања напред.

        Зато се односи могу развијати само дугорочно, увек имајући у виду могућност провокација, одступања од договора друге стране и амбиције великоалбанских идеја.

Брнабићкина изјава о блискости Вучића и Раме је потпуна бесмислица

Стеван ГАЈИЋ, Институт за европске студије

 

• То је бесмислица због које само могу да нас исмевају на међународној сцени, као много пута до сада. Јер, Албанија у континуитету од 60 година води политику територијалних претензија према нама, а посебно у последњим годинама

 

        У ПОЛИТИЦИ може да постоји добар однос лидера који може да утиче на добре односе држава, али ако говоримо о Србији и Албанији, односи су на изузетно ниском нивоу.

        Србија једино може да игнорише стална понижења са албанске стране.

        На пример: пре неколико месеци је председник Албаније био у посети која је била и званична и незванична - демонстрација силе - где је он отишао у Прешево да подрива територијални интегритет Србије уливајући наду мањини на територији наше земље да може да се отцепи по угледу на сународнике са КиМ. Томе су повод дали Србија и Вучић на Београдском безбедносном форуму, када се Рама у сусрету са њим понашао изузетно увредљиво.

        Не видим тај добар лични однос, сем ако има нешто што ми не можемо да видимо у јавности.

        Политика се ионако цени по резултатима, а они су за нас поражавајући: Албанија стално понавља да је део наше територије (КиМ) независна држава са могућношћу албанског уједињења, чиме нам прете одузимањем територије.

        Прете и Македонији и Црној Гори (где је Рама рекао да се осећа као у Албанији) и имају претензије према Грчкој. Само су Грци реаговали као озбиљна држава која држи до достојанства - за разлику од Србије, која то не чини.

        Зато је Брнабићкина изјава потпуна бесмислица.

        То не мора бити фиксна категорија, можда ће Албанци нама постати пријатељски народ. Треба да градимо добар однос са нашим суграђанима са Косова и Метохије и да се они добро осећају у својој држави Србији, али говорити на тај начин о Албанији, која у континуитету од 60 година води политику територијалних претензија према нама, а посебно у последњим годинама, то је бесмислица због које само могу да нас исмевају на међународној сцени, као много пута до сада.

Улога Албаније у изазивању рата на Космету била је од суштинског значаја

Милован ДРЕЦУН, председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију

 

• Вучић гради односе и са Меркеловом, Путином, кинеским председником, америчким потпредседником итд. Њима онда лакше можете да појасните неке ствари, а саговорник је спремнији да вас саслуша и да има разумевање за ваше интересе

 

        У ДИПЛОМАТИЈИ је од пресудног значаја за вођење спољне политике управо лични однос који се успоставља између водећих личности две земље.

        То нарочито важи у случају земаља чији су односи у дужем периоду у стагнацији, или су веома лоши, чак и непријатељски. Кад се каже „лични однос“ мисли се на однос политичке коректности, разумевања, спремности да се разговара о најтежим темама без уцена и да се таква конструктивна атмосфера пренесе на односе две земље.

        То је важно не само због земаља са којима немамо добре односе, већ и са водећим силама - па тако Вучић гради односе са Меркеловом, Путином, кинеским председником, америчким потпредседником итд.

        Њима онда лакше можете да појасните неке ствари, а саговорник је спремнији да вас саслуша и да има разумевање за ваше интересе.

        Ако имате лоше односе између државника, онда ће и међудржавни односи бити веома, веома лоши.

        У конкретном случају са Албанијом, резултат добрих личних односа је спремност да се ради у мултилатералном формату. Заједно се учествује на мултилатералним скуповима. Албанија је признала Косово као неку независну државу и снажно се залаже да Србија призна Косово, али - има разумевања за позицију Србије. Односно, зна да Србија то не може да учини па и не инсистира превише, него се труди да развијамо економску сарадњу.

        Србија ни не размишља да призна Косово, али то - с обзиром да је Албанија признала Косово - не значи да не треба имати никакве односе.

        Ствара се основица за економску сарадњу која све више напредује: све је више наших туриста у Албанији, Албанаца у Београду и све је више пословних људи који хоће да инвестирају и на једној и на другој страни.

        Тако се ствара и веће политичко разумевање, без обзира на то што су почетни ставови о Косову потпуно супротстављени и што је улога Албаније у изазивању рата на Космету била од суштинског значаја за дестабилизацију целог региона.

        Међутим, ако двојица првих људи разговарају, то има утицаја и на оне који имају екстремне ставове.

        Ако смо постигли напредак и у регионалној сарадњи и у изградњи економске сарадње, а она ће нарочито бити перспективна градњом најављене комуникације од Ниша до Мердара, као дела пута до Драча, онда имамо напредак и у туризму и у заштити српског народа који живи у Албанији и који је асимилован деценијама уназад.

        Диана Милошевић